Американци оптужују Кинезе данас, да су вршили тајне нуклеарне пробе 2020. године

Кина је у јуну 2020. тајно провела експлозивни нуклеарни тест у постројењу Лоп Нур на сјеверозападу земље, унаточ самонаметнутом мораторијмуу на такве активности који је на снази од 1996. године, те је планирала провести још таквих тестова, тврде извори и амерички дужносници. Иако су дужносници Државног одјељења САД овог мјесеца јавно објавили да се тест догодио, његова сврха досад није била откривена.

Помоћник државног секретара Кристофер Јав, изјавио је ове седмице да је догађај из 2020. забиљежио "експлозију" магнитуде 2.75.

"Постоји врло мала могућност да је то било што друго осим експлозије, једне једине експлозије", рекао је он, додавши да подаци нису у складу с минирањем или потресом. "То је… оно што бисте очекивали од нуклеарног експлозивног теста."

Топ листа нуклеариста

Народна Република Кина је, у многим стварима тренутно, сасвим сигурно прва земља свијета. На њихову безбједносну жалост, не и у броју оперативних нуклеарних бојевих глава.

• Русија 5459.
• Сједињени Амерички Ентитети 5277.
• Кина 600.
• Француска 290.
• Велика Британија 225.
• Индија 180.
• Пакистан 170.
• Израел 90.

Као што видимо, велики је пад након САД, а и Француска, као четвртопласирана, има више него дупло мање оперативних пројектила против Кине. Наовдно у свијету данас има 12,331 нуклеарних бојевих глава. Половина од тог броја отпада на Русију и САД, што ће рећи да је традиција у овом случају битна.

Кина је данас произвођач број један у свијету. Не само више по производњи свиња или бицикала, него и у многим робама високе додате вриједности, посебно у подручју електронике. Од почетка рата у Украјини, Кина је као посљедица њемачке спољне и спољњоекономске политике, која је укључивала санкције према Русији, престигла Нијемце по продаји и производњи електричних аутомобила.

Кина производи и највише нуклеарних бојевих глава годишње, покушавајући да стигне бројно стање Русије и САД. То је управо главна брига у Вашингтону.

Чврста двојка

Кинези, уколико су сада сила број 2. за разлику од Руса, они су аутономна и самостална економска и прије свега војна сила. Кина је некада копирала совјетску, па касније и руску технику. Данас они копирају и обликом, и намјеном, пратећи америчку технику. При том, као својевремени аутсајдери, нијесу чланови никаквог споразума.

Кинески производи су преплавили свијет, а са њима нараста и кинеска војна сила. Нема јаке војске, без јаке економије. Ипак, нијесу сви пројектили у залихама на борбеном дежурству. САД имају највише таквих 1770, одмах иза Руси са 1718, док Кина има задејствованих само 24 комада. То може служити само одвраћању. Никако није нека офанзивна пријетња.

Нуклеарна проба 2020. сада прије свега служи као повод да Американци на неки начин приволе Кину да уђе у нови оквир споразума о контроли нуклеарног наоружања, који спремају за потпис са Русијом. Милсим да би се Американци би у овом тренутку били задовољни довогором којим би се Кина ограничила.

Пекинг напредује, Вашингтон стоји?

Суштина нуклеарне замјерке, јесте да се Кинези оптужују да даље развијају нуклеарно оружје, док Москва и Вашингтон стоје. Кина је у протеклих 30 година извршила невјероватну трансформацију. Као што је њихово становништво потпуно прескочило технолошку еру ВХС касета, рецимо, те су прешли право на ДВД, обзиром да прије тога углавном ништа нису ни имали, тако је Кина сада освојила многе нове технологије. Американци се боје да су усвојили кроз нуклеарне пробе и неке нове технологије за разорнију моћ пројектила, односно управо их за то и оптужују.

Данас је јасно да ће у будућности бити битка између Кине и САД, у сваком могућем начину ратовања, пошто се вође из Вашингтона неће одвићи од тога да буду свјетски хегемон и сасвим ће сигурно покушати по сваку цијену да ту своју позицију сачувају. Кинези су до сада, мислећи на будући обрачун, играли паметно те све своје сами праве. Па и космичкну станицу, а сигурно и еквивалент Старлинка.

Кина тренутно подржава Русију, на исти начин на који САД подржавају Украјину, из сасвим различитих позиција, али суштински из истих разлога. Да њихов условни пријатељ и савезник, што више искрвари у борби са њиховим непријатељем.