Улогуј се! Региструј се! Изгубљена лозинка?
Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс Фронтал.рс

Tема недеље

18:13 Хрватска никад јача - у позадини српска застава17:46 Амбасада Русије у Сарајеву: Конаковић нека поштује ставове Предсједништва БиХ и пита своје менторе ко је минирао Сјеверни ток17:41 Вишковић, Вучевић и Цвијановићка у специјалном и паралелном сусрету17:37 Вучић се не извињава словеначким политичарима - само народу17:33 АТВ против Зукана: Лаже у координацији са Западом, јер има план за ескалацију сукоба у БиХ17:19 Симић: Нова фаза рата - САД први пут рекле Кијеву да им је дужан 10 милијарди16:51 Ко ће платити осигурање за Сјеверни ток и пошто?15:08 Шта се дешава са аутокефалношћу Македонске православне цркве?13:57 Хрвати у Сплиту пронашли четврту кованицу српског краља, а ниједну свог13:45 Вашингтон доставља оружје Кијеву за десетак дана - шта то значи за ток рата?

Александра Балабан: Свако заслужује кров над главом

Стамбена политика, поред хроничне незапослености, највећи је проблем о коме нико, ама баш нико, не брине нити било шта предузима. Не пишем о овој теми само због тога што је кључна, а запуштена. Ово је дио наше друштвенополитичке стварности који најбоље разумијем, па самим тим могу дати и највећи допринос у рјешавању проблема. Крајње је […]

недеља, септембар 14, 2014 / 14:08

Стамбена политика, поред хроничне незапослености, највећи је проблем о коме нико, ама баш нико, не брине нити било шта предузима.

Не пишем о овој теми само због тога што је кључна, а запуштена. Ово је дио наше друштвенополитичке стварности који најбоље разумијем, па самим тим могу дати и највећи допринос у рјешавању проблема. Крајње је вријеме да у овој земљи свако почне радити свој посао, па бих овим текстом и ја, као инжињер архитектуре, да се измакнем од оних који само напразно политиче и слабо се мијешају у свој посао.

Рјешења има и она су доста једноставна, под условом да они који доносе одлуке знају и имају воље да нешто ураде. На потезу мора прво бити Влада Републике Српске која би путем Народне скупштине сачинила правни оквир за реализацију оваквог пројекта, пројекта Стамбене политике Републике Српске.

Свакако да је неопходно укључити локалне заједнице, које су углавном по страни када је рјешавање ових горућих питања њихових грађана. Не треба ту, искрени да будемо, ни превише мудровања. Зашто функционална рјешења ето и не препишемо од Аустрије, Њемачке или неке друге развијене земље? На крају крајева, нешто су урадиле и земље настале распадом бивше Југославије, а ми ништа!

Успостављањем стамбене политике и потребних правних оквира са јасном надлежношћу локалних заједница и Републичких институција ићи у изградњу непрофитних станова.

"Непрофитни" станови и социјалне карте

Цијена квадрата стана би се обарала осим искључењем профита и улогом земљишта без накнаде, те умањеним таксама и накнадама које прате изградњу објеката. Цијена квадратног метра не би требала прећи 1000,00 КМ а са таквом цијеном 40 м2 стамбеног простора у 20 година био би око 200,00 КМ мјесечног кредитног задужења. Уколико би био дат у закуп, то би било око 100,00 КМ на мјесечном нивоу.

Прво питање након тога је ко би имао право на овакве станове? Имамо грађане у социјалној потреби, а да би знали ко су, неопходно је израдити социјалну карту становништва. Ова социјална карта имала би још низ корисних ефеката, јер би њоме и друге услуге које пружа јавни сектор (цијена воде, гријања, вртићи, и др.) могли ставити у бенефит за одређене категорије и о одређеним износима.

Осим социјалних категорија, ове бенефиције би користили и млади брачни парови или кадрови који најчешће због ових неријешених питања емигрирају из Републике Српске. На овај начин, млади брачни парови и кадрови би рјешавали први стан, а нормално је очекивати да би у догледно вријеме исти били финансијски способни на друга рјешења која би била трајнија.

Познато је у свијету да се станови или куће прибављају према животном добу, док је човјек сам или на почетку формирања породице потребан му је мањи стамбени простор. У периоду одгајања дјеце сигурно знатно већи, а у зрелој животној доби када дјеца оду „својим путем“ опет наравно мањи простор.

Стамбена изградња – замајац за друге гране привреде

Кретањем у пројекат градње би се запослио одређен број данас незапослених радника и покренула грађевинска оператива, која опет за собом вуче промет грађевинског материјала. Готови станови захтјевају промет намјештаја, бијеле технике и слично.

Када сада погледамо колико ће се слити у буџет по осннову пореза на плате, доприносе, ПДВ на промет материјала и опреме лако је закључити да ни буџет неће ништа изгубити, напротив, у буџет ће се слити значајна средства. Чак 20% више него ли што би била накнада за "комуналије – трошкове уређења", за колико смо ослободили квадрат изграђеног простора!

Дакле са тих 20% могу се покрити и трошкови земљишта, што значи да држава, односно локална заједница, не губи ништа у буџету. Напротив, индиректно добија кроз запосленост грађана, јер добија грађанина који на овај начин обезбјеђује егзистенцију себи и својој породици.

Сад ја Вас питам шта сад добија држава када се ништа не гради, гдје су јој ту накнаде, гјде су јој ту трошкови уређења, гје је ПДВ, гдје су доприноси а шта ће са незапосленим грађанином и његовом породицом. Овдје се једним метком лове два зеца – повећава степен запослености и обезбјеђује кров над главом.

Грађевинска или политичка мафија?

Увијек када се озбиљно почне говорити о стамбеној политици и ко спречава да се она проведе на начин на који предлажем, помене се термин "грађевинска мафија".

Као прво, не можемо поистовјећивати људе који граде и на тржишту обезбјеђују пласман станова или пословних простора са било каквом мафијом. То су, у принципу, часни и поштени грађани Републике Српске, који осим обезбјеђења ових производа на тржишту обезбјеђују и нова радна мјеста за нашу оперативу, о чему сам већ рекла као позитивном ефекту градње.

Друго, прије би могло бити да неспособни политичари који доносе одлуке не знају реализовати овакав пројекат или неће напросто јер њих ту нема, а у овим пројектима њих не може бити.

Наравно нећу да нагађам и шпекулишем шта је од овог двоје у питању, јер је крајњи ефекат исти. Станова нема за људе у социјалној потреби, нове породице се не формирају и тиме наталитет опада. Оно што је највриједније у сваком друштву, јесу кадрови који нас напуштају, док незапосленост цвјета и биће тако све док не схватимо да данас, у Републици Српској, у Европи и 21. вијеку, кров над главом долази као људско право.

Уколико будемо хтјели и знали радити на проблему стамбене политике, односно да политика створи услове да струка ради свој посао, не би требало бити препрека да радни и поштени људи остваре то своје право на кров над главом.

0 КОМЕНТАРА

  14. Дјевојко драга добра је ова прича само ништа од овог. Тешко је са нашим лудацима извести овако нешто, јер ту немају личну корист, а без личне користи ништа од тога. Све и свему замисао је ОК али нажалост пада у воду.

  15. Слажем се да је лијепа, али ово нису избори за мис, већ за Скупштину. А пошто је на листи коју предводи Недељко Чубриловић, министар веза (штела, намјештаљки и лажи), јасно је да је ријеч о политичком манекенству а никако о озбиљној причи.

  17. Не бих се сложио са овим да се ради о политичком манекенству. Ако ништа радим са њом па сам вјероватно компетентнији од вас да кажем нешто више, без увреде наравно, свако има право да каже свој став. И ја и Александра радимо у фирми гдје смо задњу плату примили за мјесец март, а и поред тога радимо прековремено па чак и суботом и недељом. код нас су још први дани прољећа. То каква је она као особа, колико је вриједна, колико знања има, каква је као радник знамо ми који смо сваки дан са њом, и не само ми већ и људи који су са нама студирали.

  18. Па мишја му мишјег Фронтал.срб, какав вам је ово текст:

    објавили сте нам текст у којем нека дјевојка прича о стамбеној политици у Српској. Лијепо.

    Гдје вам је основна информација: ко је дјевојка и којој партији припада?

    Ако сте већ почели објављивати текстове кандидата и њихове програме, онда је ваљда основна ствар да кандидата представите и напишете из које партије долази.

    Биће ваљда да сви у Српској знају ко је дјевојка са слике и коју партију промовише.

  19. Када се мало размотри прича има логике. Када бих ја као млади кадар могао купити стан од 1000 км/м2, свака част. Стратегија је разрађена нема шта. И сам сам имао сличну идеју а не ови што нас гуле у Бања Луци за 2500 км/м2. Било како било и сам сам сам се за слично залагао, само ипак мислим да то код нас неће дуго заживјети.

  20. Izvinite, ali ne kontam,
    za mene je ovo čisto predizborno navlačenje na obećanja o tome da će svako imati stan u gradu.
    Taj proces ionako ide besmisleno brzo tako da stanovništvo sa poljoprivrednih zemljišta odlazi u gradove gdje ionako industrija ne radi i nemaju posla. Izgraditi još stanova da se u gradovima u njih smjeste ljudi bez prihoda je besmislica.
    Natalitet opada već dvanaest godina. Ove godine je izgubljeno 4000 stanovnika RS. U osam godina to je gubitak od preko 25000 stanovnika. Znači, u jednoj deceniji RS je smanjena za Šipovo i Bileću zajedno.
    Zamislite dva iseljena grada, zamislite koliko je to stambenih jedinicapa mi odgovorite da li je potrebno graditi nove stanove ili popunjavati one koji su ispražnjeni.

    Gradnja novi zgrada u gradovima je glupost – cura je stvarno lijepa, ali mogu samo reći:

    TAKO LIJEPA, A VEĆ POPULISTA.

    Kakve će tek bombe valjati kada bude stara ko Dušanka Majkić

  21. Грађевинска индустрија је у рецесији. Разлог је једноставан – не могу продати станове због веома ниског стандарда становништва. Узроке ниског стандарда становништва знамо: уништење привреде, пљачка, криминал, корупција, непотизам, прегломазна администрација итд. Е сад, аутор чланка заправо предлаже, увијено у неку стратегију, да, кад већ не могу грађани, држава купује станове и дијели их људима. Све само да би грађевина и с њима повезане дјлеатности имале посла и зараде. И успут би се као ријешили неки други проблеми:

    – наталитет/млади брачни парови – ту би станови можда нешто и помогли, али примарно је имати посао да се могу дјеца издржавати, а ко има посао можда има и за стана или подстанарства, тако да му и не треба поклањати стан
    – одлазак стручњака – ниђе везе, људи не одлазе због стана, већ због тога што не могу наћи добар посао, што се њихово знање не цијени, што медиокритети и лоши ђаци напредују породичним везама, куповањем положаја, странчарењем и полтронством, а не због тога што немају стана

    Ја предлажем алтернативну стратегију. Искуства са пописа у Бања Луци су ме увјерила да ми заправо имамо јако много неискориштеног стамбеног простора, станова у којима нико не живи, или су неке ординације или служе као складишта итд. Суштина проблема је што је тај простор неравномјерно расподјељен, па умјесто да градимо ново и додатно нагрђујемо силовани урбанизам у градом (хвала ЗИБЛу), хајмо усмјерити напоре у другом правцу. Хајмо поред социјалне карте направити и стамбену, видјети који су простори слободни, те који људи имају по четири-пет станова и како су до њих дошли. Кад се то све сагледа и утврди колико простора се нерационално користи, хајмо креирати законска рјешења којима би се он могао одузети, привремено или трајно, и додијелити другима на кориштење, онима којима више треба. Ту се може разрадити мјесечна надокнада власницима или заштита стања имовине. И изашло би пуно јефтиније него да се гради ново. А грађевинска индустрија нек ради нешто друго, овај балон станоградње једном мора пући, и што се прије они сами освијесте, мање ће штете по нас свију бити.

    И на крају, једно питање за ауторицу, с обзиром да коментатори помињу да сте запослени у ЗИБЛ-у, волио бих да знам како сте добили посао тамо и колико година сте провели на бироу? Хвала унапријед.

  22. Iz viđenog i pročitanog shvatili smo da je autorka mlada, lijepa, obrazovana, pa i sposobna za nekakve složenije spoznajne konstrukcije… no, ipak na nivou paradigme kakva prevladava ovim društvom!

    Već sam pisao o posljedicama iracionalne urbanizacije kakva je zahvatila čovječanstvo, pa i ove naše inače iracionalne prostore. I šta sad? Zar je potrebno da Srpska dodatno stimuliše ovu ionako iracionalnu pojavu? Ma glupost!

    Kaže mlada Aleksandra da bi trebalo graditi stanove za građane u socijalnoj potrebi, no, pita li se zbog čega su pojedini naši sugrađani u socijalnoj potrebi. OK, znami svi da nam država ne valja, no, da li je to osnovni razlog? Još tokom trajanja rata moglo se primijetiti kako pojedini građani, pa i cijele porodice, svo svoje bitisanje zasnivaju na humaniratnoj pomoći. Ne samo što je stvorena jedna generacija „prosijaka“, nego su to svoje „znanje“ prenijeli i na potomke. Prije godinu-dvije gledao sam na TV-u jednog mladića od 20-ak i više godina kako traži pomoć u zbrinjavanju, a sjetih se i kako mu je majka 10-ak godina tokom i poslije rata danonoćno slično „kukumakala“. Negovih godina ja sam bio „ratni veteran“ i hranilac porodice, pa teško da mogu bilokako saosjećati sa njim (pogotovo što me život nije mazio).

    Dakle, budimo iskreni i prema sebi i prema drugima, ne glumimo lažne altruiste, nego ustanovimo da je u životu najlakše kukumakati, moliti za pomoć, prosijačiti… Najteže je boriti se za vlastitu egzistenciju…

    Dalje, kaže naša autorka kako bi stambeno zbrinjavanje trebalo obuhvatiti i „mlade kadrove“… ih, šta reče i osta živa! OK, hajde da malčice proanaliziramo te „mlade kadrove“!

    Ono šta bi načelno i mogli podvesti pod „kadrove“, dakle, one zaista fakultetski obrazovane, stručno osposobljene, pa zapitajmo se kako su došli do toga. U ovoj zemlji obrazovanje je poprilično iracionalno poprimilo shvatanje javnog interesa. Zaboravimo na trenutak činjenicu da kod nas masproizvodimo nepotrebne kadrove, nego se posvetimo cijeni školovanja. Nigdje u okruženju, a o svijetu da i ne govorimo, obrazovanje nije jeftinije, a zbog čega? Pa jednostavno – država financira 80-90% cijene školovanja. Dakle, kao društvo smo tim mladim ljudima obezbijedili da dođu do „diplome“ jevtinije nego njihovi vršnjaci u većini razvijenih zemalja. E sad bi trebalo da ih sve redom pozapošljavamo u državnom sektoru (u administraciji), da ih „natovarimo na leđa“ i doživotno iskorištavamo. Pa u kakvom mi to sistemu govorimo? Imamo preko 200 000 penzionera kojima nikako da se adekvatno „odužimo“ za sve ovo oko sebe šta i danas baštinimo, no, mladi bi da i oni steknu „ravnopravan status“ sa penzionerima. Pogledajmo malo oko sebe i vidjećemo na stotine 30-ogodišnjaka i starijih koje izdržavaju roditelji penzioneri. Svi takvi imaju „svoju životnu priču“, no, po meni bi im najbolje bilo da se redom poubijaju (kad vež za život nisu sposobni). Što se tiče „kategorije sa socijalnim potrebama“, znači, pokušajte nekom od takvih ponuditi kakav fizički posao i odmah ćete biti načisto zbog čega su „socijalni slučajevi“…

    Dakle, što se tiče mladih obrazovanih kadrova – tu postoji jednostavan meritum. Oni koji su završili teške studije, ali istovremeno stekli zvanja u profitabilnim zanimanjima (mašinstvo, elektrotehnika, informatika, medicina…) mogu da se zahvale društvu na tome što im je isfinanciralo školovanje, da se zaposle (u pitanju su tražena zanimanja) i započnu doprinositi društvu. Ovi što su završili „studije za administrativne parazite“, e ti neka se prihvate kakvog fizičkog posla (neka se sad znoje, kad to nisu učinili tokom školovanja). Kažu da će takvi emigrirati… glupost… pa kojoj to državi treba novih parazita?

    I na kraju, po percepciji naših mladih „kadrova“ društvo bi im i stanove trebalo da obezbijedi… zanimljivo…

    Znate šta, lično mislim da je naš najveći problem što nam zdrava seoska djeca (i omladina) nisu sposobna ovakvim tekstovima ukazati na svoje probleme. Dakle, problem leži u tome što nam radišna omladina po ruralnim područjima sama nije sposobna svoje probleme uvrstiti u epicentar naše javnosti. Trebalo bi od te kategorije čuti kakva im mehanizacija treba, kakvi izvori finansiranja za proširenje proizvodnje, kakve im administrativne barijere treba otkloniti. Kada bi samo 10% posto budžetskih sredstava uludo bačenih u stvaranje novih „parazita“ (kroz obrazovanje, obezbjeđivanje pretpostavki zaposlenja, stambeno zbrinjavanje i ino) usmjerili na mlade poljoprivrednike i prerađivače, pa gdje bi nam kraj bio?

  28. Ово је дио приче о Александрином оцу…

    „…Da se opet vratim na načelnika Odjeljenja za stambeno-komunalne poslove. Zbog nespojivosti funkcija, Balaban je svoje preduzeće „Bital“ prepisao na bratića, Nebojšu Balabana, bivšeg funkcionera SRS RS.

    Malo je čudno da najveće poslovne prostore u Balabanovoj zgradi pokupuje Milorad Janjetović, vlasnik preduzeća „Tamaris“, kojem upravo Balaban svake godine dodijeljuje poslove uređenja javnih zelenih površina i potpisuje ugovore vrijedne tri miliona maraka svake godine, od početka drugog mandata, pa i godinu ranije.

    Nadalje, „Tamaris“ stalno dobija poslove, iako je prvobitna ponuda „Cvjećara“ bila za 30 posto jeftinija od Janjetovićeve.“

  32. Већ сам рекао да радим са Александром, у њену памет и способност не сумњам ни мало. Радили смо заједно на многобројним пројектима. Већ сам поставио линк гдје гостује уживо и не бих рекао да јој памети недостаје. А поставићу га и опет

    https://www.youtube.com/watch?v=jyUWdFdZRXA&feature=youtu.be

    Мислим да тема није љепота већ идеја једне дјевојке.

  33. Vlado,
    izvini, ali aAleksandrina slika duplirana zauzima prostora koliko i šitav tekst. Vjerovatno je to do nedostatka ideje i truda da se tekst opremi, ali upada u oči. Djevojka je lijepa, uredu, ali njena ideja je površna i populistička.
    Već sam u prvom svom komentaru rekao zašto to mislim.
    Vlado, u Republici Srpskoj je ove godine poplavljeno stotine domaćinstava, i to uglavnom poljoprivrednih koja se nalaze na najplodnijim područjima. Tim ljudima će trebati više od četiri godine mandata naredne vlasti da se vrate na standard od prije poplava.
    U toj situaciji pričati o podizanju stanova u urbanim centrima gdje je ionako skoncentrisano administrativno pleme i neproizvodne djelatnosti je glupo.
    Ponoviću ti, u deceniju RS je izgubila dva grada veličine Šipova i Bileće – stambenog prostora ima, a ako se želi angažovati građevinski sektor onda Vlast mora izraditi projekte regulacije nasipa, kanala i navodnjavanja poljoprivrednih površina.

  35. češnjak, 15.09.2014. 15:14:46

    “… a ako se želi angažovati građevinski sektor onda Vlast mora izraditi projekte regulacije nasipa, kanala i navodnjavanja poljoprivrednih površina.“

    У томе и јесте квака. У БиХ, а и шире не постоје институти који су способни испројектовати регулацију насипа, канала и наводњавања.

    У БиХ постоје само институти и пројектни бирои гдје пројектанти нису примили плату од марта (као Бладо и Александра).

    Пројектовање у водопривреди захтијева прије свега људе са знањем, модерне софтвере, широк друштвени консензус…

    Код нас количина новца која се може одвојити за ову намјену не може платити озбиљну пројектантску кућу, а камоли финансирати такве традове.

    Тужно је све ово, али истинито. Зато само крени у станоградњу. Ту има готових пројеката, нису захтијевни, а ако се и погријеши механизми наплате грешака не постоје, па је зато грађевинском сектору сигурица ова врста радова.

  36. „У томе и јесте квака. У БиХ, а и шире не постоје институти који су способни испројектовати регулацију насипа, канала и наводњавања.“

    Mislim da griješiš. Sve nasipe koje danas imamo projektovali su naši inžinjeri, tvrditi da danas nakon četiri decenije, mi nemamo ljude sposobne za to, je samo loše opravdanje.

    Neki dan ministar saobraćaja izvaljuje da će čajnaroudendbridgenekakompanija raditi autoput Banja Luka – Livno. Da ne govorimo o tome da je taj put Dodik obećavao 2006, a da do danas nisu bili sposobni postaviti čak ni naplatne kućice na onih nekoliko nedovršenih kilometara.
    Dakle, osam godina je izgubljeno na gradnju dionice koja nije počela vraćati uložena sredstva, a i dalje se forsira priča sa gradnjom dionice na kojoj nema ni stanovništva ni protoka saobraćaja da bi ta priča bila iole realna, ali se i dalje u budžetu izdvajaju sredstva i grade dionice ne kojima se angažuju mašine odanih građevinaca da bi se kasnije isplaćene budžetske pare vozile preko granice u gepecima.

    Da se do sada novac uložen u gradnju puteva bez ekonomskog opravdanja usmjerio u održavanje postojećih i gradnju novih nasipa poljoprivredna domaćinstva bi lakše izdržala i više proizvodila te bi najplodnija zemljišta uz riječne tokove bila podesnija za obradu, a štete koje budžet danas trpi čak ne bi ni bilo.

    Kažeš „nema ko projektovati“.
    Hajd sad, nevažno je kritikovanje prošlih, neka buduća vlada planira u budžetu sredstva, neka raspiše međunarodni tender (a ne direktne pogodbe kao za puteve) i tako obezbijedi mogućnost za kreditno zaduženje kod EU fondova. pa ćemo vidjeti postoji li neko sposoban da to projektuje.

    Inače priča tipa – „nećemo se time bavti jer to niko ne zna“ – je glupost. Jednako kao što je glupost očekivati da će državni podsticaji u stanogradnji podići BDP.

    Teško volovsko sranje.

Оставите одговор