Бајден на излету у дубину руске позадине

Само постојање личности као што је Џозеф Баједен, који је видно инкапацитиран да ради било какав одговорнији посао, камоли да одлучује о употреби нуклеарног наоружања, извргавање је руглу не само демократског поретка, већ и здравог разума. Да ово посљедње јасно сваком са и једним зрном соли у глави, чак и у самој Америци, показује то што су Бајдена прецртали у сваком погледу, када су именовали Камалу Харис као противкандидата Доналду Трампу, рекао је Дани(ј)ел Симић, гостујући у програму Информер ТВ из Београда.

До синоћ, Бајден је био потпуо заборављен и намјерно игнорисан од америчких мјенстрим медија, а онда сљедствено и у остатку свијета, подсјетио је Симић на медијску глобалну сцену и наставио:

Oно што ми не смијемо заборавити, јесте да у будућности са подсмијехом дочекујемо оне плаћене аналитичаре код нас на локалу, који причају бајке о "уређеним демократским друштвима" и "породици цивилизованих нација", јер ово показује да су амерички политичари већи хохштаплери чак и од наших. С тим што је овдје улог много већи. Ова одлука је донешена у сијенци нуклеарних бојевих глава и то може деструктивно утицати на читав свијет.

Још једна поука залокалне друштвенополитичке и безбједносне прилике: Сад знамо од кога су окупатори у БиХ научили такво понашање.

Не смијемо заборавити ни да се иста ствар неколико пута десила у Дејтонској Долини Плача, коју називамо државном заједницом БиХ, када су тзв. високи представници као Кристијан Шварц-Шилинг, односно Валентин Инцко, доносили одлуке на које истина немају право; али су их доносили када им је мандат већ истекао. Тако је Валентин Инцко, не само на крају мандата, већ и у личној оставци – наметнуо је измјене Кривичног законика БиХ, а у координацији са истим овим снагама које су за ескалацију рата између Русије и Запада, то је даље такође против правила прошло у Генералну скуштину УН као гласање за резолуцију о тобожњем геноциду у Сребреници.

На исти начин на који је та једна одлука Валентина Инцка, изазвала проблем међународног нивоа и двадесетоструко више заоштрила политичку ситуацију унутар БиХ, ово ће урадити исту ствар на свјетском нивоу. Да подсјетим ми сад имамо процес пред тзв. Судом БиХ, гдје се суди демократски изабран предсједник Републке Српске, због тога што се оглушио на наређења и није послушао вољу страног држављанина Кристијана Шмита, који код нас нема никаква овлаштења.

Код нас је то могући окидач за увођење у нови ратни сукоб, а у овом случају, уз раније саслушане ријечи Владимира Путина – да ће напади овим ракетама бити једино могући ако њима управљају војници земаља НАТО – на свјетском нивоу ова политика може изазвати чак и нуклеарни сукоб.

Све то њих, наравно, уопште не дотиче. Управо она политика која је од пада Берлинског зида роварила по Бјелорусији, Украјини и Русији самој; да би војним пучем 2014. изазвала грађански рат у Украјини, а онда и наговарајући Зеленског да се повуче из Минских споразума изазвала и војну интервенцију Русије; сада док броји своје посљедње дане кроз мандат Џозефа Бајдена и Камале Харис, жели да нанесе максималну штету могућности да Доналд Трамп постигне неки договор са Владимиром Путином. Да се ствар закомпликује толико и ескалира у том правцу, да се ништа не може поправити.

Изјаве Траповог сина и читавог низа политичара и аналитичара ближих Републиканцима, говоре управо то и говоре да овај потез нема мандат ни у америчком народу. Најсмјешније од свега је што је Камала Харис у овом случају потпредсједник, а њу нико нити пита, нити је спомиње везано за ову одлуку.

То би била политичка страна ове одлуке.

Војна страна ове одлуке ставиће Русију пред велика искушења. Крстареће ракете типа Сијенка олује с дометом од 550 км или Таурус, уз америчке АТАКМС балистичке ракете домета до 300 км, заиста су страшно оружје, какво посједује само мали број земаља свијета. Јуче смо чули објаву Владе Индије која је рекла да су успјешно тестирали хиперсоничну ракету, што ће рећи да до овог тренутка ни влада једне земље преко милијарду становника није посједовала такво наоружање.

Ове ракете већ туку по Русији, само што Сторм шедоу, како се зове у оригиналу ракета из британске кухиње (односно СКАЛП-ГМ са француским зачином), наноси редовне ударе по Криму и Црноморска флота је добила погодак у свој штаб. Управо захваљујући оваквом наоружању, уз поморске дронове који су се од прекујче поново активирали у Црном мору, далеко смо од заузимања Змијског острва и Русија тренутно и није у стању да спроведе блокаду украјинских лука, што је била на почетку сукоба.

Оно што аналитика и ратнохушкачки медији емитију са Запада, указује да ће први вал ових удара бити нанесен прије свега по руским аеродромима оперативне и тактичке авијације, посебно онима одакле полијећу ловци-бомбардери Су-34 који носе крилате фугасне авиобомбе са модулом управљања и једерења, који су без икакве сумње главна руска предност у наоружању, која дефинитивно даје видљиве резултате на терену.

Рекао сам већ да они одавно туку по Русији и будући удари по Русији неће драстично промијенити ток овог сукоба. Дакле, неће уз помоћ ових ракета режим у Кијеву истјерати Кремљ на границе 2014. нити је могуће озбиљније зауставити напредовање Руске Армије на готово свим правцима на линији додира двије војске. Али ће територијално проширити разарања, смрт и посебно расположење јавности у Русији, која ће у случају озбиљних жртава и инцидената, захтијевати од Владимира Путина одговарајућу реакцију.

Управо због тога је и покренута кампања око сјевернокорејских војника, односно уопште војнополитичког савезништва Пјонгјанга и Москве, што је у америчкој и уопште НАТО пропаганди један стари, моћни топик. Уједно, ово је покренуто због хладноратовске политичке логике Доналда Трампа, који је у свом првом мадату посветио велику пажњу Сјеверној Кореји, те се чак и нашао са Ким Јонг Уном на 38. паралели, тј. линији раздвајања залеђеној примирјем.

Без обзира што нико нема никакве доказе, нити је заробљен и један сјевернокорејски војник, упорно се боксује прича о 100.000 војника које је С. Кореја упутила у Пјонгјанг. Јуче је говорено о 50 самоходних хаубица и 20 вишецјевних ракетних бацача великог калибра. Ово потоње је много ближе истини и стварности, јер сјевернокорејска намјенска индустрија одавно испоручује муницију за Руску Армију.

Русима ће ово нанијети у прво вријеме већу идеолошко-политичку штету, него војну. И треба сачекати да видимо да ли ће тих напада бити и колико истих, пошто ова одлуканема мандат ни у америчком народу, како сам рекао на почетку – закључио је Симић.