Београд: Откривена спомен плоча Васку Попи

Спомен-плоча пјеснику Васку Попи откривена је данас на кући у Булевару краља Александра 26, у којој је живио од 1951. до смрти 1991. године. Плочу су открили министар културе, информисања и информационог друштва Србије Предраг Марковић, историчар књижевности Жарко Рошуљ, лични пријатељ пјесника и предсједник општине Врачар Бранимир Кузмановић. Неколико антологијских Попиних пјесама говорио је […]

уторак, октобар 4, 2011 / 21:03

Спомен-плоча пјеснику Васку Попи откривена је данас на кући у Булевару краља Александра 26, у којој је живио од 1951. до смрти 1991. године.

Плочу су открили министар културе, информисања и информационог друштва Србије Предраг Марковић, историчар књижевности Жарко Рошуљ, лични пријатељ пјесника и предсједник општине Врачар Бранимир Кузмановић.

Неколико антологијских Попиних пјесама говорио је глумац Љубивоје Тадић.

Министар Марковић је рекао да је поезија Васка Попе универзална, да је он био толико различит од других пјесника да је "за живота постао класик кога свако може да чита на више начина, јер пева о нашој прошлости, садашњости и будућности".

Он је напоменуо да је Попа почео да пише када је стварана "друга велика Југославија, а умро када се она почела распадати".

"То је прошло скоро незапажено и зато би требало да свако ко прође поред ове плоче да застане и сјети се њега и његових стихова", додао је Марковић.

Жарко Рошуљ је у својој бесједи подсјетио да се у кућу на којој је плоча, 1951. године уселио млади брачни пар Васко и његова супруга Хаша, те да је Попа са ове адресе даривао хиљаде стихова изузетне вриједности читаоцима широм свијета који су написани на српском, а преведени на десетине страних језика.

Бранимир Кузмановић је одрецитовао њему омиљену Попину пјесму "Пре игре" и поручио суграђанима да се замисле над њеним порукама.

Васко Попа рођен је 1922. године у Гребенцу код Вршца. Након Другог свјетског рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду.

Прве пјесме објавио је у листовима "Књижевне новине" и "Борба". Од 1954. до 1979. године радио је као уредник у издавачкој кући "Нолит". У Вршцу је 1972. године основао Књижевну општину Вршац /КОВ/, а исте године изабран је за дописног члана Српске академије наука и умјетности.

Један је од оснивача Војвођанске академије наука и умјетности у Новом Саду. Попа је добитник бројних награда и један је од најпревођенијих југословенских пјесника, а и сам је преводио са француског језика. Умро је у Београду 1991. године и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.



Оставите одговор