Aлбанија планирала напад на Југославију

Комунистичке вође Албаније, тада најзатвореније европске диктатуре, планирале су, на својим тајним састанцима крајем 70-их и почетком 1980. године, војну операцију "Схпертхими" (Експлозија) против Југославије, пише загребачки "Јутарњи лист". Том операцијом Албанија би, након смрти Јосипа Броза Тита кад почну унутрашње клановске борбе за власт у Југославији, брзом акцијом своје армије присвојила Косово и дијелове […]

понедељак, март 4, 2013 / 07:36

Комунистичке вође Албаније, тада најзатвореније европске диктатуре, планирале су, на својим тајним састанцима крајем 70-их и почетком 1980. године, војну операцију "Схпертхими" (Експлозија) против Југославије, пише загребачки "Јутарњи лист".

Том операцијом Албанија би, након смрти Јосипа Броза Тита кад почну унутрашње клановске борбе за власт у Југославији, брзом акцијом своје армије присвојила Косово и дијелове Македоније и Црне Горе гдје албанско становништво има већину, наводи лист.

То је, на основу албанских и руских архива, записника са сједница Политбироа Партије рада Албаније, и изнесених сјећања тадашњег министра одбране Велија Лиакаја, објавио руски историчар др Артјом Улуњан, стручњак за комунистички покрет у 20. вијеку на Балкану из Института за општу историју Руске академије наука.

У тексту “Тајна операција ‘Експлозија’: како се Енвер Хоџа припремао за ‘хаос послије Тита’", у јануарском броју часописа "Славјановедење",

Улуњан пише да је сада из доступних архивских извора видљиво да је албански комунистички вођа Енвер Хоџа био опсједнут оним што ће се догодити с Југославијом након Тита и да је био увјерен да ће тамо настати крвава борба за власт између "проруских" и "проамеричких" снага.

Хоџа је, наводно, био истовремено у страху за властити режим, али је грозничаво размишљао како из цијеле ситуације да извуче највише што се може и, по могућности, добије Косово.

Улуњан каже да је Косово и један од могућих разлога због којег Албанија, као једина држава која није потписала завршни акт хелсиншког самита 1975. године, на којем су дефинисане границе послијератне Европе.

Он наводи извјештај министра унутрашњих послова Кадри Хазбијуа из новембра 1977. године, у којем се "први и једини пут" у тако важном документу Хоџиног режима помиње "да влада Албаније подржава идеју уједињења свих Албанаца".

"Ми смо (влада Албаније), када су и колико допуштале околности, свим силама подржавали Косоваре. И ми смо за то да се они уједине с Албанијом јер би то осигурало национално јединство", писао је Хазбију, а преноси загребачки лист.



Оставите одговор