Бања Лука: Некад милиони за рафтинг, данас 115 хиљада за све

Годишњи календар спортских манифестација у Бањалуци за ову годину обухвата 18 спортских догађаја, за чије је суфинансирање у буџету града предвиђено 115.000 КМ. Из градског Одјељења за друштвене дјелатности наводе да је за суфинансирање осталих спортских манифестација предвиђено 19.000 КМ. У градском календару спортских манифестација, осим Међународне бициклистичке трке Бањалука – Београд, налазе се међународни […]

недеља, април 13, 2014 / 15:09

Годишњи календар спортских манифестација у Бањалуци за ову годину обухвата 18 спортских догађаја, за чије је суфинансирање у буџету града предвиђено 115.000 КМ.

Из градског Одјељења за друштвене дјелатности наводе да је за суфинансирање осталих спортских манифестација предвиђено 19.000 КМ.

У градском календару спортских манифестација, осим Међународне бициклистичке трке Бањалука – Београд, налазе се међународни пливачки митинзи, тениски челенџер, као и европска првенства у рафтингу и кајаку и кануу на дивљим водама.

Годишњи календар спортских манифестација урађен је на основу приједлога спортских организација и гранских спортских савеза града.

/Извјештај о СП у рафтингу: Потрошено 6,4 милиона КМ (2009.)/



4 КОМЕНТАРА

  1. Е сад погледајте размјере уграђивања-пљачке тих година када је Република Српска стајала на ноге те силовито и незадрживо јуришала у „свијетлу будућност“ након продаје Телекома. Десет година касније можемо подвући црту и направити завршни рачун, ако ништа бар за стање у бањалучком спорту и закључити да спорт у Бања Луци је спао на аматерске гране и практично више не постоји. Иначе, ова дијагноза вриједи и за остале сегменте друштва тако да овај рачун који сам поменуо вриједи и за све остало чега се наша псеудоелита у еуфорији трошења народног новца дохватила. Најебали смо и то треба констатовати без непотребног увијања.

    1. Ипак сте погријешили!
      У борбу за спријечавање наркоманије , која би се провела кроз радну терапију , је уложено неких три милиона КМ и тај пројекат је био у потпуности успјешан јер данас „потенцијални наркоман“ ради пуном паром а десетине и стотине хиљада КМ па и милиони пљуште са свих страна.
      Дакле , није коректно не поменути и неке од успјешних пројеката јер нису све марке бачене у вјетар.

      1. Распућине (извини што не персирам), шта мислиш како би се млади „потенцијални наркоман“ снашао у отвореној тржишној игри са та 3 милиончета нашег новца да није било татине подршке (уствари татин новац), односно читавог контролног дијела друштва да младић изађе на прави пут и не постане један од НАС, како рече тада Главоња, ПРОПАЛИЦА и како нас је већ назвао, да сад не гуглам! Повраћа ми се на шта смо спали!

      2. Персирање? Нема проблема.
        „Потенцијални наркоман“ би се , у отвореној тржишној игри , снашао као што му се снашао и татко када је , на тржници у Загребу , продавао „цјепљене“ (дрогиране) паприке. Тамо је културан свијет. Једном га превариш и више не купује код тог продавца. Нема свађе ни галаме. Када је татко пук’о са паприкама и купусом преузели га ментори па му је кренула политичка каријера. Послије га , тамо крајем осамдесетих ментори , а сви редом истакнуте комуњаре , неки и чланови ЦК-СКХ , прогурали и у бизнис. Дакле , „потенцијални наркоман“ је насљедник у „игри“. Иначе , њихов крајњи домет би , у неком уређеном и нормалном друштву , био причање бајки уз млако пиво испред задруге и то између две туре , ал’ баш квалитетних , паприка на некој пијаци.
        Извињавам се што малчице окасних са одговором.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *