Бањолучки буџет из сасвим другог угла

Будимир Балабан, предсједник Скупштине Града Бања Лука, у другом обећаном тексту бави се буџетом престонице за 2014. годину Када се помене буџет, прва асоцијација је прекомјерно трошење и недовољна средства за потребе без којих се не може. Потребе су далеко изнад могућности, па је зато још битније потражити рјешење у повећању прихода али и смањењу […]

уторак, 17 децембра, 2013 / 05:45

Будимир Балабан, предсједник Скупштине Града Бања Лука, у другом обећаном тексту бави се буџетом престонице за 2014. годину

Када се помене буџет, прва асоцијација је прекомјерно трошење и недовољна средства за потребе без којих се не може. Потребе су далеко изнад могућности, па је зато још битније потражити рјешење у повећању прихода али и смањењу трошкова, без повећања пореских и других намета те без угрожавања потреба грађана које се финансирају из буџета.

Колико год мислили да је простор за овим исцрпљен, он постоји, с тим што у нашим условима, у условима стављања на буџет јавних установа, гомилања администрације, прекомпликованости организације, те пренормираности; врло је тешко направити значајнији резултат.

Приједлог буџета Града Бања Лука за 2014. годину не садржи образложења заснована на анализи зашто се нешто смањује или повећава, већ само на чињеници да је нешто остварено у претходном периоду на том и том нивоу. Овакав принцип прихвата лоше стање и најављује у наредном периоду још лошије.

Логично је да то није прихватљиво и због тога желим допринијети побољшању истог, за локалну скупштину најважнијег документа.

Бански двор данас: 9% прихода из 2006.

Постојећи систем убија сваку иницијативу јавних установа за стварањем прихода. Пословање преко трезора и буџета, осим што не даје никакву мотивацију, просто онемогућава повећање трошкова који су неминовни, уколико се хоће повећати укупан приход.

У прилог овом иду примјери из периоида када јавне или друге установе нису биле у трезору, односно када нису билие „под контролом“. Јасна је разлика у пословању између поменутог периода и пословања данас, када су поменуте установе укључене у трезорски начин пословања, то јест када су „под контролом“.

ЈУ Културни центар „Бански двор“ је 2006. године имао сопствени приход 831.210,00 КМ, а 2013. године 175.00,00 КМ, док се за 2014. годину предлаже свега 75.000,00 КМ, што је једанаест пута мање или свега 9% прихода из поменуте 2006. године!

Ове бројке звуче невјероватно али су апсолутно тачне. Слично стање је и код других.

Нестрпљиви инвеститори и бахати локалци

Инвестиције, ма какве да су, задржавају постојећа радна мјеста, отварају нова, директно доприносе промету роба и услуга, другим ријечима директно утичу на стварање нових вриједности, а свакако и на буџет.

Сувише смо опредјељени страним инвеститорима, занемарујући домаће и чињеницу да уколико они нису спремни да улажу, откуда бисмо придобили повјерење страног капитала?

Све су гласнија негодовања потенцијалних инвеститора око лошег пословног окружења, што је потврђено и приликом цертификације о испуњености BFC (Business Friendly Certificate) стандарда.

Скоро увијек ћемо чути да је неко други крив за ово стање, проблематични инвеститори (тајкуни), лоша законска регулатива, мала подршка виших нивоа власти, и тако даље, и тако даље…

Нема ни у сну помисли да би та негодовања могла бити последица прекомпликованости и пренормираности локалне администрације.

Мастиљаре као „мали богови“

Осим што прекомпликованост и пренормираност локалне администрације отежава реализацију инвестиција, она производи нова и нова чиновничка намјештења, а она опет даље и даље производе процедуре и тако се одлази у потпуну блокаду.

Како то бива у тим ситуацијама, бирократски апарат ће инсистирати да се пропише једна и још једна и ко зна колико још процедура, те да се пропише процедура праћења већ прописаних, занемарујући да инвеститори немају времена у недоглед пролазити све те „папирологије“, са потпуном временском неизвјесношћу окончања истих. Важно је да тај огромни механизам ради, и то интензивно…

То што ради погрешне ствари и то још интензивно, то је последње чега ће се сјетити чиновници као узрока незадовољства инвеститора. Наравно да у тако сложеним организацијама и готово несавладивим правилима, бирократе постају мали богови, а инвеститори или одустају, или прибјегавају нелегалном раду и зони сиве економије.

Тим малим боговима последње што ће пасти на памет су промјене, а без промјена нема напретка!

Такав систем током низа година окупља политичке активисте, требује се све више и више пара, изворни буџетски приходи и приходи јавних установа су све мањи, што за резултат има умањење задовољавања потреба буџетских корисника.

Рјешења позната – администрација још познатија

Наравно, са претходним се сви слажемо, па и рјешења нису непознаница, али проблем настаје када рјешење треба реализовати са бирократизованим апаратом.

О томе сам већ говорио, и и даље остајем код тога да се мора хитно поједноставити организација Администрацијe, на начин да се формира Дирекција за развој и изградњу града; а угасити Градску развојну агенцију, Одсјек за европске интеграције, развој и инвестиције, Центар за развој и унапређење села, Туристичку организацију, Завод за изградњу, Корпоративни тим, савјетнике, комисије и слично; а у одјељењима оставити само послове управе.

Овим би инвеститори имали јаснији пут којим ће савладати административне баријере, а истовремено би се смањио број административаца и избјегао низ већ поменутих „малих богова“.

Јерес смањења ренти и ванбуџетског прихода

Рента и трошкови уређења значајно оптерећују инвестицију, те стога омогућити одложено плаћање на дужи период са одговарајућим грејс периодом. Напримјер, дати одложено плаћање до десет година, са грејс периодом до 3 године, а опет све у зависности од типа инвестиције.

Образложење да би буџет овим био ускраћен очекиваног прилива не стоји, зато што многи или граде на црно (нелегално, а често уз благослов власти) или не крећу у градњу.

Уредити евиденцију некретнина, јер она има директан утицај на реализацију инвестиција. Ово је област која је у надлежности Републичке управе за имовинско-правне и геодетске послове, но улога локалних власти у том послу може се огледати у финансијској и организационој подршци.

Свакако овога пута нећу говорити о активностима на повећању степана запослености, са свим њеним утицајима и на стандард, и на привредни развој, а наравно и на буџет Града – из простог разлога што сам о тој теми већ детаљно говорио. Једино што овога пута желим поновити, јесте да локална заједница има и може имати утицај на рјешавање овог најважнијег дуготрајног проблема за огроман број грађана.

Јавне установе и предузећа одвојити од буџета и третирати их као самосталне обрачунске јединице, које ће трошити пропорционално оствареним приходима. Овим би мотивисали менаџерске тимове за повећање сопствених прихода и сигурно је да би се буџет враћао на ниво 2006. године, а у перспективи и значајније повећао.

Већ у наредној 2014. години, може се остварити изнад планираних прихода за 2013. годину.

Непотребни административци попију сву градску воду

Прекобројност запослених, осим што проузрокују пренормираност и прекомпликованост система, директно утичу на повећање трошкова. На овај начин паре пореских обвезника се ненамјенски троше, јер те паре нису намјењене запошљавању партијски „заслужних“ активиста, већ задовољењу грађана јавним услугама (водоснабдјевање, јавна хигијена града, путеви, саобраћајнице, спорт, култура, социјална давања, итд.).

Ако у административној служби има 750 запослених и у јавним установама вјероватно исто толико, те ако претпоставимо да је најмање 20% вишка, а сви се слажемо да је то у најмању руку тако, онда добијемо 300 непотребних.

Ако ову чињеницу преведемо на финансијски ефекат у мандатном периоду од 4 године, добијемо да се ненамјенски потроши око 24.000.000,00 КМ, што оставља страшан и невјероватан утисак.

Садашње процјене показују да за комплетно водоснабдјевање и градског и сеоског подручја управо недостаје толико средстава.

Хитно спријечимо запошљавање нових бирократа!

Наравно да је страшна помисао сваког запосленог да би могао бити отпуштен и тиме изгубити егистенцију те би због тога овај процес морао имати постепен карактер (мора се водити рачуна да су то људи који хране породице, који имају кредитна задужења и сл.).

За почетак неопходно је зауставити примање нових службеника!

Евидентно је да за неке веома потребне инфраструктурне објекте недостаје средстава у буџету, а да иста постоје у приватном сектору. Закон о јавном и приватном партнерству није у примјени из необјашњивих разлога. Наводи да је непримјењив не стоје, па чак ако га и треба у неком дијелу кориговати, то не представља непремостив проблем.

Зато већ у овом буџету, буџету за 2014. годину, треба планирати и по том моделу реализовати мале котловнице на чврсто гориво, дјечије вртиће и сл. јер би тиме ослободили буџет трошкова преко 10.000.000,00 КМ.

Ова средства могла би се ангажовати за оне пројекте за које није заинтересован приватни сектор (помоћ спорту, култури или, опет рецимо, водоснабдјевање и приградске саобраћајнице у Мотикама, Шарговцу, Куљанима, Пријечанима или нешто друго).

И овај пут захваљујем свима на пажњи, те очекујем конструктивне приједлоге и критике до сљедеће теме, у којој се намјеравам бавити јавношћу рада Скупштине Града Бања Лука.

Повезано:

Како да Бања Лука запосли саму себе?!



0 КОМЕНТАРА

  1. Lijepo što nam pišete gosn Balaban i tako bi trebalo da uradi i mnogi drugi gradski i republički funkcioneri.

    S druge strane, zar niste već godinama dio gradske vlasti i zašto nam pišete tek sada kada je Banski dvor, evo, vidimo spao na 9 odsto prihoda za samo nekoliko godina itd…

    Osim što pišete šta ne valja, objasnite kako da se stanje popravi a ako se u obzir uzmu i vaša funkcija (ne samo vaša) stranačka pripadnost, koalicije i sve ono što čini politički život a usporava rješavanje problema za koje – evo vidimo – imate volju da riješite…

  2. Човјек је годинама дио владајуће већине, и на локалном и на републичком нивоу, па ми није јасно чему ове жеље (и поздрави).

    Да ли заиста жели нешто промијенити, и када мисли почети радити на промјенама, радити, не причати, или је предизборна кампања већ почела?

    Иначе, ДНС ми је исто што и УРС у Србији, интересна дружина.

  3. Баш исто што и два уважена претходника, тј. претходник и претходница написаше, написао сам ја и на његов прошли текст.

    Шта си чекао Будимире све ове године? Сад и ако си искрен, не знам ко ће ти вјеровати?

    У остатку да кажем да све што сам прочитао је не само добро и тачно, већ одлично и катастрофално истинито. Не знам само како Будимир мисли да ово сад промијени, односно питам се да ли би ако опозиција каже да би се држала његовог програма, ДНС био спреман да иступи из владајуће већине прије избора?

    Мислим да ствар иде у правцу да ако СНСД баш пропадне на наредним општим изборима, њени сателити ће се у БЛ и другдје по општинама и градовима одрећи коалиције гдје их сад имају.

  4. Два пута сам прочитао овај текст, и за разлику од претходног текста (ког сам назвао кафанском причом), овај је за нијансу БОЉИ, конкретнији. Честитам Вам, напредујете.

    Надам се да ћете нам у трећем тексту господине Балабан, доставити тачне податке о:

    – тачном броју „мастиљара и мастиљарки“ запослених у градској администрацији, институцијама, установама (да видимо који број људи плаћамо)

    – о броју НЕЛЕГАЛНИХ радних мјеста у оквиру тих градских установа (за свако радно мјесто у градској управи, установама и сл. Ви сте одговорни господине Балабан, јер Ви морате одобрити у Скупштини да се отворе радна мјеста, уколико постоји већи број запослених у тим установама, Ви морате покренути питање одговорности – ко је дозволио да се ти људи НЕЛЕГАЛНО запосле?)

    У ред се мора довести стока (директори и директорице) која сједи на одговорним мјестима у овом граду, у противном Ваше идеје, писање, заиста нема сврхе!

  5. Иначе, ДНС ми је исто што и УРС у Србији, интересна дружина.
    Da li to znaci da SNSD nije interesna druzina???

    Inace Davidovic, Gavranovic i Balaban su kreatori tog:
    Све су гласнија негодовања потенцијалних инвеститора око лошег пословног окружења, што је потврђено и приликом цертификације о испуњености BFC (Business Friendly Certificate) стандарда.

  6. Ovde nije bilo koncesija ni MMF-a, nije bilo budžetlija i zapošljavanja preko veze. Ovde su svi bili zaposleni i svi radili. Evo pouzdanog lijeka protiv kriminala i korupcije. Ovako smo mi radili i nismo ništa dali stranim investitorima koncesije :
    http://www.youtube.com/watch?v=88e5T5n2XSo
    http://www.youtube.com/watch?v=FKlDifJ9Zgs
    nastupilo je vreme podlosti, podmklosti, iskvarenosti, lopovluka, sve najgore je isplivalo na povrešina.
    Na ovome treba vaspitavati generacije.

  7. Саша, господин Балабан је члан ДНС-а, па ја износим мишљење о тој странци.

    Да, они су нешто као УРС, подржаће и црног ђавола само да уђу у власт, само да извуку неку корист за себе.
    Они су они који моле Бога да не побједе, него да освоје таман онолико гласова колико им је потребно да буду онај одлучујући фактор, језичак на ваги.

    Не знам да ли да кажем да је ово писаније, што се мене тиче, шупља прича, или да господин Балабан лијепо пише…

    😉