Бакир даје државне паре за књигу о Алији

Овај пут Изетбеговић млађи из текуће буџетске резерве БиХ интервентно је издвојио чак 15.000 марака Музеју "Алија Изетбеговић” из Сарајева, као подршка и помоћ за штампање књиге "Алија Изетбеговић – први предсједник Републике Босне и Херцеговине”.

Музеј "Алија изетбеговић" отворен је 2007. године, а одлуком Скупштине Кантона Сарајево 2009. постао је засебна јавна установа овог кантона.

И прије овога, Бакир Изетбеговић је повлачио сличне потезе због којих је негодовала јавност у Републици Српској, која није заборавила Алијину улогу у рату у БиХ. Бакир је прошле и 2016. године неколико пута давао новац из буџетске резерве за разне меморијале посвећене његовом оцу, што је пореске обвезнике у БиХ коштало око 30.000 КМ.

Бакир је највећи појединачни износ до сада одобрио управо Музеју "Алија Изетбеговић” коме је у августу 2017. дао такође 15.000 КМ за симпозијум под називом "Средњи пут у религији, култури и политици: Мисао равнотеже и умјерености у дјелу Алије Изетбеговића”.

Такође, бошњачки члан Предсједништва БиХ је прошле године поклонио из буџетске резерве БиХ 1.500 марака Рекреативно-бициклистичком клубу "Јапод” из Бихаћа, и то за организацију "ИВ бициклистичког маратона Алија Изетбеговић” у Бихаћу.

Посланица СНСД у Представничком дому БиХ Милица Марковић упозорава да Изетбеговић на овај начин троши паре свих буџетских корисника у БиХ, а то значи и оних из Српске.

– То што он ради је прије свега питање за СДС и за Савез за промјене, који би требало да поставе питање о начину трошења буџетске резерве на такав начин. То што Бакир финансира успомену на свог оца, то је обавеза породице Изетбеговић, а не пореских обвезника из РС – каже Марковићева за Српскаинфо.

Закон о финансирању институција БиХ прецизира да се новац из текуће резерве може користити за финансирање хитних и ванредних издатака и програма који нису увршћени у буџет, финансирање трошкова међународних спорова и арбитража, нових институција БиХ које током фискалне године стекну статус буџетског корисника, те као грантови непрофитним организацијама.

Међутим, чланови Предсједништва БиХ резерву троше углавном на нешто друго. Тако је честа појава да хиљаде марака завршавају на рачунима вјерских заједница у БиХ, а да би умирили јавност, по неколико стотина марака дају појединцима који траже помоћ за школовање, лијечење или превазилажење тешке социјалне ситуације.

Правило је да сваки од три члана Предсједништва БиХ има подједнак износ новца из резерве и нико се ником мијеша у начин трошења. Тако је било у свим мандатима до сада.