Андрићград: Поћореково писмо је доказ да је Аустрија планирала рат
У Одјељењу за историју Андрићевог института у Андрићграду данас је представљен препис писма гувернера БиХ Оскара Поћорека упућеног тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском написаноГ 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су 13 мјесеци прије сарајевског атентата и 14 мјесеци прије Аустроугарске објаве рата Србији постојали планови за почетак Првог свјетског рата. Директор […]
У Одјељењу за историју Андрићевог института у Андрићграду данас је представљен препис писма гувернера БиХ Оскара Поћорека упућеног тадашњем министру Аустроугарске монархије Билинском написаноГ 28. маја 1913. године из кога је видљиво да су 13 мјесеци прије сарајевског атентата и 14 мјесеци прије Аустроугарске објаве рата Србији постојали планови за почетак Првог свјетског рата.
Директор Архива Србије Мирослав Перишић истакао је да је ово писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог свјетског рата, јер оно открива не само намјере ратних кругова Беча да га поведу, већ и ставове владајућих кругова према Србима, Хрватима и муслиманима и њихове међусобне односе, а посебно на политику Беча према Србима у Босни и Србији, као и према поборницима идеје уједињења Јужних Словена.
"Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента кад се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог свјетског рата", нагласио је Перишић.
Он је навео да разлози за прећуткивање овог документа није тешко открити, јер се његов садржај није уклапао у жељену, односно конструисану ненаучну слику предисторије и историје почетка Првог свјетског рата.
"Овај изузетно важан документ до сада није био доступан историчарима нити је кориштен у научним радовима, иако је први пут објављен 1928. године у листу ‘Вечерња пошта’ у Сарајеву и био чуван у такозваном ‘црном кабинету’ гдје се скрива најповерљивија пошта", додао је Перишић.
Препис овог драгоцјеног историјског документа за расвјетљавање повода и узрока почетка Првог свјетског рата чува се данас у Архиву Србије док се за оригиналном још трага.
Члан Одбора Андрићевог института за обиљежавање годишњице Првог свјетског рата Мирослав Јовановић истакао је да сарајевски атентат није био пресудан, него је био само повод за избијање великог свјетског крвопролића у коме је страдало девет милиона војника и пет милиона цивила.
"Аустроугарска је повод за почетак Првог сјветског рата ставила на терет Србије и Русије што су касније подржали бројни и познати историчари као што су Крис Кларк и Шон Мекејн", додао је Јовановић.
Режисер Емир Кустурица рекао је да поновно објављивање овог писма у "Историјским свескама" Анрићевог института треба да поправи историјску и медијску слику о почетку рата.
"Бројни су антитирански атентати који су обиљежили историју, а у новије вријеме они се дешавају и пред телевизијским камерама. Сарајевски атентат је историјски злоупотријебљен и искориштен за прогон српског народа и за почетак великог рата", рекао је Кустурица.
Он је костатовао да је Гаврило Принцип убио окупатора Франца Фердинанда, расисту и антисемиту, на кућном прагу, у земљи Гаврила Принципа, а не у Бечу или неком Фердинандовом љетниковцу у Аустроугарској монархији.
"Када је Гаврило Принцип убио аустријског престоланасљедника у окупираном Сарајеву, његов стриц Фрањо Јосип је, према наводима мемоарске литературе, рекао – ‘Испуњена је божија правда’. Његова реакција није била само израз нетрпељивости стрица према братићу, него и стање ствари у једном од најмоћнији царстава у историји људског рода.
Фрањо Јосип је боловао од бронхитиса, а аустроугарска царевина већ увелико од упале плућа. Оно што је компликованије од тог распада била је управо тежња да се велики рат покрене и без атентата на престолонасљедника о чему најбоље говори документ којег данас објављујемо", истакао је Кустурица.
Он је нагласио да је објављивање овог документа почетак настојања Андрићевог института да јавности стави на увид документе који скрећу пажњу јавности са колосјека пропаганде, али и организованог заборава у коме данас учествују и они који су славили побједу Првог свјетског рата.
"У сваком случају биће корисно да се прочита шта је Поћорек рекао Бјелинском годину дана прије него што је Аустрија објавила рат Србији и тако увукла Европу и свијет у пламен у коме је изгорјело, према Олегу Ајрапетову, 9,5 милиона војника и пет милиона цивила", рекао је Кустурица.
Кустурица је потврдио да ће у поводу годишњице Првог свјетског рата снимити документарни филм, а Андрићев институт ће организовати и бројне манифестације, промоције докумената и књига, као и представљање истине о том рату на међународним форумима.
Ne znam šta bi ovaj dokument trebao da posebno „dokaže“ iz prostog razloga što je poznato da su ratni planovi za Prvi svjetski rat izrađeni mnogo prije Sarajevskog atentata. Prema navodima Vojne enciklopedije iz 1975. g. Austro-ugarska monarhija prve ratne planove za ovaj veliki rat započela izrađivati još 1879. godine, a u rat je ušla prema posljednoj verziji iz 1909. godine. Nemačka je ratni plan izradila 1905. g., Francuska je između 1875. i 1914. izradila je mnoštvo planova, Rusija 1910. i 1912., dok je vojvoda Putnik srpski ratni plan izradio 1908. godine. 10-ak godina prije „spornog atentata“ potpisano je na desetine vojnih sporazuma u kakvima je precizno utvrđeno ko i sa kakvim snagama ulazi u taj rat. Ono šta je indikativno jeste to što britanski ratni plan nikada nije objavljen, a nesporno je da je u pitanju najvažniji generator tog rata. Upravo u kontekstu interesa Velike Britanije treba posmatrati Sarajevski atentat, a posebno zbog činjenice da su Srbija i Rusija od saveznika tražile odgađanje početka rata do 1917. godine (šta je atentatom jednostavno promijenjeno).
BORISLAV R., 06.01.2014. 10:05:55
Са свим се могу сложити из Војне Енциклопедије,само не са једним,планом Војводе Путника за напад на К К монархију.Ако је постојао,то би било само у заједници са Русијом,смијешно је помислити да би смо могли напасти КК без мига савезника.Тадашња Србија је имала само 3 милиона становника.Око Босне су се ломила копља много раније.Ево навода од Ћоровића.
Diplomatija je iz početka mislila da Bosnu deli sa Srbijom; u tom pravcu je radio pretsednik mađarske vlade J. Andraši i Kalaj je u tom smislu ispitivao raspoloženja u Beogradu i davao na po usta i izvesna nagoveštavanja, pa čak i formalne predloge. U vojnim krugovima sastavljani su povodom vesti o tom razni memoari i projekti, u kojima se raspravljalo o eventualnim granicama. Dok je diplomatija držala, da bi granica mogla ići dolinom Vrbasa, vojni krugovi su tražili za Austriju svakako dolinu Bosne i Neretve. Namesnicima se moglo činiti kao znak izvesnog prijateljstva, da ih austriska vlada posvećuje donekle u svoje namere i da priznaje Srbiji pravo na Bosnu. Moglo im se činiti čak, možda, i probitačno da se o tom i govori, mada su i sami osećali da takvo rešenje bosanskog pitanja, u saradnji Srbije i Austrije, može imati i velikih opasnosti za nacionalne interese i budućnost. Do sporazuma nije došlo zbog važnih evropskih događaja i zbog uzajamnog nepoverenja, koje se nije moglo istrti. Posle velike nemačke pobede nad Francuzima u ratu 1870/1. god., kad je stvoreno Nemačko Carstvo i kad je u Beču postalo jasno da Austrija u nemačkom savezu nema više nikakva mesta, raspoloženja su se u austriskoj prestonici brzo izmenila. Stvaranje Nemačkog Carstva značilo je pobedu snage i otvaralo epohu imperialističkog zamaha u celoj Evropi; prava malih mogla su biti uzeta u obzir samo u toliko u koliko ne ulaze u sferu velikih. Austrija je htela Bosnu i put prema Solunu. Pravdala ga je potrebom kulturne misije na zaparloženom Balkanu i potrebom jaka državnog autoriteta u razobručenoj i korumptivnoj turskoj carevini, koja u svom prostranstvu nema snage ni mogućnosti da izvede tražene reforme. U tom pravcu upućivao je i knez Bizmark, koji je želeo da Austriju odvrati od ma kakvih akcija u Nemačkoj i da toj državi da nov sadržaj, koji bi više odgovarao njenoj prvobitnoj ulozi. Znajući to Beč je od 1871. god. sve više odbijao pomisao o saradnji sa Srbijom u Bosni, pa je čak počeo poricati i srpska prava na te oblasti. Od tada hladne i odnosi između Beča i Beograda. U jesen 1871. vođstvo srpske politike uzima više Jovan Ristić, koji se obrće prema Rusiji i koji mladog kneza Milana vodi caru Aleksandru II u Livadiju. Ali ta promena kursa nije mogla da spase srpske težnje Mihailova vremena; Bosna i Hercegovina bile su u taj mah unapred izgubljene.
Крај је био на берлинском конгресу када су Обреновићи добили круну а одрекли се Босне.Обреновићи су били окренути КК монархији,па су нас и Руси натегли(један једини пут)на Санстефанском састанку у корист Бугара.АУ монархија је константно радила против нас,стварањем Албаније,Санџака и онемогућавањем спајања Србије и Црне Горе.ЕУ није ништа друго до некаква верзија КК монархије.Чак и данас имају исти циљ.Али сада преко квази научника из Сарајева,Загреба,Беча,…који сва зла свијета хоће да припишу нама.Они су објавили рат а не ми.Али те силне мртве,треба фактурисати Србима.Заборављајући страшну српску жртву од преко милион мртвих.Сребреницу изједначавају са холокаустом,Јасеновцем,Јадовном,….
Ми се стално морамо борити за истину,свим силама.
Serbinum
Možda nisam bio najjasniji u prethodnom komentaru, ali svakako nisam tvrdio da je Srbija izradila kakav ofanzivni (napadački) plan. U pitanju je odbrambeni plan i, bar koliko je meni poznato, ova zemlja nikada nije izrađivala ratne planove drugačije od oslobodilačkih ili odbrambenih.
Drugo, što se tiče uzroka Prvog velikog rata tu moramo primarno posmatrati geopolitičke i geostrateške aspekte, a kakvi se samo prelamaju preko ovih prostora. Sve ratove, pa i ovaj treba percipirati kroz ekonomske i strateške interese velikih sila. Po pitanju ekonomskih interesa treba uobziriti kako je već 70-ih i 80-ih godina 19-og vijeka došlo do „borbe“ velikih sila oko tada novootkrivenog resursa budućnosti – nafte. Tu je Njemačka prednjačila iz dva razloga: prva je razvila tehnologiju kakvom je ugalj zamijenila naftom kao pogonskim gorivom tadašnjih brodova, pa i započela izgradnju snažne pomorske flote (trgovačke i vojne). Time je direktno ugrozila dotadašnju nespornu poziciju Britanije kao globalnog hegemona. Naime, Britanija je kontrolisala najvažnije pomorske trgovačke koridore i to tako što je njena ratna flota štitila samo brodove osigurane kod Lojda i poslove kreditirane od strane Engleske banke. Njemačka je svojom flotom pred sami rat gotovo parirala Britancima i time im sa aspekta talasokratije (vladavine preko mora) ozbiljno zaprijetila.
No, mnogo ozbiljniju prijetnju Njemačka je manifestovala sa aspekta teulokratije (vladavine kopnom) jer je započela izgradnju željezničkog koridora Berlin-Bagdad kakvim je namjeravala da eksploatiše naftu sa prostora, a u suprotnom pravcu da prodaje svoje proizvode. Treba podsjetiti da su tada poznata izvorišta nafte bila u većinskom posjedu Otomanskog carstva, te da je Njemačka dobila koncesiju za eksploataciju. Sve to je istovremeno podrazumijevalo snažno savezništvo Njemačke, A-U monarhije i Otomanskog carstva, a jedini tada slobodan prostor bila je Kraljevina Srbija. Upravo na prostoru Srbije trebalo je da se spoje oba kraka pomenutog željezničkog koridora i o tome svjedoči tadašnji britanski savjetnik pri srpskoj vojsci Lafan koji ističe kako je u pitanju prostor koji se ne može napasti sa mora (britanski problem).
Tačno je to što navodiš da su Obrenovići „naginjali“ Habzburzima, ali ne treba zaboraviti ni njihove odlične veze da Romanovima i Portom. Međutim, sami početak prošlog vijeka podrazumijeva i odličnu saradnju Njemačke, Rusije (uz konkretan razvoj ruske industrije, infrastrukture, nauke…) i Francuske. Do 1905. Britanci su bili u savezništvu sa Turskom, a protiv Rusije (pa i sa Japanom u ratu sa Rusijom). No, kad su Turci koncesije dali Njemcima, dolazi do britanske „velike igre“ kakvom mijenjaju saveznike i donose odluku o razaranju turskog carstva (kao jedinu mogućnost uspostavljanja njihove kontrole nad izvorištima nafte, kakvu su i ostvarili Versajskim sporazumom). Znači, Obrenovići su bili mnogo bliži „savezništvu“ sa nadolazećom novom silom – njemačkom i njenim tadašnjim saveznicima, pa tu treba tražiti uzroke atentata na kralja Aleksandra iz 1903. godine (po meni jedan od najvažnijih momenata etiologije Prvog sv. rata). Promjenom monarha Srbi su definitivno ušli u savez sa britanskim đavolom, a šta nam je to donijelo u narednih 100-tinjak godina tek danas pomalo otkrivamo. Znači, ne zastupam njemačku stranu, ali ni ova britanska nam nije „donijela sreću“ – to je nesporno.
I, na kraju, po pitanju Sarajevskog atentata moram istaći kako su Rusija i Srbija tražile odgažanje početka rata zbog unutrašnjih problema do 1917. Godine, ali to nikako nije odgovaralo Britancima (zbog svojih unutrašnjih problema, bili su pred bankrotom). Osim toga, upravo to što je većina aktera u taj rat ušla nespremna (u potpunosti) to je Britancima donijelo poziciju da nakon istog lako uspostave dominaciju nad razorenom i uništenom Evroazijom, tako da „njihove prste“ u Sarajevskom atentatu možemo konkretno pronaći u tom interesu.
S poštovanjem…
Sad su nam Austrija i Njemačka uzela SDS pod svoje i dinansiraju ih preko Konrad Adenauer organizacije da ako bi nedaj bože došli na vlast mogli prihvatiti i javno se izviniti što su srbi napali Austiju u I svjetskom ratu.
TO je stara taktika tako je i Čavić kad je bio glavni u SDS-u priznao Srebrenicu i izvinio se!
BORISLAV R., 06.01.2014. 12:29:02
Нисам пријатељу ни мислио да „држиш“ Њемачку страну,али нису ни Карађорђевићи били енглески играчи.Они су били проруски оријентисани,али због Октобарске револуције и доласка црвених у Русији,изгубили су важне савезнике.Наш двор се тада разумљиво,окренуо Французима,који су чак и добро савјетовали краља.Узмите Далмацију до Задра,а пустите Словенце и Хрвате,да их као ратни плијен узму Талијани.Данас би можда све било друкчије,али Пашић је наговорио краља на зло.Џаба је Војвода Живојин упозоравао:
“Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo se na silu Boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice… svi oni jedno misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš… stvar je propala… Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. To je najodvratnija fukara na svetu, koja se ne može zajaziti ničim što bi joj se ponudilo“.
Kad ga je Aleksandar zapitao šta misli, bez dvoumljenja mu je odgovorio: “Ja sam s tim načisto. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja. Ako to ne može, onda se otcepiti: dati im njihovu državu“.
“A granice” – obrecnu se Aleksandar. “A gde su granice toj njihovoj državi i ko će ih povući ?“
Mišić se malo nasmeja: “Granice će tamo biti gde ih mi povučemo, a mi ćemo ih povući ne onde gde naše ambicije izbijaju na površinu nego onde gde istorija i etnografija kažu: gde nam jezik i običaji, tradicije i najzad gde se sam narod po slobodnoj volji opredeli, pa će to biti i pravo i Bogu drago.“
Sad se Aleksandar nasmejao: “To bi Italijani oberučke prihvatili. Mi bismo tada Hrvate prosto gurnuli u naručje Italijanima.“
Vojvoda Mišić poskoči: „Neka im` je sa srećom. Neka se oni Hrvatima usreće. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti…Ti su ljudi svi odreda, prozirni kao čaša: nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi… Ne zaboravite, Visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite siguran sam da ćete se ljuto kajati“ – rekao je na kraju vojvoda budućem kralju Jugoslavije.
Хрвати су одувијек били КК оружје против нас.“Drang nach Osten“ и даље траје.Прије су насељавали Њемце,Аустријанце,Чехе,Пољаке из Галиције а данас то раде преко наших комшија и својих банака.Али одошмо предалеко.
У сваком случају Сретан ти Бадњи дан и Христос се роди.
Da li bi mi tko od SNSD trolova, npr. milenkojaric ili Serbinum, mogli reći na čijoj su strani u 1. i 2. svjetskom ratu ratovali preci i rođaci Emira Kusturice.
Marcel ustašo,da li se kaže tko ili ko? Ne znam za jarića ali ja nisam nikakav trol,pogotovo ne stranački.Ne znam za Kustine pretke,ali znam za moje.
Serbinum, 06.01.2014. 19:00:15 „Netko bješe Strahinjiću bane, bješe bane u malenoj Banjskoj..“ Smećaru, ti ćeš mi pričati o srpskom jeziku, je li? Ustaša je tvoj poglavnik Dodig, i tvoji i Kustini preci.
Uzbunili su se jer DodiG MiloKrad uskoro gubi izbore.
Моји су нажалост,били прави Срби,подјељени по пола на партизане и четнике.Ја сам ти само за крст часни и слободу златну.То ти је моје политичко увјерење.А прије да си ти ујкица,јер пишеш тко,Додиг,…..И да ли сам упутио иједан коментар теби?Расправљам са човјеком који има став(Борислав Р.),а не са тобом, ДР.Дебилко малени.