Американци платили: ТИ БиХ истражује и закључује да странке не пријављују донације

Дајући паре за тачно оно што је изричито забрањено у њиховој земљи, уколико се не региструјете као страни агент, а то је утицање на унутрашња питања и политику, САД преко своје трбухозборачке марионете, ТИ БиХ, шаље латинично саопштење са ријечима у енглеској оригиналној графији. Ми пресловљавамо.

среда, 27 маја, 2020 / 01:05

Централна изборна комисија објавила је финансијске извјештаје политичких странака за 2019. годину, из којих је видљиво да су сви нивои власти у БИХ током прошле године издвојили из буџета око 18 милиона и 400 хиљада марака за финансирање политичких странака, а од тог износа половину је добило 5 највећих партија (СДА, СНСД, ХДЗ, СДП и СДС).

Осим пореских обвезника мањи дио страначке касе 112 странака напуњен је од чланарина, добровољних прилога и осталих донација које износе укупно 4,3 милиона. Међутим, у односу на претходне године, индикативно је да су странке у великој мјери престале пријављивати донације правних лица, које су се значајно смањиле. Претходних година, странке су санкционисане од стране ЦИК због примања донација од правних лица које су склапале уговоре са органима извршне власти, те су странке сада једноставно престале да пријављују ове донације.

Када су у питању расходи политичких странака, из извјештаја о исказаним обавезама је видљиво да партије имају дугове од преко 8 милиона марака, од чега се добар дио односи на порезе, доприносе и дугове јавним предузећима, али и фирме које склапају милионске послове са државом.

Странке у БИХ дугују 8,4 милиона КМ

Највеће обавезе на крају прошле године исказали су СДА и СДП БиХ (по 1,6 милиона КМ), а међу повјериоцима СДА предњаче органи извршне власти и бројна јавна предузећа, попут БХ Поште, којој Цазински одбор дугује око 78 000 КМ од почетка 2018.

Међу обавезама СДП-а нашло се око 230.000 КМ дуга према Аналyтицс Еxперт, а управо је ова фирма у средишту истраге УСКОК-а у Хрватској, јер се доводи у везу са финансијским преварама и прањем новца, односно издавањем фиктивних фактура. Руководство СДП-а тврди да је фирма из Хрватске откупила овај дуг, не наводећи од кога, а из извјештаја није могуће утврдити по ком основу је дуг настао. Међутим, индикативно је да је СДП у извјештају за 2018. годину исказао обавезе у приближно истом износу (око 198 хиљада КМ) према фирми Промотив д.о.о. из Широког Бријега која је основана у јулу 2018. године, дакле пред саму изборну кампању, као агенција за промоцију и пропаганду. Данас се на wеб страници ове компаније наводи да се бави изнајмљивањем мобилних дизалица. Није јасно коју је услугу ова фирма извршила за СДП, јер је те године имала укупне приходе од око 214 хиљада и они су приближни обавезама СДП-а које су тада настале. Због свега је овај случај Транспаренцy интернатионал у БИХ упутио Централној изборној комисији са захтјевом да се утврди поријекло ових потраживања.

Од укупно 473 хиљаде марака исказаних обавеза, СНСД највише дугује фирми Интеграл инжењеринг (око 250 000) и то за изградњу зграде у Бањалуци, а ради се о предузећу које често побјеђује на тендерима за најважније инфраструктурне пројекте у Републици Српској. У извјештају за 2018., СНСД је према Интегралу за изградњу зграде исказао обавезу од око 571.000 КМ, а из јавно објављених извјештаја не може се утврдити колико је овај пројекат укупно коштао. СНСД је тврдио да ће зграда коштати 1,28 милиона,[1] а ТИБИХ је тражио од ЦИК-а да утврди колико је СНСД заиста исплатио добављачима.

Занимљиво је да Независни блок дугује фирми Дивел д.о.о. у сувласништву Елмедина Володера, заступника те странке у Парламенту ФбиХ, 50 хиљада КМ. Ова фирма добила је током прошле године преко 7,3 милиона КМ вриједне уговоре на јавним набавкама који се односе углавном на предузећа Аутоцесте ФБИХ и Цесте ФБИХ. Иначе, закон о сукобу интереса забрањује изабраним дужносницима да за вријеме трајања мандата буду дио управе било којег приватног предузећа које склапа уговоре веће од 5.000,00 КМ годишње, са органима који се финансирају из буџета на било којем нивоу власти. Како се Закон о сукобу интереса ФБИХ не примјењује још од 2013. године, овај случај није ни могуће пријавити.

Из извјештаја СББ-а види се да странка дугује око 281 000 марака и да је вратила позајмицу предсједнику Фахрудину Радончићу који је 2018. посудио странци 150.000 марака. Међутим, СББ и даље исказује обавезе према фирмама у склопу Аваз групације, односно у директном или индиректном власништву самог предсједника СББ.

Једно од највећих дуговања једном добављачу има Демократска фронта, која је 2018. дуговала је преко 900.000 КМ фирми Дирецт Медиа, коју је у међувремену преузела Асцаниус Медиа д.о.о. па сада тој компанији ДФ дугује скоро 700.000 КМ. Компанија је у власништву Асцаниус Нетхерландс Б.В. из Бреде.

СДС је дужан преко 700.000 КМ, а ПДП 293.000, од чега није ријешио дуговања према граду Добоју која се помињу и у ранијим извјештајима, а износе преко 120 000 КМ.

Странке не приказују донације приватних компанија

Од 20 парламентарних странака у Босни и Херцеговини, њих 16 није приказало ниједну марку донација приватних компанија. СНСД, СДС, СББ, ДФ, ДНС, ПДП, Наша Странка, СП, АСДА, ХДЗ1990, НДП, Уједињена Српска, Независни блок, Народ и правда, Странка за БИХ и Лабуристичка странка у својим извјештајима тврде да их нико не финансира и да су им приходи из буџета и прилози чланова партије једини извор финансирања. Ипак, спорно је то што трошкови изборне кампање драстично премашују износе које странке приказују у извјештајима. Закон забрањује фирмама које добијају послове од државе да финансирају политичке партије, а након што су ревизори протеклих година утврдили да су бројни страначки донатори добијали милионске послове, већина партија престала је приказивати донације.

Само четири веће парламентарне странке приказале су прошле године мање износе донација, а највише прихода исказала је СДА и то укупно 49 510 марака. Од тога осам донација примљено је из забрањених извора, односно од фирми које су добијале тендере, па је Транспаренцy интернатионал у БИХ ове случајеве пријавио Централној изборној комисији БИХ. Само је фирма МГМ Фарм која се налази међу финансијерима СДА, током прошле године на тендерима добила 48,9 милиона КМ без ПДВ-а и то углавном у сектору здравства, од бројних установа којима управљају управо кадрови СДА. Забрањене донације СДА давале су и фирме Ибра доо која је на тендерима добила око 1,4 милиона и фирма ВЛАШИЋ-ГРАДЊА која је током прошле године сакупила уговоре вриједне 1,3 милиона, међу којима се у више наврата помиње Опћина Травник.

Ипак, Закон забрањује странкама да примају донације само од фирми које добијају тендере органа извршне власти, док се то исто не односи на тендере јавних предузећа, гдје се руководеће позиције такође дијеле по страначкој линији. Тако је Покрет Демократске Акције примио донације од фирме ВЕРЕНСТАН из Живиница, а управо та фирма добила је од РМУ Бановићи посао вриједан око 180.000 КМ. Посао је склопљен у тренутку док су овим јавним предузећием управљали кадрови ПДА[2]. Такође, ова странка је примила и донацију од фирме РЕИСЦХ СЕЦУРИТY која је добила посао вриједан око 993.000 КМ од Рудника Крека Тузла.

Пријавом коју је ТИБИХ упутио ЦИК-у обухваћена је и странка Платформа за прогрес Мирсад Хаџикадић која је међу финансијерима навела фирму која је у прошлој години склопила укупно 48 уговора са органима власти. Ова странка је пријављена и због тога што је њен предсједник Мирсад Кадић у више наврата странци донирао укупно 33.639 КМ, а закон забрањује члановима странке да у једној години уплате више од 15.000 марака.

Због тога је занимљиво то да је од свих одбора СНСД-а само Градски одбор у Бијељини исказао донације физичких лица које износе 161 хиљаду марака. Ниједан други одбор није приказао имена и презимена физичких лица које су странци дали донације, а са друге стране ова партија пријавила је 629 хиљада марака чланарине, што је знатно више од осталих. СНСД већ годинама приказује све веће приходе од чланарина, док углавном нема донације правних и физичких лица. На тај начин СНСД не пријављује појединачна имена лица која су донирала странку, јер се износ за чланарине објављује само збирно, док нема обавезе објављивања имена појединих чланова и износе које су исплатили.

Већина осталих странака пријавила је мале износе донација, али тачност ових података није загарантована, јер Закон о финансирању политичких партија оставља велике могућности политичким субјектима да не пријављују сва средства којима располажу, као ни њихове праве изворе. Наиме, Закон још увијек не поставља обавезу коришћења јединствених банковних рачуна, те се оставља могућност и пословања у готовини, што странкама оставља простор да не пријављују сва средства.

Додатна мањкавост, као што је видљиво из претходно наведених примјера, је што не постоји обавеза објављивања цјеловитих извјештаја странака, који би укључили све појединачне трошкове странака и њихову сврху, како би се могло утврдити на који начин странке троше средства која, према њиховим извјештајима, већином долазе из буџета. Због овога, јавност може имати само дјелимичне информације о финансирању и пословању странака.



Оставите одговор