Арсен Чаркић: Бања Лука као престоница културе дилетантизма

Политика на овим просторима апсолутно нема никакав осјећај за струку, за 25 година постојања Министарства културе, као и градских одјељења за културу НИТИ ЈЕДНОМ се нису удостојили да се обрате Академији умјетности као најстручнијој и највишој инстанци културе у земљи, већ комисије углавном чине "пројекташи", "менаЂери у култури" и слична екипа.

Па тако, испред фестивала са елитним европским именима умјетничке музике предност добију аматерска удружења, дјечије денс групице, улични артисти, перформанси итд, дакле и даље се по правилу редовно прескаче оно што је темељна култура: изложбе, представе и концерти врхунских умјетника, какве скоро да уопште нисмо имали скоро три деценије.

"Престоница културе" у којој је важнији лајт шоу на храму културе од чињенице да су у њему водоводне цијеви потпуно труле, да климатизација не ради, да је концертни клавир стар педесет година (и притом никада није комплетно репариран) – то је слика и прилика тренутног стања у култури.

Већ деценију и по говорим како ће "пројекташи" потпуно уништити аутентичну културу, како ће у исту раван довести дилетантизам и струку – и ево, тај сценарио је и даље на снази.

Питам једног власника народњачког клуба:

"Де ми реци, како ти се исплати да платиш 7-10 хиљада евра наступе Карлеуше и Наташе Беквалац, реално нема шансе да то покријеш улазницима и прометом"
– "Не зарадим, будем у минусу привремено, али то је ствар престижа, који се на дуже стазе и економски исплати"

У преводу, он да је у градским и републичким установама културе, довео би фино Соколова, Кавакоса, Ану Нетребко, Березовског и сличне (а њихови наступи и коштају исто колико и "наступи" Карлеуше и компаније) без обзира што можда не би први дан покрио финансијски та гостовања, већ зато што би ти концерти били ствар престижа.

И онда се сјетим једне госпоЏе из нашег Министарства (не)културе и њене изјаве: "Па шта ће нама уопште концерти класичне музике кад ионако нема довољно публике", и сконтам колико би тај менаџер народњачког клуба боље и озбиљније радио посао руководиоца "сектора за културу" у домаћим институцијама.