Бања Лука: Развојна агенција развија само себе, сав буџет иде на плате

Град Бања Лука је за рад Градске развојне агенције Бањалука последњим ребалансом буџета планирао износ од 863.700 КМ, од чега чак 647.500 КМ, односно 74,9 одсто, одлази на лична примања запослених у овој агенцији!

Град Бања Лука је за рад Градске развојне агенције последњим ребалансом буџета планирао износ од 863.700 КМ, од чега чак 647.500 КМ, односно 74,9 одсто, одлази на лична примања запослених у овој агенцији!

У поменутој агенцији, како нам је потврдио сам директор Ненад Рачић, тренутно је запослено 19 радника, па није тешко израчунати колико се, гледајући са новчане стране, издваја за рад запослених.

Ни првобитан план градских власти када је формирање буџета у питању, није био ништа бољи, а о томе свједочи податак да је тада овој агенцији за њен рад планирано да се додијели чак 982.700 КМ, од чега је за лична примања радника планирана симболична сума од 728.500 КМ.

Ипак, градска власт свјесна времена кризе првим ребалансом буџета, усвојеним у јулу ове године, одлучила је да се укупан износ умањи за читавих 53.000 КМ, а лична примања за 11.000 КМ. На ред је, у међувремену, дошао и други ребаланс буџета, који је недавно био на јавној расправи, а његово усвајање очекује се 28. новембра ове године.

Управо тим ребалансом, Градској развојној агенцији средства су опет умањена, па се дошло до коначне цифре, али према којој се на лична примања ипак издваја готово 75 одсто новца од укупне планиране суме.

Ненад Рачић ипак наглашава да није све тако црно-бијело и да цифре које се виде у буџету не осликавају рад Градске развојне агенције. Он додаје да је првобитни буџет кројен једнообразно, јер се мало новца издвојило за реализацију пројеката и да ће то бити исправљено у наредом периоду.

“Могу да кажем да слиједе знатна средства за улагање. Градска развојна агенција, иако ви желите да кажете да нема сврху постојања, јесте непрофитна организација која ради на великом броју пројеката и домаћих и страних” – каже Рачић.

Он наглашава да је недавно потписан уговор са градоначелником Слободаном Гаврановићем о уступању на управљање и одржавање имовине купљене од “Унис-ваљаонице” за потребе Технолошког бизнис-парка и да се до Нове године очекује 4-5 великих инвеститора, систематизација радних мјеста и нова запошљавања.

“Не могу вам сада напамет набројати све пројекте које смо ове године урадили, али када се дубље погледа видјећете да је сврха постојања агенције оправдана. Имамо четири кластера, гарантни фонд, центар за мали бизнис, радимо на едукацији, ту је логистички центар, пројекат соларног крова, а од 19 запослених, њих пет ради велике међународне пројекте. Ми наш рад можемо поткријепити чињеницама”, наглашава Рачић.

Одборник ПДП Маринко Умичевић каже да Градска развојна агенција служи самој себи. Сврха њеног постојања је, додаје он, да би запослени могли да примају плате, троше телефон фирме, возе службене аутомобиле… Да се сутра угаси, оваква каква је, нико не би примјетио.

“Они треба да буду сервис који тражи инвеститоре, довлачи новац у град и стимулише запошљавање, да од ње има корист цијело друштво. А они пишу пројекте који су смијешни. Замислите, они су написали пројекат градње мотела и хотела на Мањачи, а тамо нема ни воде, ни струје, ни поштених путева. И они који имају ту срећу да имају струју, изгубе је са првим јачим вјетром. А ови би ту градили хотеле. Циркус. Одговорно као грађанин, привредник и одборник тврдим да је постојање агенције чиста смијурија. А највећа смијурија је додјељивање агенцији Технолошког бизнис-парка на управљање. То кад сам чуо, најежио сам се. А оно што је жалосно је што они нису једини такви, раме уз раме иду за њима и ЈУ “Бански двор”, Центар за социјални рад, Центар за развој и унапређење села, итд.” – каже Умичевић.

Другим нацртом ребаланса буџета који ће бити разматран на 14. сједници Скупштине града 28. новембра за ову агенцију је поред 647.500 КМ за лична примања запослених планиран и износ од 216.200 КМ који одлази на следеће ставке: закуп 10.200 КМ, утрошак енергије, комуналних, комуникацијских и транспортних услуга 45.000 КМ, режијски материјал 20.000 КМ, текуће одржавање 15.000 КМ, путовања и смештај 15.000 КМ, стручне услуге 32.000 КМ, израда студија, елабората и пројектне документације 23.000 КМ, грантови 6.000 КМ, издаци за произведену сталну имовину 5.000 КМ, као и остали непоменути расходи 45.000 КМ.