АЛФИ (ALFIE)
Романтична комедија, огрнута у натуралистичку комичност коју могу да сваре људи попут мене. Па да нас помало и запита у свему томе што чини.
Алфи је ласкавац, женскарош, љубитељ моде и фолирант. Мијења женске и прави се паметан, док је његов радни задатак уствари возање богатих људи у лимузини.
Сад је ту неколико његових љубави, које или он изневјери, или му просто са њима не иде. Од којих се углавном издвајају три опције. Самохрана мајка, размажена шизика, и богата маторка власница козметичке линије.
Све три га испале, да би на крају ова потоња дала крајње егзистенцијалистичко погубљење: На гњевно питање, подјарено тиме што је она остала као једина опција и коју је наумио да жени: шта он има а ја не? – она му одговара врло окрутно: млађи је. И тако објасни своје привођење у стан, од којег и Алфи има кључ.
Уз то, паралелна радња и други стуб моралне драме и посрнућа, јесте што је креснуо дјевојку свог друга са којом је овај управо раскинуо. Игром случаја, та дјевојка је као и друг црнкиња – тако да се дознало. Она није хтјела направити абортус.
Све у свему, он остаје на обалама Менхетна, сав запитан и сјебан.
(Редитељ: Чарлс Шајер, Писци: Бил Ноутон (комад Алфи), Елен Поуп и Чарлс Шајер (сценарио римејка))