Америчка критика: Збогом језику најбоље дјело 2014.
Америчко Национално друштво филмских критичара (НДФК), познато по томе што ужива највећи углед, не прилагођава се мејнстриму, холивудској продукцији, а наклоњено је европском ауторском филму, за најбоље остварење у 2014. прогласило је 3Д фантазију "Збогом језику" Жана Лика Годара. Чудесно дјело зачетника и најважнијег представника култног француског "новог таласа", награђено прошле године у Кану, Торонту, […]

Америчко Национално друштво филмских критичара (НДФК), познато по томе што ужива највећи углед, не прилагођава се мејнстриму, холивудској продукцији, а наклоњено је европском ауторском филму, за најбоље остварење у 2014. прогласило је 3Д фантазију "Збогом језику" Жана Лика Годара.
Чудесно дјело зачетника и најважнијег представника култног француског "новог таласа", награђено прошле године у Кану, Торонту, Локарну, Лондону, Минхену…, наша публика имала је прилику да види недавно, на 20. Фестивалу ауторског филма. Обе пројекције за екстравагантну, 70-минутну сагу о љубави, језику, пријатељству, метафори живота…, у којој Годар користи 3Д технику да исприча једну од најнеобичнијих прича виђених на филму последњих деценија, која је и визуелно једна од најзаноснијих, биле су унапријед распродате.
Како су записали критичари канског жирија који су му доделили награду за ово дјело, "Жан Лик Годар филмом ‘Збогом језику’ дијели гледаоце на обожаваоце и скептике, али и код једних и код других изазива ефекат адреналинске инјекције у мозак".
Редитељ, сценарист, продуцент, глумац, сниматељ, филмски критичар и милитантни интелектуалац идеолошки обојен, који се већ својим првим филмовима ("До последњег даха", "Жена је жена", "Живјети свој живот", "Мали војник", "Карабињери", "Презир", "Удата жена", "Алфавил", "Мушки род, женски род", "Made in USA"…), супротставио холивудским конвенцијама, у децембру 2015. напуниће 85 година, и још увијек се сматра једном од најутицајнијих личности свјетског филма.
Годар је у филмске антологије ушао и као најекстремнији представник најмодернијег правца у француској кинематографији, а његова остварења готово увијек радикално заступају личне егзистенцијалистичке, филозофске, љевичарске и марксистичке ставове.
Признање америчких критичара, које му је управо стигло за последњи филм "Збогом језику", само употпуњује ту блиставу сагу о контроверзном великану "покретних слика".