Бањолучки Сајам књига скупљи од Београдског?!

Редакција Фронтал.РС је сачекала да види да ли ће се традиционални медији у свом извјештавању о Сајму књиге озбиљније дотаћи протеста 30 (словима: тридесет) излагача, поводом лоших услова за рад. Како се то није десило, сматрали смо да је наша обавеза да ипак извјестимо о сајму, без обзира што и није био претјерано занимљив. Пише: […]

четвртак, октобар 1, 2009 / 19:14

Редакција Фронтал.РС је сачекала да види да ли ће се традиционални медији у свом извјештавању о Сајму књиге озбиљније дотаћи протеста 30 (словима: тридесет) излагача, поводом лоших услова за рад. Како се то није десило, сматрали смо да је наша обавеза да ипак извјестимо о сајму, без обзира што и није био претјерано занимљив.

Пише: Ненад Табаковић

Још у априлу ове године, пажњу културне јавности је изазвала вијест да Бања Лука има два сајма књиге. Таквом (тржишном) потезу није сметало ни то што се и онај један, који је имала ранијих година, не може похвалити претјераним дометима. Срећом, у Бањој Луци постоји довољно људи који читају, и којима свакако треба омогућити преглед регионалних издања на српском језику, пошто домаће књиге, а поготово белетристику, ријетко ко и да купује.

Навикли смо већ били на то да већину публике чине углавном "у колони по двоје" доведена дјеца из основних и средњих школа. Навикли смо и да су главни гости сајма увијек једни те исти писци, углавном из Србије, које смо имали безброј пута прилике да видимо и чујемо. Како на књижевним вечерима и промоцијама, тако и на Сајму књиге. Укратко: поднијели би ми и овогодишњи (јесењи) Сајам књиге,

ли нису могли излагачи.

Укратко: поднијели би ми и овогодишњи (јесењи) Сајам књиге, али нису могли излагачи

Поменутих тридесет књижара упутили захтјев организатору да им се смањи цијена закупа, а у њему, поред уводног и већ свима досадног ламентирања поводом глобалне економске кризе, девалвације цијене књиге до најнижих грана, те тешком опстанку издавача; стоји и сљедеће:

"Глас Српске је организатор септембарског сајма књиге већ четрнаест година, те вам се као поштованој институцији и обраћамо. Ако и у будуће желите сарадњу са издавачима из Србије предлажемо заједнички састанак, како бисмо ове проблеме превазишли.

Највећи број овдје присутних издавача из Србије и осталих, учествовао је и на априлском сајму у истој хали, са 50% нижим цијенама закупа од важих, па се питамо, с обзиром да имате и донацију, зашто је цијена штанда тако висока?

Уколико не постигнемо никакав договор током овог сајма, с обзиром да је број излагача већ преполовљен, следеће године нећете моћи да рачунате ни на ових 27 излагача". (Неки, као Књижара Либра, Наклада Беген Сарајево, или Завод за издавање уџбеника И. Сарајево, дописани су касније)

На ово упозорење које пријети да обесмисли или потпуно онемогући сљедећу смотру књиге, из Гласа Српске је стигао допис, у којем се каже:

Одговор из Гласа Српске

"Поштовани, на основу одлуке Управног одбора, усвојен је закључак да се не може удовољити Вашем захтјеву за умањење цијене закупа за 50%, због сљедећих трошкова:
– Закуп сајамског простора 34.359,39 КМ
– Опремање простора "Форма нова" 24.453,00 КМ
– РТРС 23.338, 22 КМ
– РТРС директан пренос 4.095, 00 КМ
– АТВ 8.704, 00КМ
– ММ Агенција свијетлећи билборди 1.872,00 КМ
– Бонд обезбјеђење 2.527,20 КМ
– Дарко Билборд 468,00 КМ
– АПП озвучење и расвјета 1.521,00 КМ
– Независне новине формат 1/1 колор 41.067,00 КМ
– Независне новине маркица на насловној страни 8.775,00 КМ
– Глас Српске формат 1/1 колор 40.716,00 КМ
– Глас Српске, маркица на насловној страни 10.400,00 КМ
– Нес радио 1.658,47 КМ
– Кастра Нес радио 880,42 КМ
Укупно: 204.834, 70 са урачунатим ПДВ-ом
Молимо Вас, за разумјевање, наведених разлога за одбијање захтјева.
Заинтересовани смо за договор о висини цијене закупа сајамског простора за 2010 годину и организацију састанка са издавачима почетком наредне године, све у циљу заједничког одговора о организацији XV Међународног сајма књиге у Бањој Луци."

Сајам књиге, наравно, треба и рекламирати и на њему зарадити, а Глас Српске је већ одавно приватно предузеће. Само је одговорно за судбину и исплативост својих пројеката, као што је и очито да на сајму, као и уопште у културном животу РС и Бање Луке, нешто озбиљно шкрипи. Овај пут нико не може кукати на државу, на коју смо сви навикли сваљивати дрвље и камење, када је култура у питању. Ипак, држава би требала водити рачуна о контроли "слободног културног тржишта", уколико жели да јој популација има бар неку основну културу и образовање.

Излагачи уживо

Излагачи из Србије су са друге стране огорчени до те мјере, да неки од њих тврде да за исте паре могу закупити више него дупло квадрата изложбеног простора на Београдском сајму, па чак и Франкфуртском сајму. Душан Миловановић, руководилац продаје у издавачкој кући Моно&Мањана, осврнуо се на то да су испред његовог штанда подигли зид, а да је штанд закупљен по прошлогодишњим карактеристикама и условима. Сада је потпуно затворен, што изузетно утиче на продају.

– Да сам знао да је овај зид ту, ја бих тражио штанд негде друго. Узму вам неколико хиљада марака и ништа вам не кажу. Погледајте само ове згужване тепихе, молим вас. Нисмо имали столове, сналазили смо се како знамо. Овамо неке жене вичу: "Ви крадете столове". Па крадем столове зато што ми нису ставили столове. Када смо дошли, нисмо имали светла. Ја сам доводио човека да ми извуче струју одавде, и сад само гледам хоће ли некога ударити, образложио је свој протест Миловановић.

Да Миловановић није усамљен, не свједоче само потписи на захтјеву, те су и из издавачке куће Бук, такође су имали сличне ставове.

– Они ово користе. Сајам су толико комерцијализовали, а да ништа не улажу у њега. Свугде падају цене закупа и пословног простора због кризе, а они још трипут дигну цену и још је цена већа јер је уведен ПДВ, рекли су нам на штанду овог издавача.

Већ дуже вријеме се могу чути жалбе издавача у РС, да су гости из Србије "препродавци а не издавачи". Излагачи из Србије су овакву ситуацију доживјели доста емотивно, јер имају став да су они ти који су покренули институцију сајма књиге у Бањој Луци, који, према њиховом мишљењу, не би ни постојао да није било довољно добре воље и пословног интереса са оне стране Дрине.

– И у току рата сам помагао, пребацујући папир преко границе да се овде могу штампати новине. Било је ту и солидарности и неког заноса. Од првог сајма смо овде, покушавали смо да помогнемо да се то организује и долазимо сваке године, без обзира на све. Не желимо ми никакав орден, већ да послујемо под нормалним и тржишним условима, закључио је Миловановић.

Ко је све протествовао?

Међу потписницима захтјева за смањење цијена закупа, нашле су се неке респектабилне издавачке куће, које би Бањолучани сигурно вољели да виде и наредне године:
ИК Лагуна, ИК Марсо, ИК Мали принц, ИК Каирос, Агенција Светионик, ИК Бук, ИК Прозаик, ИК Едиција, ИК Беокњига, ИК Партенон, ИК Опачић, ИК Евро ђунти, ИК Службени гласник, Задужбина Хиландар, ИК Алнари, ИК Аруна, ИК Народна књига, ИК Дерета, ИК Сезам бук, ИК Моно&Мањана, Завод за уџбенике Београд, ИК Јасен, ИК Креативни центар, ИК Феникс либрис, ИК Ганеша, ИК Лео комерц Бања Лука, Библионер, Наклада Беген Сарајево, Књижара Либра, Завод за издавање уџбеника И. Сарајево.
На списку су били још и ИК Лео комерц Београд те Војноиздавачки завод Београд, али на документу који је дошао у посјед редакције Фронтал.РС иза имена ових издавачких кућа нема својеручног потписа представника исте.

Какав је сајам, онако објективно, био?

Осим већ побројаних недостатака, које већ спадају у фолклор, било је видљиво да на крајњој лијевој страни од улаза, читав један низ штандова који су постојали прошле године – ишчезао. Умјесто њих, на том простору је стајао дугачки бијели зид, асоцирајући на бјелину папира (или екрана), каква сваког новинара ужасасава у тренуцима недостатка надахнућа.

А надахнућа у организацији Сајма књиге нема већ годинама, јер је он као кокош покрај пауна, уколико би имали толико образа да га поредимо са Београдским. О Франкфуртском, на којем ове године Република Српска има свој посебан штанд, не вриједи ни говорити. Од писаца вриједних помена, можемо издвојити само гостовање које је на штанду Библионера уприличено за Владимира Пиштала, овогодишњег добитника НИН-ове награде за најбољи роман. Пиштало се, опет, прилично разликује од Иване Михић, која је ове године на отварању замјена за Добрицу Ерића.

Од општедруштвено занимљивих промоција, без конкуренције је роман-првенац извршног секретара Савеза независних социјалдемократа, Рајка Васића, који је у издању Задужбине Петар Кочић Бања Лука – Београд, објавио свој роман "Прсти лудих очију". На том фону је и монографија "Република Српска земља импресија", издавача "Крстић" из Бијељине, која је добила прву награду за најбоље технички опремљену књигу. Фотографије из ове књиге, са потписом Милорада Додика, имали смо прилике видјети на билбордима широм земље у склопу кампање "Без дилеме".

Крајње визуелно непривлачан, сајам је више подсјећао на зелену пијацу са краја осамдесетих, него на културни догађај у 21. вијеку. Када се томе дода још и лоша посјећеност и потпуни изостанак било какве иновације на пољу представљања, вредновања или унапређења књиге; врло је лако могуће да ће се новим нараштајима књижевност као таква огадити. А ту већ у помоћ морамо звати државу.

Напримјер, сасвим је природно и крајње закашњело отварање штанда РС на Франкфуртском сајму књиге. Ипак, као и у случају многих других појава у РС, у тај пројекат се улази напречац и без икакве припреме. Такав заокрет у културној политици је требао бити најављен, промишљен и припремљен. Држава би прво вредновала достигнућа, направила критеријум, а затим уложила новац у стварање озбиљних публикација на корист РС, које би онда биле прописно преведене и као такве представљене у једном репрезентативном узорку.

Овако нам остаје да кажемо како је сва срећа да се неко коначно досјетио да РС наступи самостално, макар на пољу производње књига; али да нас примјер јесењег и прољећног сајма књиге какав организујемо код куће, треба растријежњено упутити на то колики су наши стварни домети.

Шта је оно што нас спречава да будемо бољи?



Оставите одговор