Арапско прољеће у израелском извођењу

О Израелу на агенцијама чујемо нешто уколико ракетирају Газу или планирају градњу насеља на мјестима гдје желе раселити Палестинце. Ријетко се спомиње да ова земља има и социјалне проблеме, те да се протеклих седмица у градовима широм земље одиграва својеврсна социјална револуција. Пјешачка зона у Тел Авиву, која се простире средином помало монденског Ротшилд булевара, […]

среда, август 17, 2011 / 10:14

О Израелу на агенцијама чујемо нешто уколико ракетирају Газу или планирају градњу насеља на мјестима гдје желе раселити Палестинце.

Ријетко се спомиње да ова земља има и социјалне проблеме, те да се протеклих седмица у градовима широм земље одиграва својеврсна социјална револуција.

Пјешачка зона у Тел Авиву, која се простире средином помало монденског Ротшилд булевара, мјесто препуно локала који плаћају највеће кирије, сада је обојена шареним шаторима и још шареноликијом популацијом која жели исто – више социјалне правде и ниже трошкове живота.

Студенти, пензионери, млади брачни парови са дјецом, професори, љекари…, ујединили су се у жељи да подигну свој глас и затраже од владе у Јерусалиму да смањи трошкове живота који протеклих недеља у Израелу расту.

Само је цијена електричне енергије порасла за безмало десет одсто, а током последњих мјесеци сличан скок се догодио и са цијенама становања, хране и горива.

Овај прави друштвени покрет од 14. јула постепено шири и добијa све више присталица који узвикују „Народ захтјева социјалну правду!” На улицама израелских градова 30. јула окупило се око 100.000 људи, потом је претпрошле суботе на улице Тел Авива изашло око 300.000 људи, а протеклог викенда се протест проширио на градове, као што су Хаифа, Еилат, Биршева, Афула и Модијин, гдје се у сваком окупило најмање по 25.000 људи. Широм Израела се виде транспаренти „Израел је скуп за мене”, „Југ је бијесан”, „Негев се буди”, „Ка бољој држави – одмах”, „Људи прије профита”, „Станарина није луксуз”…

На почетку су демонстранти тражили само приступачније цијене закупа станова за средњу класу, али се листа захтјева постепено проширила, од јефтинијег образовања, преко смањења пореза на промет који износи 16 одсто, до већих плата и свеопште бриге о нарастајућем јазу између богатих и сиромашних. Овај социјални бунт данас подржава 80 одсто грађана Израела, показују анкете.

Просечна зарада једног Израелца износи око 2.500 долара мјесечно, док наставници и социјални радници зарађују и мање од 2.000 долара. Са друге стране, изнајмљивање трособног стана у центру Јерусалима кошта до 1.500 долара мјесечно, још више су закупнине станова у Тел Авиву.

Цијена стана од 100 квадрата у некој од бољих градских зона у Јерусалиму и Тел Авиву је око 600.000 долара, док је за оне на периферији потребно издвојити од 200.000 до 300.000 долара. Поређења ради, кућу, за коју је у САД неопходно издвојити 100.000 долара, у Израелу је неопходно дати 300.000 долара, при чему је просјечна плата у САД 55 одсто већа од просјечне плате у Израелу.

Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху је био принуђен да формира посебан одбор, који чине одабрани министри и водећи економски стручњаци, са задатком да у року од мјесец дана понуди рјешења за побољшање услова живота грађана. Опозиција га је након тога оптужила да само купује вријеме. Израелски посланици су јуче прекинули своје годишње одморе због ванредне сједнице Кнесета (израелски парламент) посвећене социјалним немирима у земљи.



Оставите одговор