Ако не буду могли да крију податке, банкарство Луксембурга изгубиће милијарде

Луксембург би могао изгубити 15 милијарди актива и до 2.000 радних мјеста увођењем аутоматске размјене података, оцијенио је статистички завод Статек.

"Услед увођења аутоматске размене података, око 15 милијарди актива могло би да буде повучено, што је пет одсто од укупних актива у Луксембургу", наводи се у саопштењу.

Због увођења ове директиве, неколико хиљада запослених у финасијском сектору Луксембурга у коме ради 44.222 људи, остаће без посла.

Аустрија и Луксембург су 20. марта одустали од праксе банкарске тајне, омогућивши тиме бољу борбу против утаје пореза и преваре у ЕУ.

Овакав договор омогућиће да се након шест година усвоји измјена прописа о опорезивању штедње. Према процјенама, пореске утаје и преваре годишње Европу коштају 1.000 милијарди евра, пренио је АП.

Европска комисија је 2008. предложила измјену прописа о опорезивању штедње, што доскора није било могуће јер Луксембург и Аустрија, земље традиционално везане за банкарску тајну, нису од ње одустајале. Ове двије земље су тражиле да се слични услови наметну и одређеним земљама које нису чланице ЕУ, Швајцарској, Лихтенштајну, Монаку, Андори и Сан Марину. Најзад је договорено да Европска комисија са тим земљама почне преговоре.

"Уколико се не постигне успјех до краја године, Комисија ће предложиити мјере које ће за тих пет земаља бити прави подстицај да крену у том правцу", изјавио је премијер Луксембурга Гзавије Бетел .

Бетел је одбацио могућност да његова земља повуче одлуку и рекао да Луксембург одавно успоставља транспарентни банкарски систем, и да је одлука донета 20. марта потврда тога.

Европска директива би требало да прошири аутоматску размјену података о порезима и на исплате фондова и фондација до 2017, док је то до сада било ограничено на појединце. Одлуке у области пореза доносе се једногласно, односно консензусом свих 28 земаља чланица. Због тога је одбијање Луксембурга и Аустрије да се повинују тим правилима представљало непремостиву препреку.

"Финансијски сектор Луксембурга не зависи у потпуности од банковне тајне", изјавио је Јункер, наглашавајући да његова земља не темељи своју егзистенцију на "прљавом новцу или порескној евазији".

Луксембург ће, као што је и предвиђено садашњим прописима Европске уније, од јануара 2015. почети са примjеном режима опорезивања "свих исплата камата" држављанима других чланица Европске уније.

За грађане Луксембурга неће бити никаквих промjена и они ће и даље плаћати 10 одсто пореза при исплати камата и уживаће предности института банковне тајне какав је тренутно на снази. Рачуни америчких држављана биће покривени одвојеним споразумом с Вашингтоном док ће режим опорезивања исплата држављанима трећих земаља остати непромijењен.