Атомски здесна (Atomski zdesna)

Наиме, Драгојевић је одавно изгубљен и пажње невриједан редитељ. Највише због сваке врсте невјеродостојности. Драгојевић је по властитом признању напустио свој курс и снимио комерцијалне и публици улагивачке филмове Анђели 2 и 3, којима би наклепао паре да би снимио умјетничкијег Светог Георгија.

Како се финансијски није прославио у првопоменутим филмовима, окренуо се черечењу буџета, међу којим и буџет Републике Српске. Тим парама снимио је грозоморну другосрбијанску пропаганду у виду Светог Георгија.

У међувремену се окренуо политици и ушао у СПС Слободана Милошевића.

Након тога је потпуно изгубио компас и снимио памфлет фимл у рил тајму. У вријеме када се јавност замарала наметнутим темамам одржавања геј параде, он снима Параду, коју је осим хомосексуалности увео и нови аспект својих филмова: Вулгарно Југословенство. Оно је мотивисано искључиво парама и већих могућности продукције и дистрибуције.

Сав овај увод потребан је прије приче о филму из наслова, који у још већој мјери уводи југотржишне принципе у снимање филма. Тако се у прављењу приче и подјели улога водило рачуна искључиво о кључу југословенских република.

И мала Југославија долази на море привучена бесплатним одмором, гдје им тајм шеринг продавци желе увалити уговор о закупу апартмана, у коме пита изађе скупља од тепсије. Активност је контроверзна и забрањена у неким дијеловима ЕУ, па је све симболични приказ пљачке наивних Југоса. Филм почиње неким црнобијелим снимцима љетовања у комунизму, па се сад њима ваљда продаје оно што су већ имали, а уствари је по сриједи превара. Продавци су због лошег пословања фирме условљени: Ко не успије добије отказ. У овој парадигми неолибералног џумбуса има добрих слика: страха од несупјеха, подметања, безобзирности, дрогирања да се све прегура и могућност од активирања хипотеке на стан.

Но прича контра неолиберализма неколико пута озбиљно омане, јер је сваљена на појединце. Драгојевићко карикатурисање ликова потпуно је ван функције, и онда се са одређеним људима немогуће идентификовати.

У погледу грађења ликова, све је на нивоу вицева. Црногорци курчевити без разлога, Србин јебе Словенку, Босанци глупи али добродушни, и тако даље. Од новијих момената имамо хрватског домољуба који исијава шовинизмом системски, те босанског муслимана коме се шовинизам хуманизује тиме што га само испољава према Србину, а има и разлога јер се реферише на тузланску капију. За разлику од њих Србин се хвали да је дезертирао кад су га некако спенгали у војску и послали у Вуковар.

Једна од озбиљнијих примједби критике је да се филм због мијешања драмских и комичних дијелова не понаша као кохерентна цјелина. Или једноставније, нити је смијешно, нити је увјерљиво као критика. Глумци су зачудо добри, и колико су могли, извукли су ствар.

Оцјена: Након Параде барем интересантна тема и покушај поруке, али очекивано збрзано, тезгарошки и јадно другосрбијански, у складу са интелектуалним могућностима следбеника те идеологије.