Балансеро: Влада Српске усвојила ребаланс буџета за 87 милиона већи

Предложени оквир Ребаланса већи је за 87 милиона КМ од усвојеног Буџета за 2018. годину и претежно је усмјерен на инвестиције.

Приједлог ребаланса за 2018. годину је заснован на позитивним економским показатељима, међу којима је на позицији властитих прихода, у првом кварталу, дошло до повећања у односу на план у укупном износу 74 милиона КМ.

На ставци пореских прихода, за 19,4 милиона већи су доприноси и уплате за пензијско инвалидско осигурање, 19,3 милиона је повећање од пореза на доходак и добит, док је од индиректних пореза дошло до повећања у износу 16,2 милиона КМ.

Приликом израде ребаланса основно опредјељење је било да се 1% бруто домаћег производа усмјери на капитална улагања, а да 1,5% вишка текућих прихода усмјерено на сервис дуга. Такође, планирано је и постепено смањивање јавног дуга.

Највећа ставка међу расходима планираним ребалансом је позиција капиталних улагања са износом 45,3 милиона КМ, а средства су намијењена за пројекте широм Републике Српске.

Ребалансом буџета за 2018. годину, на позицији расхода, за 11 милиона КМ су повећана издвајања за пољопривреду, док је још 10 милиона КМ намијењено за Фонд ПИО.

У оквиру Ребаланса је планиран и износ од 8,7 милиона КМ за исплату трошкова превоза на основу одлуке Уставног суда Републике Српске, а односи се на период 2017. и 2018. година.

Приједлогом ребаланса, у области здравства планирано је издвајање додатних 12 милиона КМ за улагања у Клинички центар Бањалука.

На 175. сједници Владе, уз Приједлог ребаланса буџета Републике Српске за 2018. годину разматрани су и утврђени и Приједлог закона о измјенама Закона о извршењу буџета Републике Српске за 2018. годину, те донеесена Одлука о измјени Одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске за 2018. годину.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлога закона о измјени Закона о приватизацији државних станова.

Важећом одредбом Закона приватизацији државних станова одређен је рок до 30. јуна 2018. године за закључивање уговора о откупу стана. Приједлогом закона о измјени Закона о приватизацији државних станова тај рок се продужава до 30. јуна 2020. године.

Влада Републике Српске донијела је Oдлуку о броју редовних студената који се уписују у прву годину првог циклуса студија и у прву годину другог циклуса студија у академској 2018/19. години на јавним високошколским установама у Републици Српској.

Одлуком се одобрава упис 4.701 редовног студента у прву годину првог циклуса студија у академској 2018/19. години на јавне високошколске установе у Републици Српској , и то:

– 2.566 редовних студената првог циклуса студија на Универзитету у Бањој Луци,

– 1.955 редовних студената првог циклуса студија на Универзитету у Источном Сарајеву,

– 130 редовних студената на Високој медицинској школи у Приједору,

– 50 редовних студената на Високој школи за туризам и хотелијерство у Требињу.

У прву годину другог циклуса студија у академској 2018/19. години на јавне високошколске установе у Републици Српској одобрава се упис 1.325 редовних студената и то:

-790 редовних студената другог циклуса студија на Универзитету у Бањој Луци и

– 535 редовних студенaтa другог циклуса студија на Универзитету у Источном Сарајеву.

Према овој одлуци, високошколска установа ће својим актом одредити број студената који сами финансирају своје школовање, број студената страних држављана и број ванредних студената, у складу са кадровским и материјално – техничким условима.

Влада Републике Српске усвојила је Информацију о учешћу локалних заједница у финансирању вантјелесне оплодње у 2017. години.

Министарство породице, омладине и спорта континуирано прати демографска кретања у Републици Српској и анализира тренутне мјере које се примјењују, а које се могу сврстати у домен популационе политике. Једна од тих мјера је пружањe финансијске помоћи при лијечењу неплодности код паровa.

Влада Републике Српске уочила је значај ове пронаталитетне мјере и у Републици Српској се врше два бесплатна покушаја вантјелесне оплодње, а из буџета Федерације БиХ се не финансира ни један поступак вантјелесне оплодње. Према подацима Фонда здравственог осигурања Републике Српске, у 2017. години одобрено је 468 захтјева за вантјелесну оплодњу, за први покушај 295 и за други покушај 173. Трошкови за ове намјене у 2017. годину су износили 2,4 милиона КМ.

У 2017. години општине/градови су укупно запримиле 240 захтјева за финансирање вантјелесне оплодње. Од овог броја јединице локалне самоуправе су одобриле 186 захтјева или 77,5% у износу од 400.951,78 КМ.

Највећи број пристиглих захтјева имали су: Бања Лука, Бијељина и Приједор.

Посматрајући по годинама, од када Министарство заговара код јединица локалне самоуправе издвајање средстава за трошкове треће и наредне процедуре вантјелесне оплодње, видљиво је повећање броја општина/градова које финансирају захтјеве. У 2011.години само 13 општина је издвајало средства за вантјелесну оплодњу, у износу од 89,300.00 КМ, док је 2017.године 31 општина издвојила средства за ове намјене у износу од 400,951.78 КМ.

Значајно је напоменути да је од 2007. године поступком вантјелесне оплодње рођено више од 1000 новорођенчади у Републици Српској.

Влада Републике Српске утврдила је Приједлог стратегије за унапређење положаја старијих лица у Републици Српској за период од 2018. до 2027. године.

Основни разлози за доношење Стратегије налазе се у потреби да се у Републици Српској створе повољнији услови за помоћ у савладавању социјалних и других тешкоћа старијих лица, помоћ у задовољавању основних животних потреба старијих лица у стању социјалне потребе, обезбјеђивање здравог и активног старења и очување менталног здравља старијих лица. Општи циљ је унапређење квалитете живота старијих лица. Стратешки циљеви су:

• Смањење сиромаштва код старијих лица,

• Унапређење социјалне заштите за старија лица,

• Унапређење приступа јавним услугама за задовољење основних животних потреба старијих лица, са посебним освртом на рурална подручја,

• Унапређење волонтерских активности за старија лица у локалним заједницама,

• Повећање свијести генералне популације о потребама старијих лица,

• Унапређење здравља старијих лица,

• Унапређење приступа програмима цјеложивотног учења, спортским и културним садржајима за старија лица,

• Превенција насиља над старијим лицима,

• Заштита и спашавање старијих лица у ванредним ситуацијама.