Бања Лука: За осам година се удвостручио број кафана

На територији Бањалуке, са нешто мање од 200.000 становника, у овом тренутку са уредном пријавом о раду функционише око 1.000 кафића.

Из бањалучке подружнице Привредно-занатске коморе кажу да је број локала у порасту. Ову тврдњу нам најбоље поткрепљује информација да је 2007. године евидентиран 541 обрт ове врсте, пишу Независне новине.

“Угоститељски објекти се најчешће не затварају, него доживљавају промјену власништва, јер људи некако мисле да је најлакше доћи до средстава отварањем угоститељских објеката”, саопштили су из Привредно-занатске коморе Бањалука.

Биљана Милошевић, социолог, наводи како је кафана некада била једна врста институције из које су изашли многи велики људи, идеје и дјела, али да је данас ситуација дијаметрално супротна.

“Кафана као таква је нестала. Сада су то на неки начин писте за показивање статусних симбола. Нажалост, норме и стандарди по којима ми живимо су потпуно изопачени, тако да би били прихваћени од дијела заједнице, млади људи трче на таква мјеста, јер морају бити виђени и прихваћени, без обзира на све. Са психичке стране то су људи који живе од данас до сутра, веома лабилни, без неког карактера, особе без духа које се воде оном: ‘Гдје сви, ту и ја’”, казала је Милошевићева.

Истиче како су такве особе спремне да се одрекну и оброка да би имале новца за одлазак на мјеста која се у том тренутку воде као “кул” и “ин”.

“Други велики проблем је одакле тим људима паре за такав начин живота, сигурно је да они који су запослени и озбиљни најмање времена и проводе по кафанама”, рекла је она.

Марко П., конобар у једном од прометнијих локала у граду, каже да се нагледао свега за десет година рада по кафићима и дискотекама.

“Жалосно је то гледати свакодневно, поготово дјевојке у тридесетим годинама, када би требало да размишљају о браку, породици, каријери, оне се одају алкохолу. Чини ми се да су млади изгубили компас данас”, испричао је Марко П.

Рекордни промети

Да грађани све више новца остављају у кафанама, показује статистика, према којој се из године у годину руше рекорди у промету угоститељских објеката.

Према доступним подацима, у угоститељству прошле године, упркос кризи, промет је износио више од 110 милиона марака.

Та цифра можда и не говори много док се не упореди са износом из 2008. године, када је укупан пазар у угоститељским објектима био “мршавији” за око десет милиона, пишу Независне новине.