Астрономи пронашли "гробље комета"

Један тим астронома објавио је 2. августа да је пронашао велико "гробље комета" у појасу астероида између Марса и Јупитера. "Открили смо гробље комета", изјавио је Игнасио Ферин са Антиоки Универзитета у Медељину, у Колумбији, додајући да би под утицајем сунца неке од угашених комета могле да "васкрсну". Саздане од леда и прашине, комете спадају […]

Субота, август 3, 2013 / 08:45

Један тим астронома објавио је 2. августа да је пронашао велико "гробље комета" у појасу астероида између Марса и Јупитера.

"Открили смо гробље комета", изјавио је Игнасио Ферин са Антиоки Универзитета у Медељину, у Колумбији, додајући да би под утицајем сунца неке од угашених комета могле да "васкрсну".

Саздане од леда и прашине, комете спадају у најмања небеска тијела у Сунчевом систему. Приликом приближавања Сунцу, комета испарава и тада долази до појаве карактеристичног феномена који називамо реп комете.

Већина посматраних комета има изразито елиптичну орбиту, због чега се ријетко дешава да се приближе Сунцу. Поједине комете се чешће могу видјети, а међу њима најпознатија је Халејева комета, која нас "посјети" отприлике сваких 76 година.

Обично се вјерује да комете потичу или из Кајперовог појаса, који се простире иза путање Нептуна или из Ортовог облака, који се налази иза Плутона, на спољној граници Сунчевог система.

Последњих 10 година, астрономи су открили најмање 12 активних комета у трећој области Сунчевог система, у појасу астероида који се простире између Марса и Јупитера. Ријеч је о изненађујућем открићу које је екипа Ингација Ферина одлучила да детаљније проучи.

До сада се вјеровало да овај небески простор служи као нека врста депоније за стјеновита небеска тијела (астероиде).

"Замислите све те астероиде који се вијековима крећу око Сунца, без икаквог знака активности", каже Ферин, додајући да су он и његове колеге установили да неки од ових астероида нису само мртво камење, већ успавана небеска тијела која још увијек могу да се врате у живот уколико енергија коју добијају од Сунца нарасте за свега неколико процената.

"То су ‘Лазар комете’, које васкрсавају након што су спавале хиљадама, па чак и милионима година", објаснио је он, алудирајући на библијску личност коју је Исус вратио из мртвих.

Када пролазе релативно близу Јупитера, највеће планете Сунчевог система, комете доживљавају пертурбације које мијењају њихову орбиту. То понекад доводи до смањења удаљености комете од Сунца, што може да буде довољно да је "пробуди".

Према овој теорији, свака од "Лазар комета" могла би једног дана да буде реактивирана. Резултати овог истраживања објављени су у часопису британског Краљевског удружења астрономије.



Оставите одговор