Ако нисте знали: Јасеновац је "од средине 19. вијека средишња тачка српских освајања према западу"

У Мостару је синоћ представљена књига "Јасеновац и послијератни Јасеновачки логори: геостратешка точка великосрпске политике и пропагандни покретач њезина ширења према западу" аутора Стипе Пилића и Бланке Матковић. Сарајстански Кликс то објављује без и једне ријечи осуде или бар указивања на стварност.

четвртак, мај 20, 2021 / 13:10

На промоцији је, између осталих, био и министар МУП Херцеговачко-неретванске жупаније Слађан Беванда, али за Кликс то није ништа необично, те он даје наднаслов – другачије гледиште?! То "другачије гледиште", никако се не би могло десити да су у питању Јевреји, а не Срби, ти који су жртве историјског фалсификовања и ревизије.

Њихов новинар, потписан као Г.Ш. шаље сасвим редован извјештај, као да се не ради о логору смрти у којем су Хрвати и њихово цвијеће, системским, државним, озакоњеним геноцидом убили преко 700.000 људи по налазима посљератне комисије у Хрватској:

Великосрпски, великосрпски, великосрпски…

На промоцији која је одржана у Хрватском дому херцега Стјепана Косаче је казано да су документи на којима се темељи ова књига резултати дугогодишњег истраживања савремене хрватске повијести започетог 2006. у склопу самостално истраживачког пројекта "Хрватска повијест 1941. до 1948." у реализацији истраживача Бланке Матковић и Стипе Пилића, професора повијести који су 2008. основали Хрватско удружење хисторичара "Др. Рудолф Хорват".

Током тог периода, како је казано прикупљен је велики број архивских докумената те преведено неколико хиљада фондова и збирки у архивима и музејима у Хрватској, Словенији, Босни и Херцеговини и Уједињеном Краљевству.

Коауторица књиге Бланка Матковић је нагласила је како се у књизи истиче мјесто Јасеновац, односно логори који су ондје постојали у периоду од 1941. до најмање 1948. а који су тема свакодневни пријепора у медијском простору и политичкој арени.

"У јасеновачким логорима током Другог свјетског рата објављен је велики број библиографских наслова како у бившој држави тако и у Републици Хрватској. Но, оно што ми овом књигом покушавамо направити је продубити наш знанствени рад о послијератном логору Јасеновац који је објављен 2014. године и Јасеновац као насеље и јасеновачке логоре ставити у контекст великосрпске пропаганде и њезино ширења према западу, односно хрватским просторима. У том контексту ми не говоримо само о Јасеновцу током Другог свјетског рата већ се враћамо на сам почетак 19. стољећа. Ми показујемо на који се начин Јасеновац и Новска уклапању у великосрпске планове већ у том раздобљу и због чега је у Хрватској дошло до одређених политичких превирања 2017. године, кад је у Јасеновцу подигнута спомен плоча ХОС-а која је на тражење одређених политичких чимбеника и интересних скупина пребачена у Новску након чега је поновно дошло до некаквих примједби због чега се она ондје налази", казала је Матковић.

У књизи се како наглашава говори о Јасеновцу и о Новској, те ширем простору који се налази на својеврсној "граници свјетова".

"То подупиремо бројним документима који доказују да су те двије тачке изузетно важне у великосрпској пропаганди", устврдила је.

Стипе Пилића (Фото: Г. Ш./Клиx.ба)
Стипе Пилића (Фото: Г. Ш./Клиx.ба)
Коаутор Стипе Пилић истиче како књига говори о неколико елемената Јасеновца и јасеновачким насељима и важности тог земљописног положаја.

"Говори о улози геополитичке точке једне у 200-годишњем програму свих великосрпских програма, јер је то заправо до сада непознато или веома слабо познато и недовољно истицано. Већ од половице 19 стољећа Јасеновац је постао једно од средишњих точака српских освајања према западу и тиме се заправо и добар дио књиге бави и као и тиме како та политика траје пропагандно све до данас на одређен начин. Говори и који су одговори хрватске политике а посебно дипломације, која у том смисли не само закашњело реагира, него заправо реагира врло нетранспарентно и недовољно јасно и без довољних чињеница и спознаја", казао је Пилић.

Књига је подијељена у 10 поглавља са закључним дјелом и врло је широка јер је тема, како каже Пилић сложена хронолошки с циљем да се хронолошки то прикаже што је могуће више, с обзиром да је хронологија једна од поносних знаности повијести.



Оставите одговор