Алија – улема или балија: Дезертер Кецмановић и Дарко Танасковић написали књигу о Изетбеговићу

Књига се бави психолошким портретисањем личности ратног вође муслимана у БиХ Алије Изетбеговића с анализом његовог политичког дјела и исламистичких списа. Аутори су указали да је Изетбеговић био "човјек са друге планете", антикомуниста и исламиста, који је посткомунизам видио у блискоисточном исламизму, а све остало је било у функцији такозване "уме", односно заједнице која би објединила муслимане у свијету и учинила га исламским.

"Алах је био једина мјера и критеријум његовог понашања и делања, а не овоземаљски морал, принципи и вриједности", нагласили су у књизи Кецмановић и Танасковић, преносе "Вечерње новости".

Академик Матија Бећковић је навео да је књига "мало ремек-дјело коме не треба предговора, али ће њен поговор дуго исписивати читалачки народ".

Прослављени српски режисер Емир Кустурица је навео да књига "отвара лик Алије Изетбеговића у огромном спектру, гдје доминирају сивило његових увјерења, слабост карактера и начин на који је био теледиригован из срца колонијалног Запада".

"Човјек са лажно замишљеном фацом до краја је у себи исцрпио ужас празнине чије посљедице ће дуго плаћати његови сународници. Ненад Кецмановић и Дарко Танасковић су написали важну и занимљиву књигу", навео је Кустурица.

Амбасадор БиХ у Србији Александар Врањеш је истакао да књига највише говори о негативном насљеђу "оца нације", које као ноћна мора притишће и свијест савремене генерације бошњачког народа.

"Дефинише политичку праксу и власти и опозиције, и исламиста и грађаниста, те трује односе са друга два народа у немогућој држави. Обогаћена непосредним свједочењима и личним сусретима аутора, књига се чита надушак", навео је Врањеш.

Он је додао да у овом капитланом дјелу два изузетно компетентна аутора, Кецмановић и Танасковић, маестрално комбинују психолошко портретисање личности Изетбеговића с анализом његовог политичког дјела и исламистичких списа.

Ријеч је о студији која се бави околностима у којима је опскурни локални исламиста дошао до моћи којом је на простору југословенске републике БиХ покренуо исламску револуцију под изговором рата за "грађанску Босну" и "демократске вриједности".

"Овог босанског /пан/исламисту прогласили су за шампиона демократије и грађанске толеранције, без обзира на реалну неспојивост концепта демократије са његовим визијама преуређивања света на исламски начин", указују Кецмановић и Танасковић.

Књига "Алија:улема или балија" открива потомка српске породице Живковић која је прешла у ислам и по свој прилици се тешко огријешила о православне сународнике, јер је већ на самом почетку Првог српског устанака побјегла у Босну.

Аутори оцјењују да је то насљеђе расцијепљеног идентитета створило личност оптерећену комплексима и мржњом према сународницима Србима, која је рјешење још током Другог свјетског рата видјела у прикључивању "Младим муслиманима" босанском огранку египатске панисламистичке организације "Муслиманска браћа".

Циљ им је била ума – свјетска вјерска исламска држава, у којој би сви били само муслимани, што би избрисало горка породична сјећања.

У књизи се напомиње да је због тога Изетбеговић послије рата провео неколико година у затвору, те да је исламистима намијенио и своју панимисламистичку књигу "Исламска декларација" објављену 1970, због које је 1984. завршио на суду, а која представља његову верзији исламистичког "Мајн кампфа".

Робијање је за Изетбеговића, оцјењују, било кључни критеријум у одабиру сарадника од највишег повјерења за обављање политичких и других дужности у партији и држави, а такозвана робијашка халка /робијашки круг/ била је језгро његове власти.

Изетбеговића су, како се наводи, вјерни сљедбеници слиједили као исламског "учењака" – улему, док су га и многи муслимански интелектуалци сматрали бескарактерним примитивцем – балијом.

Књига је богата свједочанствима свјетских политичара и личним сусретима аутора, који су овим дјелом покушали да дођу до објективне истине и открију ко је Алија Изетбеговић.