Америчка економија се буди
Незапосленост у САД прошлог мјесеца пала је испод девет одсто, јер су приватни послодавци од априла 2009. отворили највише нових радних мјеста. Мјесечни извјештај америчког Секретаријата за рад показује да је америчка економија у фебруару отворила 192 хиљаде радних мјеста. Стопа незапослености се захваљујући томе смањила на 8,9 одсто, што је најнижи ниво послије готово […]
Незапосленост у САД прошлог мјесеца пала је испод девет одсто, јер су приватни послодавци од априла 2009. отворили највише нових радних мјеста.
Мјесечни извјештај америчког Секретаријата за рад показује да је америчка економија у фебруару отворила 192 хиљаде радних мјеста. Стопа незапослености се захваљујући томе смањила на 8,9 одсто, што је најнижи ниво послије готово двије године и још један знак да опоравак привреде у Сједињеним Државама хвата корак, преноси Глас Америке.
Приватни послодавци су прошлог мјесеца отворили 222 хиљаде радних мјеста, што је националну стопу незапослености спустило на најнижи ниво од априла 2009.
Главни економиста банке "Велс фарго" Џон Силва каже да то показује да компаније стичу све веће повјерење у постојани амерички опоравак.
"Врло је лијепо видјети да се стопа незапослености мало смањила. Добро је што се тај раст запослености догађа највећим дијелом у приватном сектору. Мислим да су све то добри знаци који нам показују да имамо постојани економски раст и боље тржиште рада", каже Силва.
Најбржи раст је у индустријском и услужном сектору, који су имали користи од веће потрошње у малопродаји и повећаног америчког извоза у иностранство.
Ипак, укупни број незапослених је и даље висок, 13 милиона и 700 хиљада, готово двоструко више него прије рецесије. Ако се урачунају они који желе да раде више сати или су престали да траже посао, проценат такозване подзапослености је 15,9 одсто.
"Треба да се подсјећамо да смо отворили додатна радна мјеста. Милион и по мјеста у приватном сектору и то је, рекла бих, тачно ту гдје треба да будемо, али треба да наставимо и не изгубимо из вида гдје треба да идемо да бисмо повећали могућности да се људи запосле на новим радним мјестима", изјавила је америчка секретарка за рад Хилда Солис.
Али велика опасност за постојано повећање броја радних мјеста је поскупљење нафте на више од 100 долара за барел, што је нагласио и портпарол Бијеле куће Џеј Керни.
"Предсједник је потпуно свјестан утицаја који скок цијена нафте може имати на цијену бензина, а према томе и на новчанике и џепове просјечних Американаца", рекао је Керни.
Незапосленост се од новембра смањила за готово један одсто. Али просјечне плате су остале исте, што значи да би веће цијене бензина могле озбиљно да смање куповну моћ потрошача.
američka privreda se budi, a privreda rs je upokojena.
više je nema, ne postoji..
hoće li neko odgovarati?
Dabome da neće, jer onaj ko je ugušio privredu,u isto vrijeme je i sudija , i vlada, i ministar, i tužilac, i predsjednik, i advokat,i bog ,i batina.
sve i svja.Ostalo nam je da sa vladikama otpjevamo opijelo fabrikama i radnicima,rudnicima i rudarima, selu i seljacima,penzijama, platama, dječijim dodacima,porodiljskim naknadama, tuđoj njezi i pomoći