Алармантно: Ближи ли се крај порно индустрије?

Све већа заступљеност интернет сајтова са бесплатним порнографским садржајем узрок је све веће кризе у порно индустрији.

Давне 1998. године порно индустрија била је у већем замаху од самог Холивуда. Видео касете биле су једини доступни медијум за неусловљено и неограничено конзумирање експилицтног садржаја, а дајал-уп конекција представљала је луксуз. До забаве за одрасле у то вријеме још увијек се могло доћи само ако изађете напоље и купите производ.

Данас, међутим, порнографија је бесплатна и свеприсутна – увукла се у сваки дом, сваки компјутер, сваки телефон.

“Када сам први пут дошао на доделу АВН награда 2002. године (награде у области филмова за одрасле), било је 16 продукцијских кућа. Више људи ће данас отићи да разгледа ауто опрему након сајма аутомобила, него посјетити неку манифестацију тог типа. Колико је људи који ће купити точкове и гуме у односу на то колико људи воли секс? Велики је дипаритет између те две ствари, а то се дешава јер је порно индустрија у јавности толико оцрњена“, каже Ден О’Конел, рержисер порно студија “Грлфренд Филмс“.

Овај студио бави се снимањем дугометражних филмова – сваки ДВД садржи четири продужене сцене секса, а у првој недељи продаје прода се и по неколико хиљада копија. Међутим, овакав луксузни производ могао би ускоро да постане ствар прошлости.

“Наша публика има веома истанчан укус. Људи желе да виде реалну причу, завођење, а не водоинсталатера који скаче на домаћицу одмах након што му је отворила врата. Али, нажалост, већина онога што тржиште данас нуди намијењено је млађој популацији која жели да види искључиво сам, огољен, агресиван однос. Такав садржај може се наћи на безбројним такозваним „тјуб“ сајтовима који годишње остваре милијарде посјета. Више нико не жели да купује порнографију“, каже О’Конел.

Додатан проблем представља илегална дистрибуција. Порно индустрија, за разлику од филмске индустрије, у борби против пиратерије не може да рачуна на подршку и помоћ политичара, а перцепција публике таква је да се порно садржају не придаје велики значај. Понеко и може да осjети грижу савjести што скида омиљену музику или филм, али са порно филмовима то никако није случај.

Велики удар порно индустрији донио је и закон из 2012. године, познат као “Measure B“, који обавезује глумце да током снимања користе заштиту како би се максимално сузбила могућност за ширење полно преносивих болести. Производња порно филмова у Лос Анђелесу, једном од највећих центара порно индустрије, опала је до наредне године са 90 на 40 одсто.