Анализа и пројекције тржишта рада у Републици Српској

Сви ови подаци налазе се у документу "Анализа и пројекције тржишта рада у Републици Српској 2017-2021" који је представљен на округлом столу који је организовала Унија удружења послодаваца Републике Српске. Aутор анализе је доц. др Стево Пуцар и овде ћемо пренијети закључак који је написан на крају анализе. Цијели документ можете прочитати у прилогу.

Кад се сагледа цјелокупна ситуација, јасно је да је РС у веома тешкој економској ситуацији. Као што смо већ рекли, РС је имала 3.200 евра БДП по глави становника, а Грчка, која је у фокусу Европе и свијета због економске кризе, имала је 16.000 евра БДП по глави становника. У случају РС, у посљедњих пет година смо имали рецесију и веома ниске стопе раста, тако да се и укупна друштвено-економска ситуација у таквим околностима погоршала.

Међутим, много већи проблем су демографске промјене настале у Републици Српској у задњих 10 година. Оне су израз дуготрајних тенденција које је тешко зауставити, а још теже преокренути. Ако посматрамо радно способно становништво у задњих 10 година, уочава се изражен тренд пада, и то од око 964.000 у 2006. години на 867.000 у 2016, што је смањење за 97.000 особа или за 10,1%. Према нашим пројекцијама, у наредних шест година број радно способних становника ће се смањити за додатних 59.000 особа, са 867.000 на 808.000.

Од укупног радно способног становништва, активно становништво тј. радна снага (збир запослених и незапослених) се неће мијењати у великој мјери, док ће ниво неактивног становништва тј. радно способног становништва које не тражи запослење, значајно опасти. Према нашој пројекцији, радна снага би требало да се у периоду 2017 – 2021 смањи у односу на 2016. годину (3,2%), док би смањење неактивног становништва требало да износи чак 10%.

С друге стране, посљедице негативног природног прираштаја нарочито се виде код лица млађих од 15 година, гдје је забиљежен пад од око 205.000 у 2006. години на 135.000 у 2015, што је смањење за 70.000 дјеце или за 38,53%. На бази наше пројекције броја дјеце до 15 година, у Републици Српској, можемо рећи да је скоро алармантан податак да ће се број дјеце у том узрасту смањити за додатних 34.000 до 2021. Разлог за ово је, прије свега, негативан природни прираштај, али и миграције.

Миграциони одлив становништва је сљедећи важан разлог депопулације простора Републике Српске. Због миграционог одлива, Република Српска губи значајан број младе, радно способне, популације. Према подацима Еуростата, у посматраних шест година, 92.638 људи се преселило из БиХ, у неку од земаља ЕУ. Оно што посебно забрињава је то што број оних који се исељавају из БиХ из године у годину расте. На почетку периода, то је било око 11.000 људи, а на крају периода око 19.000. Према нашој пројекцији базираној на подацима Еуростата, од 2017. до 2021. године, БиХ ће напустити око 140.000 људи.

Што се тиче тражње за радном снагом у периоду 2010 – 2015, примјетна је релативно мала разлика када се пореди 2010. и 2015. година (око 245.000 запослених). Важно је нагласити да је запосленост у 2016. години значајно нарасла и то на ниво од 257.000 особа, и то као резултат снажног раста прерађивачке индустрије, посебно оне извозно оријентисане.

Наша пројекција говори да ће, чак и у условима смањења радно способног становништва, тражња за радном снагом наставити да расте. Број радних мјеста ће са 257.000 у 2016. порасти на око 268.000 у 2021. години, што је разлика од око 11.000 нових радних мјеста, а највећи број нових радних мјеста биће креиран у прерађивачкој индустрији. Оно што говори у прилог оваквом развоју догађаја је, свакако, пројекција економског раста. Наиме, Међународни монетарни фонд предвиђа наставак економског раста у БиХ, гдје се у цијелом периоду предвиђају стопе раста од 3-4%.

Незапосленост опада у РС у задњих пет година. Сви показатељи говоре томе у прилог. Стопа формалне незапослености је 2012. била 39,3%, а 2016. године 33,3%, што је разлика од цијелих шест процентних поена. Стварна незапосленост је, такође, смањена, али у мањој мјери (нпр. са 27% у 2013. на 24,8% у 2016. години). Према досадашњем тренду до 2016. године, број незапослених тј. вишак понуде над тражњом радне снаге ће опадати и у периоду 2017 – 2021. година.

Пројекција предвиђа пад са око 128.000 радника у 2016, на 104.000 радника у 2021. години, што је укупно 24.000 радника мање. Од тих 24.000, вјероватно ће се њих око 11.000 запослити на домаћем тржишту (према пројекцији раста запослености), док ће остатак од 13.000 вјероватно посао наћи у иностранству.

Што се тиче структуре незапослених по секторима-дјелатностима, највеће учешће у 2015. години, нажалост, имају неквалификовани радници, али пројекције говоре да ће највеће смањење броја незапослених бити управо у категорији неквалификованих радника. Проблем који смо, такође, дотакли у дијелу о запослености је проблем великих разлика између појединих дијелова Републике Српске. Неке општине имају стопу незапослености преко 70%, док најразвијенији дијелови имају и најмању незапосленост. У неразвијеним подручјима долази до појачаног процеса депопулације и старења становништва, стагнације, па чак и заостајања у привредном и укупном развоју. На овај начин, велики и стратешки важни простори могу остати популационо непокривени, а њихови ресурси неискоришћени. Истовремено, у развијенијим центрима долази до прекомјерне концентрације становништва, што производи негативне посљедице у економској, социјалној, просторној и еколошкој сфери.

Све ово неће остати без утицаја на ниво плата. Укупан просјек бруто плата ће до 2021. нарасти за око 100 КМ, али раст плата у прерађивачкој индустрији ће бити знатно израженији. Дакле, просјечна бруто плата у прерађивачкој индустрији ће, у периоду 2017 – 2021. порасти за око 300 КМ. Ако у прерађивачкој индустрији не буде барем таквог или већег раста продуктивности, ово повећање плата ће знатно смањити њихову конкурентност, поготово на међународном тржишту.

Ово се посебно односи на радно интензивне секторе, као што су кожа и обућа, текстил, те сва предузећа која обављају тзв. "лон" послове. Кључна конкурентска предност таквих предузећа је јефтина радна снага, и кад она поскупи, ова предност се губи. Због тога је од кључне важности повећање продуктивности и додатне вриједности таквих, а и осталих предузећа, јер је то једини начин да се компензује овакав раст плата.

Што се тиче шест анализираних општина, закључци су различити. У општинима Братунац и Костајница и, поготово, у Приједору, евидентно је смањење радне снаге и депопулација, док у општини Котор Варош и, у мањој мјери, Теслић, имамо повећање и прилив радне снаге из других подручја. У општини Дервента запосленост је највиша и нема назнака значајнијих миграционих токова. У свим овим локалним заједницама значајан број младих људи старости 19-26 година студира и не укључује се на локално тржиште рада. Све наведено додатно умањује могућност ангажовања младих лица на простору ових општина.13 Такође, ако и кад заврше факултете, структура њихових квалификација је неповољна са становишта привреде, јер је премало дипломираних инжењера и технолога, а евидентан је вишак дипломираних менаџера, економиста и правника.

Прерађивачка индустрија на подручју свих ових општина доминира и по броју запослених и по повећању броја запослених. Дакле, потребно је и даље стимулисати ову индустрију на различите начине како би могла да унаприједи своју конкурентност, прошири пословање и повећа број запослених. Посебно је важно повећање продуктивности и повећање нивоа додатне вриједности коју ствара привреда у овим општинама. На овај начин би локална привреда могла да обезбиједи повећање плата које су данас доста ниске и оствари услове за останак становништва. За оне врсте производње које учествују у европским ланцима вриједности, повећање продуктивности је једини начин како могу смањити своје
трошкове.

Као и у већини општина у РС, структура квалификација незапослених у ових пет општина је неповољна за привреду. Далеко највећи дио незапослених нема никакве квалификације, док релативно мало има људи које прерађивачка индустрија може запослити без значајније обуке, доквалификације и преквалификације. Због тога што квалификације великог броја незапослених нису одговарајуће за експанзију прерађивачке индустрије, сама обука оваквих људи захтијева велике трошкове од стране предузећа и велико је питање колико су фирме способне да обаве овакву дообуку за већи број радника. Због тога је од кључне важности подршка привреди у обуци, доквалификацији и преквалификацији радника, како би лакше могли постићи знања и квалификације који су привреди потребни.

Анализа: