Бакир у име свих нас фантазира о употреби хемијског оружја у Сирији

Обраћање предсједавајућег Предсједништва Босне и Херцеговине Бакира Изетбеговића на генералној дебати 73. засједања Генералне скупштине Уједињених нација, опет је провукло неке бесмислене изјаве и у име Српске.

среда, септембар 26, 2018 / 16:24

Текст обраћања пред Генералном скупштином УН доносимо без икаквих измјена, осим наглашавања дијела латиничног текста, који је из изворника упао у саопштење које се поштујући тзв. Устав БиХ шаље и на азбуци, те лажну вијест из западних медија о употреби хемијског наоружања од стране Башара ал Асада, када приликом начелног залагања за поштовање међународног права, не указује да су САД и НАО извршиле агресије у Либији и Сирији:

Госпођо предсједнице,

господине генерални секретару,
колеге делегати,
даме и господо!

Част ми је обратити вам се четврти и задњи пут као предсједавајући Предсједништва Босне и Херцеговине.

Честитам господину Мирославу Лајчаку успјешно предсједавање 72. засједањем Генералне скупштине УН-а. Заједно са генералним секретаром УН-а Гутерешом, он је неуморно радио како би ову организацију учинио ефикаснијом. Драго ми је да ће агенда овогодишњег засједања задржати фокус на тим напорима.

Честитам и госпођи Марији Фернанди Еспиноза Гарсез на избору. Чињеница да је она тек четврта жена на овој позицији од 1946. године подсјетник је да равноправност сполова и оснаживање улоге жена морају и даље бити један од наших главних приоритета. Она може рачунати на пуну подршку Босне и Херцеговине у обезбјеђењу продуктивног рада Генералне скупштине УН-а, који ће имати пуни утицај на терену.

Госпођо предсједнице!

Прије двије године на овом мјесту сам говорио о начинима како да наш свијет учинимо праведнијим и просперитетнијим за све. Нажалост, мало је тога чему се можемо радовати у смислу напретка који смо направили.

????????????????????????????????????

Изазови се настављају неконтролисано мултиплицирати. Стари конфликти су погоршани, креирани су нови. У поређењу са ситуацијом у протекле три деценије, данас се више држава налази у кризама које су све насилније, све погубније за развој, те које резултирају све већим подјелама. Модерне кризе и сукоби ријетко су ограничени на мјеста на којима су првобитно искрсли. Оне потресају цијели регион и све чешће се шире и на транснационалну арену.

Рекордан број цивила су жртве неселективних, па чак и намјерних оружаних напада. Много више њих је изложено прогону, дискриминацији, маргинализацији и тешким кршењима основних људских права. Многи други су жртве природних катастрофа. Број избјеглица, расељених лица и оних којима је хуманитарна помоћ пријеко потребна у сталном је порасту. Мир, безбједност и просперитет остају само далека нада за многа људска бића широм свијета.

Управо из те перспективе желим говорити о три питања која су кључна за рјешавање глобалних проблема: мултилатерализам, међународно право и међународни поредак заснован на прихваћеним правилима. Јер, вјерујем да су посвећеност мултилатерализму, поштовање међународног права и заједничка приврженост глобалном поретку заснованом на правилима, наша једина нада и једини начин за рјешавање комплексних изазова с којима се суочавамо.

Без обзира да ли су у питању превенција и заустављање сукоба, безбједност, развој, климатске промјене, ширење нуклеарног наоружања, тероризам, миграције или људска права – ниједно од тих питања не може ријешити једна, три или пет држава самостално. Свако од тих питања има транснационалну димензију. Зато и њихово рјешавање захтијева транснационални, мултилатерални одговор, заснован на дијалогу и сарадњи свих држава. Ефикасни одговори захтијевају поштовање усаглашених међународних норми и стандарда, заједничке стратегије, снажне коалиције засноване на узајамном повјерењу, и прогресивну, инклузивну и демократску визију и лидерство који прихватају ново разумијевање државног суверенитета.

Данас, међутим, свједочимо озбиљним нападима на међународни поредак, нападима на сврху, принципе и норме међународног права. Ти напади представљају озбиљну пријетњу нарушавања међународног мира и безбједности. Велики је број примјера у нашој блиској прошлости који показују шта непоштовање међународног права и међународног поретка може донијети. Ова мрачна поглавља наше историје директан су резултат неуспјеха међународне zajednice da odbrani principe i norme na kojima je utemeljen svjetski poredak, onda kada su ta pravila i norme bile ugrožene.

Госпођо предсједнице!

Наши грађани желе живјети у свијету у којем влада мир, у којем се поштује њихово достојанство и у којем су њихова фундаментална права и слободе заштићени. То је главни разлог постојања ове организације. и њена сврха. А та сврха далеко превазилази државне границе или интересе. Ниједна влада се не може фокусирати искључиво на обезбјеђење стабилности и просперитета само за своје грађане, игноришући при томе оно што се дешава изван њених државних граница, у непосредном сусједству и широм свијета. Парафразираћу Френклина Рузвелта: Структура рјешавања било којег од бројних изазова са којим се суочавамо, укључујући изградњу и одржање свјетског мира, не може бити дјело једног човјека, једне нације, велике или мале, већ заједнички напор цијелог свијета. Ове Рузвелтове ријечи данас имају исту тежину као и прије више од седам деценија.

Заједнички напори држава су били кључни у елиминацији малих богиња, превентивној вакцинацији рекордног броја новорођенчади против болести које се могу спријечити, и савладавању ризика од ХИВ/АИДС-а. Одлучни напори и сарадња свих држава потребни су и данас да би се умањио ризик од нуклеарног сукоба и успјешно ријешила глобална питања попут равноправности сполова, климатских промјена или процесуирања ратних злочинаца на међународном нивоу. Дух и принципи мултилатерализма кључни су за обезбјеђење и одржање мира, безбједности и развоја у свијету.

Бивши генерални секретар УН-а Кофи Анан, који се у свом дугогодишњем раду на међународној сцени увијек снажно залагао за мултилатерализам, једном приликом је рекао: "Више него икад у људској историји, дијелимо заједничку судбину. Можемо бити њени господари само ако се заједнички суочимо с њом. И зато имамо Уједињене нације.”

Морамо изнова потврдити да је организација Уједињених нација истинско отјеловљење мултилатерализма. Она је једини форум који на једном мјесту окупља 193 државе у изналажењу рјешења за глобалне проблеме који погађају све нас. Она је једини форум који има капацитет и посвећеност да рјешава те проблеме. И једини је форум у којем се гласови и великих и малих држава могу једнако чути – чак и ако ти гласови нису увијек једнако уважени и прихваћени.

Босна и Херцеговина остаје снажно посвећена очувању и јачању ове организације, њених вриједности и принципа, њеног мандата и мисије, њеног јединства, кредибилитета и релевантности. У ту сврху и у том циљу, поздрављамо и подржавамо реформу ове организације, како би гласови свих њених држава чланица постали подједнако заступљени и уважени у њеном раду и дјеловању.

Госпођо предсједнице!

Увијек и изнова се морамо подсјећати фундаменталних вриједности и принципа садржаних у Повељи Уједињених нација, који отјеловљују срж међународног поретка. Ови принципи и вриједности једнако су релевантни данас као и 1945. године. Примарна одговорност ове организације и свих њених држава чланица јесте подршка и заштита ових вриједности и принципа од модерних изазова који их дубоко доводе у питање.

Заштита међународног поретка и владавина права кључни су за превенцију и рјешавање криза и сукоба, и за одржање мира. Снажно лидерство и ангажман Уједињених нација, а посебно Савјета безбједности, у складу са нормама међународног права, незамјењиви су у ситуацијама попут оних у Украјини, Сирији, Ираку или Либији, као и у другим кризним подручјима.

Нажалост, наш одговор на модерне кризе и сукобе обиљежен је занемаривањем међународног права, одступањем од мултилатерализма, непоштовањем међународног поретка, те одсуством адекватне реакције и индиферентношћу спрам људске патње и кршења људских права.

Узмимо Блиски Исток као примјер. Сукоб у Сирији ушао је у осму годину, а његово рјешење није ни на помолу. Нека од најтежих и континуираних кршења међународног хуманитарног права у модерном добу, укључујући неселективну употребу хемијског оружја, не јењавају. Цивилне жртве су у сталном порасту. Хуманитарна ситуација стално се погоршава.

Исто је и са израелско-палестинским сукобом, који траје већ више од пола вијека, и који је произвео неизмјерну људску патњу. Неприхватљиво је држати цијели регион таоцем индивидуалних државних интереса који угрожавају интересе цивила захваћених бескрајним циклусима насиља. Национални интереси било које државе не смију се остваривати науштрб основних услова и средства за живот великог дијела популације.

Босна и Херцеговина ће наставити подржавати мултилатералне напоре у изналажењу рјешења које ће обезбиједити одржив мир за сиријски народ; рјешења које ће испунити легитимна очекивања и израелског и палестинског народа да имају двије демократске државе које ће егзистирати једна поред друге, унутар безбједних и признатих граница, у складу са међународним правом. Колико год да је изналажење ових рјешења политичко питање, у исто вријеме је то питање наше заједничке хуманости.

Госпођо предсједнице!

Наша заједничка амбиција да никога не запоставимо озбиљно је угрожена порастом ризика од радикализације, насилног екстремизма и тероризма. Ова модерна пошаст црпи снагу за своје одржање не само из оружаних сукоба, већ и из друштвене и политичке неправде, дискриминације, маргинализације и искључивања, сиромаштва и економских запрека. Насилни екстремизам и тероризам не познају ни физичке ни виртуалне границе. Екстремисти и терористи су одлучни у својим намјерама да праве расколе унутар и између друштава, ометајући наше напоре у одржању мира и безбједности, заштити људских права и потицају одрживог развоја. Они континуирано мијењају тактике и проналазе нова средства и начине за даље ширење свог погубног утицаја. Наш одговор зато мора бити одлучан, кохерентан, свеобухватан, и заснован на међународном оквиру који смо креирали за борбу против тероризма.

Босна и Херцеговина остаје снажно посвећена глобалним напорима за борбу против тероризма и искорјењивање ове модерне пријетње у свим њеним облицима и манифестацијама. Ово је истински изазов нашег времена, с којим се морамо суочити на сваком кораку и свим расположивим средствима.

Госпођо предсједнице!

Нуклеарно наоружање и његово ширење представљају озбиљну пријетњу нашој цивилизацији. Обим ове пријетње засјењује све друге заједно. Улози никада нису били већи. Превенција ширења нуклеарног наоружања и елиминација оружја за масовно уништење питања су опстанка човјечанства.

Госпођо предсједнице!

Архитектура за изградњу мира Уједињених нација важнија је више него икада за рјешавање свих изазова са којима се суочавамо на путу ка одрживом миру широм свијета. Босна и Херцеговина препознаје вриједност активирања УН напора за изградњу мира у раној фази, упоредо са мировним операцијама. Подржавамо визију и напоре генералног секретара Гутереша за уврштавање превенције сукоба и изградњу мира у приоритете дјеловања Уједињених нација.

Као дио свеобухватног одговора, мировне мисије, УН-а су се показале као ефикасан инструмент за пружање помоћи државама на њиховом путу од сукоба ка миру. Босна и Херцеговина је поносна на свој допринос овим циљевима, кроз наше учешће у мировним мисијама УН-а у Јужном Судану, Кипру, Авганистану, Конгу и Малију. Уједно смо се придружили и другим државама и организацијама, њих преко 130, у подршци Декларацији заједничких опредјељења за мировне операције УН-а, коју је представио генерални секретар УН-а. Подржавамо његове напоре на реформи мировних мисија УН-а, која би их учинила ефикаснијим.

Госпођо предсједнице!

Агенда 2030 једна је од најснажнијих повезница различитих праваца дјеловања Уједињених нација. Њена имплементација је пут ка глобалном миру, безбједности и просперитету. Она ће омогућити државама и друштвима да успоставе отпорне институције које су способне да апсорбују напетости, да елиминишу узрочнике сукоба и спријече њихово понављање, те да створе услове за инклузиван и одржив развој, смањењем сиромаштва, неједнакости и дискриминације, обезбјеђењем поштовања људских права и сузбијањем деградације околиша. Агенда 2030 је катализатор одрживог и инклузивног развоја заснованог на поштовању економских, друштвених, културних, цивилних и политичких права. Она је најбољи начин за превенцију сукоба и спречавање нестабилности.

Госпођо предсједнице!

Снажна глобална и регионална сарадња у превенцији и рјешавању сукоба, борби против тероризма и имплементацији Агенде 2030, кључна је за успјех свих тих напора. Босна и Херцеговина снажно вреднује сарадњу коју смо успоставили унутар нашег региона, Западног Балкана. Остајемо посвећени унапређењу те сарадње, укључујући и сарадњу на нашем заједничком путу ка чланству у Европској унији.

Босна и Херцеговина тежи заштити и промоцији вриједности и принципа који су заједнички свим државама. Вјерујемо да идеали, вриједности и принципи садржани у Повељи УН-а као и норме и стандарди међународног права, никада не смију бити прекршени или занемарени. Вјерујемо да је обавеза свих држава, великих и малих, мање и више моћних, да заштите племените вриједности и принципе на којима је ова организација заснована. Ако било ко од нас не посједује вољу да заштити те вриједности и принципе, онда ће сва наша настојања бити мање вриједна и мање успјешна.

Слиједом тога, завршавам ријечима великог човјека, Нелсона Манделе, на стоту годишњицу његовог рођења: "Оно што се рачуна није проста чињеница да смо живјели. Разлика коју направимо у животима других људи ће одлучити колико је уистину био значајан живот који смо водили.”



2 КОМЕНТАРА

  1. Nisam ljubitelj ovog radikalnog fanatika, ali ne vidim da je nesto pogrijesio. U Siriji jeste koristeno hemijsko oruzje i to je utvrdila i OPCW (Prganizacija za zabranu koristenja hemijskog oruzja) Mislim da je i Rusija i SAD potvrdili da je Islamska drzava koristila hemijsko oruzje, dok je Sirijska armija optuzena s americke strane da je koristila oruzje (u ovo bas nesto i ne vjerujem). Bilo kako bilo, Bakir ne slaga, iako mu basta

Оставите одговор