Азбукоубиствени апологета у Политици: За ћирилицу или против латинице

​Као што јулијански и грегоријански календар не утичу на време у свакодневном животу, тако паралелно постојање ћирилице и латинице у пракси српског језика не утиче на српски језик.

понедељак, 18 новембра, 2019 / 15:05

Политика је још један од ријетких штампаних издања која користи српско писмо и, сходно томе, обраћа пажњу на питање њеног изумирања. Но, ставове у овом листу објављују и они који покушавају изумирање српског писма релативизовати и приказати као природан процес, а не посљедицу физичког и законодавног насиља, које је резултирало духовним геноцидом.

Преносимо због свјесности о постојању азбукоубиствених мисли.

Пише: Владимир Павловић

Опет се захуктала расправа око српске двоазбучности која ме као преводиоца и некадашњег педагога посебно занима. Изгледа да је реч или о забуни или некаквом умишљају. Каквом?

Језици су старији од писама и имају своју логику и законитост развоја потпуно независну од писма као пратеће алатке.  Језик, наравно, утиче на писмо, али обрнуто не важи.  Једнако као што јулијански и грегоријански календар не утичу на време у свакодневном животу, тако паралелно постојање ћирилице и латинице у пракси српског језика не утиче на српски језик који, због тог двојства, није постао мање ефикасан ни као средство комуникације, ни као средство уметничке креације.

Као изразито културолошко питање, управо то српско двоазбучје посебно је занимљиво јер представља веома значајан елемент српског етничког идентитета.  Наравно, идентитетска обележја могу бити и позитивна и негативна, а рекло би се да српски борци за ћирилицу верују да је српско двоазбучје штетно.  За шта и за кога? То што, према тврђењу самих бораца за ћирилицу, 90 процената грађана Србије уз ћирилицу или искључиво користи латиницу у свакодневном животу, није произвело већу неписменост нити је лоше утицало на српски језик. Шта је онда лоше у употреби два писма?

Лоше је то, тврде борци за ћирилицу, што ће наводно због тога ћирилица нестати из употребе.  Ево већ читаво столеће двоазбучје је део српског идентитета, а ћирилица није нестала, нити се ико и залаже за њено нестајање.  Први бих се томе успротивио. Али, и томе што се појединци ватрено залажу за нестајање латинице и то не само из службене, већ и из сваке друге јавне и приватне употребе. Тиме се борба „за ћирилицу” своди на насилну елиминацију латинице. Члан 10 Устава прописује да су у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћириличко писмо, док се службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава. Значи, ћирилица ужива предност, али је једнако законито што се у основној школи уче оба писма у оквиру наставе српског језика.  Једини притисак који се у последње време врши у тој области јесте онај у корист, дакле, не спонтаног нестајања већ насилног елиминисања латинице из српског културног идентитета.  Нека ми само нико не каже како 90 процената грађана који користе оба писма нису валидан репрезент етничког идентитета, да „нису Срби” или, још горе, да нису „прави или добри Срби”. Ако тако мисле, нека то отворено изговоре..

Латиница коју тих 90 процената грађана Србије користи уз ћирилицу јесте српска латиница кад се њом пише на српском језику.  То што је она идентична с хрватском латиницом долази отуд што су хрватски и српски језик (и босански и црногорски) један језик с различитим стандардизацијама и различитим именима што су производ потпуно ванјезичких, политичких фактора који имају своје објашњење, а у неким случајевима и оправдање. О тој чињеници у озбиљној науци ослобођеној политичких принуда и евентуално личних фрустрација, нема недоумица.  Зато је бесмислено оптуживати лингвисте што „не прописују” како би ваљало употребу писма у српском језику. Лингвистика је, да поновимо, наука, и није њено да прописује, већ да описује језик и све језичке феномене. Прописивањем се баве државни органи који могу, а понекад то и чине, да уважавају научне ставове, али их једнако често и не уважавају и то не само у области језика и писма.

Невоља с „језикословцима” који би да државном принудом истерају један од елемената српског културног идентитета јесте у томе што верују да је етнички идентитет нешто непроменљиво. Не желе да виде да се чак и најтрајнији елемент етничког идентитета, језик, непрестано мења. И тако је у свим језицима што прате врло динамичан развој стварности коју језик треба да артикулише у комуникацији међу људима. Да не спомињем остале елементе српског (и сваког другог) етничког идентитета. Није ли Вук Караџић носио фес, чак и у Бечу. Шта је српска кухиња данас, шта је била пре сто година, а шта у време Немањића? Шта је народна музика данас, а шта је била пре само четрдесет или педесет година? Како је православље практиковано пре сто, двеста или петсто година, а како се данас практикује? А постоје и друге двострукости: екавски и ијекавски изговор, јулијански и грегоријански календар, па то никоме не смета.

Шта је стварни проблем с двоазбучјем? Ћириличну „Политику” читам од детињства, из ње сам пре поласка у школу и научио ћирилицу, као што сам из других тадашњих новина научио и латиницу, па се досађивао у школи на часовима описмењавања.  И користим је и службено и приватно, као што и латиницу користим приватно. Да проблем можда није у нечем другом, у потреби да се идентификујемо с идеализованом непроменљивом прошлошћу кад нисмо у стању да се суочимо с нужно променљивом садашњошћу и по дефиницији непредвидљивом будућношћу?

Преводилац



3 КОМЕНТАРА

  1. Не сумњам у добру намеру ФРОНТАЛА када објављује овакве текстове , али ово је штетно по ћирилицу. Он ради готово исто што и ПОЛИТИКА – објављује супростављена гледишта,али нема свој став. Додуше, спомиње се азбукоубиство, али је то мало за необавештен народ. Међутим ,овај Павловић је у извесном смислу истерао на чистац ФРОНТАЛ, јер му је главно питање двоазбучје, које ФРОНТАЛ никада не спомиње . Уредништво ФРОНТАЛА не поштује коментаторе јер не реагује када га они прозивају. Он са висине гледа како се раја надгорњава.
    Пазите, може на ФРОНТАЛУ текст Павловића,али не и Збиљића,иако је то тражило више коментатора.
    Прелазимо на Павловића.
    Он је много пута реаговао на писање Драгољуба Збиљића у Политикиној рубрици Писма читалаца ,иако му није ни до глежња .

    1 За Павловића и читаву језичку свиту писмо је пратећа алатка. У томе је суштина. Неумрли друг Тито је хтео управо то – да ћирилица изгуби националну вредност, да престане да буде српски национални симбол. У том националном погледу њој је намењено да остане само симбол четништва и великосрпског хегемонизма , а латиници симбол југословенства ,братства и јединства, наде у ново југословенство па макар и са центром у Загребу.
    2 Лепо суседују јулијански и грегоријански календар .
    Неће бити да је тако, него руски патријарх рече да Руска православна црква никада неће прихватити грегоријански календар.
    3 Штетно двоазбучје јер нестаје ћирилица
    Па то, осим необавештеног народа, не виде још само највећи циници.
    4 Ћирилица ужива предност у Уставу
    Сам је написао да је по Уставу само ћирилица уз српски језик ,па то превео у предност. Ваљда се сетио да је и један од редактора српског правописа др Милорад Дешић рекао остатку Срба у Дрвару да ћирилици треба дати предност.Неко би помислио да Дешића треба да је стид и срам што јадним Србима није огрејао душу речима да је српска само ћирилица,али кумровачка памет не може другачије.
    5 Пише о насилном елиминисању латинице из српског културног идентитета .
    Ваљда мисли на покушај у Србији да се донесе нови закон о језику и писму којим би се спровела уставна одреда по којој уз српски језик иде само ћирилица. Дакле , насилан је Устав кога је изгласао народ на референдуму 2006.г.
    Али лукави Павловић никада није писао о многим насиљима над ћирилицом. Још је најблаже било оно када је у време друга Тита престала производња ћириличких писаћих машина. Најтеже је било психичко насиље. Године 1949. ћирилица није службено избачена из ЈНА,него су млади војници морали сами закључити да нешто није у реду са том ћирилицом чим је одједном нестала из њиховог видног поља.
    Осамдесетих година прошлог века ја сам у БиХ видео само два ћириличка натписа : адвокатска канцеларија у Бијељини и продавница обуће у Добоју „Фрушка гора“ из Руме.
    Онда у Савезној скупштини Батрић Јовановић нападне Микулића и Поздерца због прогона ћирилице. Па ћирилица и латиница почеше да се смењују на првој страни“Ослобођења“ . Појавише се оба писма на комитетима СК, школама и сл. Али се ћирилица није појавила ни на једној фирми .Разумео народ да није добро имати посла са том ћирилицом. Или моје лично искуство. Хтео сам да на врата свог стана ставим своје ћириличко име и презиме.Успротивила се жена речима „знаш ли ти ко све нама долази у госте“. Устукнуо сам тек када је заплакала. Имала је само 20 година, примљена је у „партију“ у учитељској школи, а већ је знала шта годи партији.
    Или случај др Благоја Нешковића ,председника Владе Србије.Знало се да ће бити смењен чим је Ранковић рекао на састанку да се он још увек потписује ћирилицом.
    6 Нека ми само нико не каже како 90% процената грађана који користе оба писма нису валидан репрезент етничког идентитета.
    Па ево , ја то кажем. Не може бити етничко оно што је наметнуто насиљем. Павловић или манипулише или не зна тумачити чињенице.Прво , нико не користи оба писма.Друго ,тих 90% не значи да толико људи користи два писма , него се то односи на јавне исписе. Неупоредиво је мање оних који исписују, него оних који то читају. Уставом Србије није само дато право некоме да исписује ћирилицом, него је то и обавеза према онима који читају јавно исписано.А тих који читају је неупоредиво више од оних првих. Недавно је председник Одбора за стандардизацију српског језика проф.др Срето Танасић говорио о ћирилици на некој ТВ ,која је снимала колико је народа за ћирилицу ,а колико за латиницу. За ћирилицу је било 95%. Ето колики је манипулант Павловић.
    7 Поређење ћирилице са фесом и кухињом
    Могао је ћирилици дати значај који имају и неке гаће, али су јој сви српски непријатељи давали велики значај и забрањивали је када су могли. Много пише овај Павловић ,али ни он ни нико други из српске „елите“ није написао ни једну реч поводом 100 година од прве забране ћирилице у српским земљама 1916.г. Па како би то и могли када је данас српским писмом проглашена она иста хрватска латиница којом је онда замењена забрањена ћирилица. Или, данас је српска она латиница коју је Србима наметнуо Анте Павелић када је својом првом уредбом забранио ћирилицу и у приватној употреби.
    8 Никоме не смета двострукост : екавски и ијекавски изговор, јулијански и грегоријански календар
    Итекако смета двострукост .Зато је екавица потпуно истерана из Републике Српске ,а и нико неће да мења календар.
    Поводом двоазбучја Јован Ћирилов се јавно чудио како може сметати више ( двоазбучје) у односу на мање ( једноазбучје) . Може , итекако може. Тако,нпр. сељаку смета када му крава отели теле са две главе.

  2. „ПОЛИТИКА“ И „ФРОНТАЛ“, ШРО СЕ ТИЧЕ СПАСАВАЊА ЋИРИЛИЦЕ, ДУВАЈУ У ИСТИОВЕТАН РОГ: ШУПАЉ ЈЕ ЊИХОВА „БОРБА ЗА ЋИРИЛИЦУ“

    Немања Видић је у потпуности раскринкао и Павловићев текст, али и „Политику“ и „Фронтал“. Они су на исти начин за ћирилицу: објаве све: и оно што еј антићириличко и оно што је, тобож, за ћирилицу, али немају своје јасбе ставове: јесу ли за враћање српског писма у живот на прави начин, или су вербално за враћање ћирилице, али тако да се она никада не врати стварно. И „Политика“ и „Фронтал“ неће да изнесу свој став да српско писмо, да би се вратило у живот, то није могуће кроз добро осмишљено двоазбвучјее одд комуниста. И српске ћирилице нема, јер српске власти нееће да спроведу народну обавезу из Устава Србије, где у Члану 10. јасно пише да се ссрпски језик пише ћирилицом, без икаквог навођења било ког другог писма. То је европска и светска пракса: нема супарничког туђег писма свом писму. Српске власти дозвољавају да се устав не примењује, а српсаки лингвисти се држе двоазбучја у струци и правопису, чиме здушно помажу властима да избегацају својзу обавезу према Србвима и њиховом Уставу да се српски језик пише српским пуисмом. Благојевићчев текст је чисто „лиоповски“ написан текст у славу двоазбучја и комуњарског начина затирања српске азбуке. Кад то „Фронтал“ пренесе без икакве напомене и ограде, значуи да Фронтал ради исто као и Политика, исто као српске власти и као српски либнгвисти сербвокроатисти,. Све је то Видић раскрибнкао у свом коментару и у прах претворио. Фронтал, наравнјо, како то и Видић види добро, неће објавити његов ауторски текст, него ће саамио допустити Видфића да комеентарише.

  3. ИСПРАВКА: ВЕЛИКО ИЗВИЊЕЊЕ ПРЕ СВЕГА БЛАГОЈЕВИЋУ:

    у МОМ КОМЕНТАРУ ЗАМЕЊЕН ЈЕпАВЛОВИЋ бЛАГОЈЕВИЋЕВ,ЗБОГ ЧЕГА ДУГУЈЕМ ВЕЛИКО ИЗВИЊЕЊЕ бЛАГОЈЕВИЋУ. пОГРЕШНА ЈЕ РЕЧЕНИСА С ИМЕНОМ бЛАГОЈЕВИЋА УМЕСТО пАВЛОВИАЋ. иСПРАВАН ДОТИЧНА РЕЧЕНИАЦ ТРЕБА ДА ГЛАСИ: „пАВЛОВИЋЕВ текст је чисто „лиоповски“ написан текст у славу двоазбучја и комуњарског начина затирања српске азбуке.“

    БЛАГОЈЕВИЋЕВ ТЕКЈСТ текст, раније пренет из Политике, био је поштено написан.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *