Балкис – траг ране Византије на рубу Козаре

Археолошка открића на Градини откривају тајне рановизантијског града Балкиса

У селу Горњи Бакинци, на граници општина Градишке и Лакташа, археолози вјерују да су пронашли рановизантијски град Балкис, који је коначно уништио аварски каган Бајан у љето 597. године.

Град се већ више деценија помиње у археолошким и историјским изворима, али његови остаци, све до сада лежали су на градини поменутог села. Био је то, несумљиво, велики свјетовни и духовни центар, утврђено епископско сједиште са више базилика и огромним комплексом грађевина.

Након изузетног археолошког открића 2012. године, када је откривена епископска базилика импозантних димензија, која је могла да прими више од 500 вјерника, истраживања су настављена и током 2013. године. Свега 70 метара источно од откривене базилике пронађена је још једна ранохришћанска базилика са епископском столицом и свештеничким клупама у оквиру олтара, оквирних димензија 22 x 13 метара.

Поред полукружне олтарске апсиде, базилика има полукружну апсиду и на сјеверном броду. На основу материјала пронађеног током археолошки истраживања – камене пластике, римског цријепа, римског стакла, клинова, на основу начина градње и начина украшавања камене пластике, може се закључити да је ова базилика највјероватније истовремена са епископском базиликом пронађеном током 2012. године, чији се период егзистенције веже за вријеме од 4. до краја 6. вијека.

У сјеверном броду ове епископске базилике пронађена је и крстионица, која је дјелимично оштећена постављањем преградног зида. Да се ради о веома значајном проналаску свједочи податак да су у поменутом периоду само епископске цркве могле вршити обред крштења.

На основу материјалних доказа пронађених током археолошких истраживања 2012. и 2013. године, може се рећи да је ово мјесто било утврђени епископски центар. Ријеч је прије свега о епископским столицама у олтару пронађених базилика, које директно упућују на епископско сједиште. Ово рановизантијско утврђење некада је било важан духовни и свјетовни центар римске провинције Паноније, јужно од ријеке Саве и западно од ријеке Врбас.

Током археолошких истраживања 2012. године на импосту стуба пронађена су и имена епископа који су највјероватније служила у овој епископији. Ријеч је о епископима: Constantius, Andreas и Constanc. Између имена Constantius и Andreas стоји латинска ријеч sor (sor, sortis – служба), па се може претпоставити да је један од ових епископа или можда оба служили управо у овој епископској базилици.

С обзиром на то да је комплетна епископска столица пронађена 2012. године у ранохришћанској базилици саграђена од олтарских плоча, које се на основу аналогије датују у вријеме 4. вијека, постоји могућност да су поједини фрагменти олтарских плоча пренесени из мање базилике пронађене 2013. године. Потом су највјероватније као реликвија, уграђене у ову епископску столицу током велике Јустинијанове обнове источног царства 527-565. године, када је ова епископска базилика највјероватније и обновљена.

Кроз археолошке изворе наводи се и теорије, да близина двије ранохришћанске базилике упућује на могућност, да је једна базилика била посвећена култу мученика који је владао у овом крају, док је друга служила за литургијске обреде. Међутим, све ово су претпоставке, које ће се потврдити или демантовати до краја археолошких истраживања, када ћемо имати доста сигурније резултате.

Поред истраживања епископских базилика, истраживања су рађена и на простору горњег града, гдје је пронађен дио веће грађевине, али истраживањима је обухваћена само једна комплетна просторија, са низ сусједних грађевина. Најзначајнији налаз представљају римске кованице восковођа Валентинијана I (364-375) ­и Грацијана (367-383), као и бронзани полуфолис кован у Константинопољу након прве реформе цара Анастасија I 498. године. Тада долази до увођења ознаке за апоене бронзаног новца, које су изражене у нумијима. Бронзани новац који је имао највећу номиналну вриједност је фолис, а пронађена кованица представља полу фолис са ознаком "К" на реверсу и има врједност 20 нумија. Оваква производња бронзаног новца активна је све до 512. године, када долази друга Анастасијева реформа и фолис се повећава у величини и грамажи.

Пронађен је и велики број римске керамике, клинова од гвожђа, римског стакла, фрагмената стријеле, римских ножева, већа бронзана апликација крста, те велики број фрагмената римске цигле хиокауста кроз које је струјао топао ваздух зидовима и подовима. Све ово указује на високи стандард просторија горњег града, гдје је највјероватније столовао његов владар.