Азбуковаскрсеније вароши
Додуше Бања Лука је културна касаба, али за разлику од једнако од државе подржаног Зимзограда, који је био програмски опредјељен за латиницу као званично празично писмо, нови пројекат, нових извођача, употријебио је српско писмо за исту ствар.
Додуше, име за новогодишњи збор, Зимзоград, српског је коријена у обе ријечи од којих је настала сложеница, док Зимска варош користи туђицу "варош" из мађарског језика. Али на српском писму.
Без обзира на све, ово је велики корак за српско писмо и наслијеђе уопште, јер се свијест о себи изграђује од најмлађег узраста. А зимске су, јел’те, дјечије радости.
Најбитније је (како ће се показати касније), да ништа није болило, нико се неће осрамотити, нити ће се десити некаква катастрофа зато што се у највећем граду Српске, пише српским писмом, за паре те исте Српске.
Очекиване похвале Фронтала.
„…јер се свијест о себи изграђује од најмлађег узраста“.
Свијест о себи се највише изграђује у просвети ,у којој се из српског правописа учи да је српско писмо и латиница. Лијепо је што ФРОНТАЛ промовише ћирилицу, али он упорно избјегава да спомене наведену правописну срамоту.
Да! Избјеагва Фронтал да спомене правописну срамоту и издају ћирилице од српских лингвиста и филолога!
„Народ који се одриче свог писма и својих обичаја непрестано умире, будући да губи способност да опази своју потчињеност туђем писму и туђим обичајима.“
Књижевник Филип Грбић
Само три коментара о издаји ћирилице .
На сајту Нове српске политичке мисли била је изјава патријарха у Бања Луци.Један коментатор је написао : „…А куда се деде… онај повисоки билмез ? Ја напишем : Куда се деде она ћирилица ? Мислио сам да је то помислио и патријарх. Али администратор на сајту НСПМ
( неки Радовановић) није дозволио да се то објави. А и како ће кад се на томе сајту рекламирају латиничке књиге власника Ђорђа Вукадионовића, иначе „великог родољуба“.
Само изразито мудри и вишевидећи Срби знају да Срби ће падати све ниже и ниже у свему све док се не врате свом ћириличком писму. Народ који не ради на враћању свога писма, него га замењује хрватском гајицом следи политику у вези с ћирилицом и Српством какву су водили сви забрањивачи ћирилице и њени прогонитељи људи какав је био Павелић. Све док ми Срби кроз два писма практично спроводимо Павелићев однос према ћирилици, Срби немају чему да се надају као народ, јер немају будућност ако остану без свог писма по жељи српских окупатора.