Бањолучка шарада

Настављамо са универзитеским темама. Овај пут, из једног мало другачијег угла, Ђорђе Праштало критикује, али предвиђа и резултате нагло актуелизоване борбе против корупције.

Дошло је прољеће. Природа буја , све зелени и буди се из зимског дремежа. Како студенти наших факултета већ дуже времена немају појма шта то значи бунити се, одлучише и они да се пробуде и дигну глас. У вријеме свеобухватног буђења студенти дигоше глас.

Напокон, рекао би сваки разуман млади човјек. Када нам је стање у друштву критично, факултети су само преслика хаоса и моралне катаклизме. Некада је значило бити студент – полагати испите и на крају узети своју заслужену диплому . Данас више не ! Факултети су постали само предулаз за БИРО, студенти су покусни кунићи, а и професори својеврсне „Универзитетке луде“. Уписује се неплански, по разним линијама, на разне факултете, мото је постао „Сви на факултет“. Зар су сви данашњи омладинци способни да носе академска звања? Ако мене питате, нису, далеко од тога.

У мору проблема има мали број оних који су истински студенти, борци за боље сутра и творци нове вриједности. Међутим, они су непримјетни. Много су примјетнији они који имају бијесна аута, скупу одјећу и могућност да купе који испит, ако не и саму диплому. Прави и истински студенти због тога пате и испаштају. Држава и друштво у цјелини окренули су леђа младима. Нема правила, нема вриједности па у таквом стању најбоље пролазе ловци у мутном . Они добро користе хаотичну ситуацију на факултетима , завршавају их преко ноћи и онда чекају послове, најчешће рачунајући на државне јасле. Има ли краја?

Има ли наде за препород, моралну и академску еволуцију?

Па очито је да има, рекли би многи људи ових дана када чују наше „студентске лидере" . Боре се за част, за знање, против корупције и непотизма. Они су ти који ће у сарадњи са Владом и Ректоратом да ријеше проблем. Капа до пода ! Идила ! Не могу изразити сарказам ријечима.

Мисли ли ико озбиљан да ће господа која су била неко вече код Биљaнe Kнежевић у Пресингу да ријеше проблеме Универзитета у Бањој Луци? Та емисија ми је била довољна да схватим праву природу све ове галаме и дизања прашине. Имали смо пет гостију . Част професору Ћелићу за искреност и жељу да нешто истински уради. Ректор из Источног Сарајева је дошао очито туристички у Бања Луку, није рекао пет реченица, али добро. Остаје нам трио-фантастико. На челу параде лицемјесртва, Никола Дроњак. Уз бок му је министар Касиповић те господин Станић. Ректор Станић био је као на осуђеничкој клупи, оптужебе са свих страна. Колика је његова кривица за стање на Универзитету у Бањој Луци он ваљда није ни свјестан. Показао је добру вољу за сарадњу и то би било довољно од њега.

Ако мало размислимо остају нам лидери овог циркуса, Дроњак и Касиповић. Не знам коме прво да посветим коју ријеч, али почећу са министором. О његовој квази наивности нећу трошити ријечи. Пола вечери вадио се на аутономију факултета, мало се правио неинформисан да је његовој сарадници истекла лиценца прије четири године и слично. Пружио је руку студентима, осудио каорупцију и тражио да се иде са именима. Легитимно !? Али требам ли подсјећати да је он на челу овог ресора већ 6 година?

Министре, шта сте чекали до сада?

Једино логично објашњење је да се чекао Никола Дроњак. Тако некако дођох и до њега .
Рекао бих само пар ријечи, јер сматрам да не треба пуно ријечи трошити на њега. Сво вријеме не вади корупцију и непотизам из уста. Поштовани Никола, знаш ли ти шта је клијентелизам? Ако не знаш, то ти је термин за начин твог доласка на ту функцију гдје си сада – партијска линија.

Водећи се оном „Ко о чему, курва о поштењу", Никола напада све професоре, перући руке од личних недјела, ваљда. Сваком студенту је познато како је Дроњак дошао на мјесто гдје је сада, тако да о томе не бих . Лично остаје горчина јер он представља студенте и у том представљању заборавља персирати водитељицу која њега персира. Апсурд који је вјероватно научио од свог ментора .

Имајући искуство са подлом „Црвеном кухињом“ даћу себи за право да прогнозирам.

Предвидо сам исход приче о референдуму из маја прошле године, па да видимо хоће ли ми сада и ово поћи за руком.

Прича иде овако:

Подијељене анонимне анкете на факултетима, неколико мини афера, двије – три дисциплинске комисије, неколико кажњених студената и еполог приче .

Епилог ће изгледати тако што ће министар изаћи за пола године и саопштити да борба против корупције показује резултате, да има завршених случајева и наравно, Влада Републике Српске може се изборити са великим и тешким питањима .

То је моја претпоставка, вријеме ће показати. Наравно, са факултета ће склонити неподобан кадар, што ће сада постати многло лакше уз Николину помоћ.

Умјесто закључка рекао бих да су све ово легитимна питања, да ови проблеми нагризају друштво те да се треба ухватити у коштац са њима. Проблем је у томе што ова гарнитура то није у могућности да оствари. Можда је разлог превелика демагогија и испразна прича, а можда иза свега стоји мени несхватљив ралог.

За крај ћу цитирати Андрића: "Дођу, тако, времена, када памет зашути, будала проговори, а фукара се обогати ! “

Повезано: