Александар Костовић: Први март за неупућене

У једном дијелу лошије уређеног "БХ ентитета" данас се слави датум који је отворио Пандорину кутију на овим просторима. Шта нам кажу просте чињенице о том дану и зашто бошњачки корпус толико инсистира на њему као на празнику?

недеља, 1 марта, 2020 / 10:18

Игноришући вољу српског народа и његових представника у органима власти, коалиција СДА-ХДЗ, одлучила је да крене путем изласка из СФРЈ. Одговор српских представника је био оснивање Скупштине српског народа и проглашење Српске републике БиХ.

-Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума био је да на референдум изађе више од двије трећине грађана, односно више од 66 одсто, те да исти број афирмативно гласа, а изашло је 63,6 гласача.

-Првог марта 1992., ситни криминалац Рамиз Делалић Ћело (рођен у Прибоју) заједно са још тројицом саучесника, пресрео је колону српских сватова на Башчаршији. Епилог је познат. Прва жртва у Сарајеву био је младожењин отац Никола Гардовић. Симболички се послала порука Србима да од дана референдума више немају права као остали. Био је то увод у крвави грађански рат. За убиство српског свата нико није одговарао.

Одлука о проглашењу Првог марта "државним” празником донешена је ратне 1995. године и ниједан орган Дејтонске БиХ није потврдио ту одлуку. Посљедица тога је да се тај датум обиљежава само у Федерацији.

Парадокс је да лошије уређени бх ентитет слави као "државне” празнике који поништавају један други. Претеча данашњег Парламента БиХ било је представничко, законодавно и извршно тијело Народноослободилачког покрета у Босни и Херцеговини, ЗАВНОБиХ. Не узимајући у обзир сам легитимитет тог тијела који је упитан (ко је бирао делегате и на који начин), чињеница је да су 25. новембра 1943. усвојени постулати на којима је касније почивала СР БиХ. А то је да БиХ није ни српска, ни хрватска ни муслиманска, него и српска и муслиманска и хрватска заједница у којој ће бити осигурана пуна равноправност свих. Првог марта 1992. је одлучено да ће ова земља да почива на прегласавању и непоштовању права оних који буду у мањини.

Умјесто ратоборних изјава које сваке године на овај датум долазе из лошије уређеног бх ентитета, за почетак би било људски да оду и положе цвијеће на мјесту погибије Гардовића. Тиме би улили трачак наде да постоји искрена воља за суживотом.

У какофонији звецкања оружјем, чули су се и помирљиви тонови Жељка Комшића о томе да је БиХ земља свих нас. Управо зато што јесте, 01.03. није и никада неће бити "државни” празник који ће се славити на цијелој њеној територији. Јер ово је и наша земља.

Филтер



3 КОМЕНТАРА

  1. Разлог, због кога ти причаш сам са собом је вероватно зато што прихваташ само своје одговоре. Боље никада не нудити изговор, посебно ако немаш ништа боље.
    Када будеш почео говорити истину, нећеш морати да се сећаш ничега.

  2. Прочитах наслов и видјех „фото“.
    Прелетјех погледом текст и видјех да је то обична спрдачина.
    Рециклирани полуфабрикат сличних текстова који имају за циљ да покажу , попут погледа на фотографији (а сличне погледе смо могли видјети на плакатима пред прошле изборе) којим се пенетрира дубоко у свјетлу будућност , да му је јасна и прошлост и садашњост а и далека будућност.
    Упитах се : „Т“ко је то???
    Погледах па видјех.
    Изгледа неки „друг“ директор , некакав функционер , некакве странке?
    Позиционе провенијенције.
    Пред човјеком таквог погледа (и склоности пенетрирању „доЋелницима“ и „Ћелницима“ режима дубоко ал’ не у подсвјест) , је блистава каријера.
    То што овакви полуфабрикати дају могућност разним пицаисслама да нам паламуде је нешто сасвим друго.
    Ал’ ајд’ ти то објасни једном од 666 секретара СКОЈ-а.
    Тешко је то за њега.
    А колико је тек тешко онима којима је он то објаснио?