Антикризни фонд Русије може премашити 1,9 милијарди долара
Обим антикризног фонда у 2015. години може премашити 100 милијарди рубаља (1,9 милијарди долара), рекао је потпредсједник владе Русије Аркадиј Дворкович и најавио да ће до краја недјеље бити формулисати пакет мјера за подршку реалном сектору привреде. Он је у интервјуу телевизијском каналу Росија 24, прецизирао да фонд може располагати средствима и већим од 100 […]

Обим антикризног фонда у 2015. години може премашити 100 милијарди рубаља (1,9 милијарди долара), рекао је потпредсједник владе Русије Аркадиј Дворкович и најавио да ће до краја недјеље бити формулисати пакет мјера за подршку реалном сектору привреде.
Он је у интервјуу телевизијском каналу Росија 24, прецизирао да фонд може располагати средствима и већим од 100 милијарди рубаља, што зависи од враћања неискоришћених средстава, јер сви који не искористе средства ове године вратиће их фонду.
„Сума може достићи и 150 милијарди, у зависности од тога колико ефикасно буду радили федерални органи власти посљедњих дана године на измаку. Та средства ће се користити на основу рјешења комисије за ефикасност буџетских расхода“, додао је Дворкович.
Према његовим ријечима, планови за подршку реалног сектора привреде су практично готови.
До краја недјеље ће бити формулисати пакет мјера за подршку реалном сектору привреде, од одбрамбено-индустријског комплекса до агроиндустријског комплекса, руске индустрије, области транспорта и грађевине, казао је он.
Дворкович је указао да многе европске банке рефинансирају дугове руских компанија.
„Сада је кроз кредите једва могуће рефинансирање постојећег дуга и страно тржиште је затворено. Али ипак банке, прије свеге европске, се позитивно односе према томе што наше компаније настављају да раде и многе банке одлучују да рефинансирају дугове. Нема апсолутно никаквих забрана у односу према Русији“, нагласио је вицепремијер.
Дворкович сматра да нова цјеновна равнотежа на тржишту нафте треба да буде утврђена на нивоу од 80 долара за барел.
Он је додао да је снижење цијене нафте са 110 на 80 долара за барел могуће објаснити смањењем тражње у свијету, усљед повећане производње једног броја земаља ОПЕК и све веће производње нафте из шкриљаца у САД.
Снижење цијена нафте испод 80 долара за барел објашњава се другим разлозима. Први је спекулативна игра на тржиштима нафте.
„Али она не може дуго да траје јер су спекулативни ресурси ограничени и фундаментални фактори морају да успоставе цијену“, указао је Дворкович.
Он је објаснио да ће пад цијена довести до смањења инвестиција што ће снизити ниво свјетске производње.
Други разлог снижења цијене нафте испод 80 долара за барел, према Дворковичу, је политички. Политичким разлозима он сматра борбу земаља произвођача за тржишта.
Према његовом мишљењу, ниске цијене нафте ће се задржати неколико мјесеци и могу чак још да се смање, али онда ће морати да се успостави равнотежа на нивоу 80 долара за барел.