Асад ријешио Сребреницу, Жепу, Горажде, Бихаћ и – Сарајево!

Сиријски преглед на Фронталу је од самог почетка указивао на неодрживост и војну нелогичност исламистичких енклава, од којих се још једна налази у непосредној близини центра Дамаска.

недеља, мај 6, 2018 / 23:02

Бројне енклаве исламиста окружених снагама регуларне војне силе Сиријске Арапске Армије (САА), опстајале су истовјетно енклавама исламистичке тзв. Армије БиХ. Због војне и новчане помоћи, а посебно дипломатског притиска, влада земаља НАТО. На крају, као и при покушају код Источне Гуте, и изравном војном агресијом за рачун једне стране у грађанском рату.

Код нас су, слично као у Либији, успоставили "зону забране лета", што је значило да једна (српска) страна није могла да користи надмоћ у авијацији ни за извиђачке, транспортне, али ни борбене летове. Укључењем Русије у грађански рат на страни званичне власти у Дамаску, Башар Ал Асад је спашен од наше и Гадафијеве судбине.

Зато је енклаве исламиста, пресјецањем "хуманитарних конвоја" сада потпуно ишчистио. Након Источне Гуте, исламисти су видјели какву војну силу и посебно ваздушну подршку је окупила САА, те су срећом по цивилно становништво многи одустали од борби, спаковали се и са личним наоружањем аутобусима отишли за Идилиб.

Више пута током деведесетих прошлог и остатка година овог вијека, на многим кризним жариштима у свијету, показало се да је хладни рат имао топлу душу. Без противтеже, суверене земље као СР Југославија (Србија и Црна Гора), суочене са ултиматумима, а затим и агресијом вишеструко надмоћнијег НАТО пакта, нијесу имале ни теоретску шансу да се одбране. Осим доношења одлуке о потпуном уништењу земље и високих жртава цивилног становништва, на разини Првог свјетског рата.

Или барем Сирије.

Шта је још на Асадовој агенди?

Већ смо најавили, да уз заиста издашно руско војно-логистичко ангажовање, стање на терену јесте такво, да се иде успостави три ентитета Асадовог (углавном шиитског), Курдског под контролом САД, те сунитско-исламистичког под управом Турске.

Не рачунајући територије под влашћу од Американаца спонзорисаних Курда и оне изравно окупиране од Турске, Данас влада у Дамаску нема под контролом још четири региона.

То су:

1. Подручје око града Дараа на југу земље, гдје се уз границу са Голанском висоравни окупираном од Израела још држи један џеп Исламске државе (ИД) и знатно већи "умјерених исламиста" уз остатак границе са Јорданом.

2. Територија изравно окупирана од стране Војске САД уз границу Јордана и Ирака са Сиријом, у региону града Ал Танф, чија је једина функција да спријечи проходност аутопута Дамаск – Багдад (- Техеран); коју сматрају недопустивом шиитском трансферзалом (зелена боја на карти испод).

3. Велика пустињска област (на карти изнад сива боја у близини града Ал Сукнах) у којој ИД још има упориште, а која је остављена у стратешком окружењу као војно небитна, док се не ријеше важнија војна питања. Слично као што на сјеверној обали ријеке Еуфрат и уз границу са Ираком, САД и њихови Курдски проксији још увијек, као оправдање свог останка у Сирији, држе у животу још једино територијално значајно упориште ИД у Сирији.

4. Још једна, већ поменута, енклава ИД у близини самог центра Дамаска, гдје су џихадисти одбили евакуацију и пружају отпор сличан оном који су пружали у градовима Рака или Деир ез-Зор.

Очекивано је да ће ова потоња бити војно неутралисана, уз можда мало веће напоре, али без ракетних и других дипломатских напада Запада. Чињеница је да од уласка тенкова САА у Бабилу, "умјерени исламисти" немају више ни једно упориште у покрајини Дамаск. Након рјешавања и успостављања цивилне контроле над енклавама војно заузетим или договорно евакуисаним, гдје се још чека енклава сјеверно од града Хомс, САА ће сигурно окренути и овима које имају спољну границу и стога неограничену војну помоћ Асадових противника.

Жељезничка пруга Алепо – Дамаск

Да подсјетимо, осим Источне Гуте, око које је дигнута "хемијска узбуна" и без икаквих доказа брзопотезно од Израела, САД, Велике Британије и Француске бомбардована САА, како би јој се смањио моментум, Асад је успио да одстрани и енклаве у Думајру, те велику енклаву са градом Џајруд, заосталу још од протјеривања ИД из тог региона.

У јануару ове године, поменули смо привредну неупотребљивост "Асадовог ентитета", јер, рецимо, између два највећа града Алепа и Дамаска жељезничка пруга има најмање пет прекида. У питању су већ овдје више пута поменуте исламистичке енклаве. Очигледно мислећи о овоме, снаге САА су успјеле да потисну снаге исламиста назад покрајину Идилиб тачно до жељезничке пруге о којој говоримо, а преговорима и војном силом ријеше још три енклаве.

Данас је пруга још привремено прекинута у великој енклави сјеверно од града Хомса, док је од ИД у самом Дамаску завршна станица ослобођена. Евакуација исламиста из Хомса је најављена за понедељак 07.05.2018. године, па су све прилике да у будућој Сирији по Дејтонском моделу, Асад барем има жељезничку везу између два највећа града у земљи.

Оно што, успоставом америчког дистрикта у Брчком (слично као Ал Танф), те стратешки глупачком политиком српских званичника, Бања Лука и Београд још увијек немају.

Идилиб и Сиријски Курдистан – проблеми који остају

Готово је сигурно да ће Асад жељети да концентрише снаге и на фронту према покрајини Идилиб, која је од самог почетка једина већа релативно (уз Турску подршку) самофункционална цјелина сунитских саудијско-америчких исламиста.

Потискивање истих ка територији покрајине Африн коју је Турска заузела од Курда, био би најмилији сценарио. Но, то би могао бити проблем, обзиром да је Турска, у договору са Русијом, поставила више својих "осматрачница" а заправо мањих војних база, које треба да надзиру "деконфликтни процес".

Но, као што смо то толико пута видјели у Сирији и другим ратовима, онај који буде имао силу да напредак на терену оствари, неће се либити да је употријеби. О одржању мира, или неког крхког путоказа ка истом, нико озбиљно не мисли, што се види и по прошли пут обрађиваним нападима крстарећим ракетама.

У Идилибу се око мјеста Фуа и Кефраја још држи Асадова енклава, коју снадбдијевају бацајући падобранима војну и другу логистику. Разговарано је и о евакуацији овог подручја, аналогно мирном изласку исламиста из Источне Гуте и других енклава, али данас то лагано остаје у сијенци изјава турског министра иностраних послова. Исти је изјавио да ће одустати од војног рјешења повлачења Курда из Манбижа и то рјешавати у договору са САД. Што је опасност и за посао са Русијом око С-400 и Турског тока, али и за стратешке договоре који су нам омогућили да назремо крај рата у Сирији.

Но, као што је Идилиб јабука раздора, проблем постојања Америчког Курдистана у Сирији, ствар је која ће зближавати Асада, Иран и Русију са Турском. Турска би жељела да за свој ентитет обезбједи позиције дужином цијеле своје границе са Сиријом, али томе се противе Американци, који су Курде наоружали и инструисали да заузму и етничке арапске територије при повлачењу ИД, гдје се налазе највеће нафтне и гасне резерве у Сирији.

Трампово црвено свјетло за Бијеле шљемове

Многе је изненадила Трампова изјава да ће САД прекинути са финансирањем опскурне квазихуманитарне организације Бијели шљемови, познате по емитовању намјештених трагичних видеа свјетској јавности (читај: Маркале, Тузланска капија, Добровољачка улица). За шта је и документарац о њима добио филмску награду Оскар. САД дају око трећине свог буџета овој организацији, што Британце, као највеће спонзоре, није спријечило да обећају наставак своје подршке.

Трамп би врло радо, по својим предизборним обећањима, да се некако ипак медијски славодобитно помакне из Сирије. Но, Трамп нема готово никакву власт у Вашингтону, што се видјело по нападу на суверену државу мимо одобрења Конгреса, по данас једнако потврђено лажним аргументима, као што су били они за инвазију на Ирак од обавјештајаца Џорџа Буша Млађег.

У том свјетлу треба посматрати и вијести да посљедњих пар дана Курдски борци уз ваздушну подршку САД почињу офанзиву на територије које ИД још држи у њиховој сфери утицаја. У периоду од протеклог Сиријског прегледа, видјели смо и још један окршај између снага лојалних Асаду и Курда оданих Трампу, у ширем подручју око града Деир ез-Зор, на мостобрану који САА држи преко ријеке Еуфрат.

Изравни руско-амерички фронт у Сирији

У овом нападу, Асадове снаге су заузеле неколико села, али су се из истих врло брзо повукли. Американци су, сладострасно, често помињали у вријеме ракетних напада ранији инцидент у којем су, наводно, убили преко стотину руских држављана у једном сличном окршају.

Влади САД и другим водећим земљама НАТО, веома је битно показати свјетској јавности да они у Сирији, а самим тим и било гдје друго, могу да чине шта им је воља, уколико процијене да је то у њиховом "националном интересу".

Руска шутња на ово понашање их донекле помаже у томе, али на терену ракетни напади, поготово уз извјештаје да је од стотињак пројектила једва тридесетак уопште стигло до циља, нијесу учинили било какав озбиљнији ефекат. У овако узбурканој сцени, пад руског Су-30 у море, одмах по полијетању из Латакије, није наишао на већу медијску пажњу. Што је обично случај, када се Русима деси нешто лоше. Са ваздухопловством поготово.

Права битка (и посредна и непосредна) између Руса и Американаца се очекује управо у рејонима Деир ез-Зора, око нафтних поља, те у области око већ помињаног Ал Танфа, у циљу деблокаде аутопута Дамаск – Багдад, гдје су до сада САД показивале иницијативу, а Русија то гурала под тепих у својој и свјетској јавности, настојећи да што више оспособи Асадов ентитет, као осигурање свог будућег присуства у Сирији, а посебно својих јединих база на обали Средоземног мора.

Американци, да подсјетимо, имају на десетине и стотине већих и мањих база на територији других земаља. Русија само ову једну.



3 КОМЕНТАРА

  1. Meni lično teško je prihvatiti dokle ide ta drskost zapada. Prvo su plovili zemlje i to je djelovalo logično kao poslednja mjera odbrane od komunističkih zlotvora.
    Bosnu su podijeli na tri dijela ali ovo što rade sa Sirijom prešlo je sve granice zdravog razuma.
    Enklava glavosječa čvrsto naslonjena na Izrael i tu ima sigurnu zaštitu-zaleđinu.
    Turska otvoreno izvršila agresiju na dio Sirije.
    Američki instruktori sa teroristima.
    Izgleda da su se dobro usavršili u BiH.
    Izgleda da Rusija prvi put u istoriji radi plemenu stvar.

Оставите одговор