Басурин, гласноговорник војске ДНР: Да видимо како ће изгледати будућа Украјина, можда можемо бити њен дио

Прес секретар војне команде Доњецке народне републике Едуард Басурин дао је занимљив интервју за извјештача курдске телевизије.

недеља, 13 марта, 2022 / 12:58

Интервју је забиљежио и Миодраг Зарковић са канала Хелмкаст, који се налази у Доњецку. Показујући на карти Басурин је појаснио да снаге ДНР учествују у пробоју на јужном дијелу фронта којим је помогнуто да се окружи Маријупољ, те да су након тога покренуте снаге према сјеверу како би се у сагласнсти са снагама Луганске народне републике које наступају са сјевера, окружиле снажне украјинске снаге које држе фронт према тим областима.

– На овом дијелу смо већ изашли на нашу границу (показује јужни дио ДНР) и овде ће услиједити чишћење територије од остатака непријатеља. Почећемо наступати према сјеверу. Наш циљ је да изађемо на границе Доњецке области, то су границе наше државе.

Кад очекујете да то учините?

– Зависи од тога какво ће бити вријеме, иде вријеме киша, а пошто је тло црница (чернозем), техника је тешка и споро се пробија. Али шта је још карактеристика Донбаса, градска агломерација је велика, Доњецк, Исиновата, Горловка, затим Ђержинск, Константинка, Славјанск, Краматорск, све су то велики градови. То је била једна од најгушће насељених области у СССР, можда и у свијету. Зато постоје одређене тешкоће, јер ми одговарамо за то становништво, то су наши грађани.

Кад изађете на границе, да ли ћете наставити даље на Кијев или ћете стати?

Не, ми ћемо овде стати. Ми кажемо, ово је наша територија, и 2014. на првом састанку у Минску и 2015. на другом, ми смо говорили Украјини, ово је наша територија, до административне границе Доњецке области, да не претендујемо ни на шта више. Дакле, у овом тренутку је први циљ ослободити нашу територију, затим очистити, пошто имамо много миниране територије. То је један од разлога споријег напредовања, противник кад одступа минира територију.

Када са овим завршимо, онда ћемо видјети шта даље, зато што нико не зна како ће изгледати уређење Украјине. У почетку је предлагано да се направи федерално уређење. Не унитарна, већ да сваки регион одређује као ће живјети, по својим законима и правилима не нарушавајући законе саме Украјине али под једним заједничким кишобраном. Можда ће тако бити устројена Украјина. Или још боље као конфедерација, да сваки регион буде посебна држава под општом управом, која ће имати финансијску, царинску и међународну надлежност. Ту може бити још и одбрана. И никакве друге надлежности, о свему осталом ће се бринути сами региони. То је већ нешто о чему ће се бринути политичари а не војници.

Украјинска страна вас критикују да гађате цивилне, али и ви тврдите да украјинска војска гађа цивиле у Донбасу?

– Као што сам споменуо на конференцији, четворо људи је страдало од украјинске ватре, на овој територији након што смо је ослободили. Они гађају та подручја, као што нас гађају од 2014. То што тврди украјинска страна и западни медији, ми смо на то већ навикли. Много је страних представника било овде, они су све видели, разговарали са људима, знају ко пуца и одакле пуца. Тако стоје ствари у овом свијету. Оне који желе мир оптужују да желе рат.

У току су преговори, Русија има оштре захтјеве, да Кијев призна Крим као до Русије, да призна ДНР и ЛНР… Ако прихвате те услове, да ли сте ви спремни да прекинете борбена дејства и да се након свега вратите у састав Украјине?

– Хајде да идемо редом. Прво, о прекиду бојевих дејстава. Ако украјинска војска и њихов екстремисти оду са наше територије, онда никаквих дејстава следствено неће ни бити. Што се тиче политичких питања, то требају да одлуче политичари, заправо треба да одлучи народ. Људи одлучују како ће да живе, са ким ће да живе. Зато тако далеко не желим да гледам. Хајде прво да окончамо рат. Затим ћемо очистити украјинску политику, зато што је један од захтјева да се уклони тај нацизам који је постао државна политика. А свјетска искуства говоре да се то не може преко ноћи. То је дуг процес. Потребно је промијенити образовање, склонити све људе који су били у власти, у свим гранама власти.

И опет кажем, нико не за какво ће бити уређење Украјине. Ако нам предложе, ајде мало да теоретишемо, да уђемо у једне државе, које се зове Посполита, може се звати било како, и при томе то буде одговарало свима, што да не. Сви смо један народ, у нама је иста крв. Говоримо исти језик, иста нам је вјера. Зато мислим да се увијек можемо договорити. Али дајте да не трчимо пред руду, дајте да завршимо рат, очистимо украјинску политику, и послије тога ћемо одлучивати. Нека народ одлучи како жели и чему стреми.