Аранђеловдан 1918.: Гусле су вас дозивале
Говор добродошлице предсједника Народног вијећа, свештеника Никола Костића, на дочеку српске војске под командом мајора Драгољуба Бајаловића, команданта Првог батаљона 13. пјешадијског пука "Хајдук Вељко". У Бањој Луци, 21.11.1918, "Жељно очекивана, браћо, добро нам дошли. Вјекови су вас изгледали, гусле су вас дозивале, храбри јунаци гинули с именом вашим на уснама, многе су се руке […]

Говор добродошлице предсједника Народног вијећа, свештеника Никола Костића, на дочеку српске војске под командом мајора Драгољуба Бајаловића, команданта Првог батаљона 13. пјешадијског пука "Хајдук Вељко". У Бањој Луци, 21.11.1918,
"Жељно очекивана, браћо, добро нам дошли. Вјекови су вас изгледали, гусле су вас дозивале, храбри јунаци гинули с именом вашим на уснама, многе су се руке потајно шириле, да вас приме у загрљај.
И, ето, испуњен је дуго сањани сан. Први пут ступа нога српског војника на тло крваве Крајине, хајдучко коначиште Петра Мркоњића, благословене нека су ваше стопе.
Процвјетаће њиве и ливаде, пропјеваће шуме и лугови, заиграће коло браће од три имена и три вјере, заориће се химна слободе, силна, громка, никад не чувена.
Ви, јунаци, који носите ране с небројених крвавих бојишта, чија је племенита крв текла за слободу нашу, ходите у наш загрљај. Остало је још јаких мишица да вам помогну доградњу велике домовине. И сестре ваше, чију неограничену љубав уживате, дошле су да вас оките цвијећем, да вам изразе сестринску милошту, милошту у пјесми опјевану какве равне у свијету нема.
Мала је људска ријеч у овом часу гдје историја говори. Сувише су силни осјећаји да би их могла уста изразити. Мада би срца наша извадили, она би вам показала трзаје наше велике радости".