Академски кругови у Хрватској се за ћирилицу боре више него српски

Да ли због ублажавања мржње коју васколико пучанство осјећа према ћирилици, што помало каља европски имиџ, или због легалицације отимачине српске културне баштине затечене на тлу неовисне Хрватске, тврдња из наслова се све више потврђује.

У Загребу је представљено факсимилно издање Хрватског ћириличног молитвеника из 1512. године, чији издавач је био Дубровчанин Франческо Ратков Мицаловић.

Ријеч је о првој хрватској књизи штампаној на ћирилици, а три сачувана оригинала чувају се изван Хрватске. Ниједна од те три књиге које су у Оксфорду, Паризу и Вашингтону нису потпуне. Факсимил који су објавили Хрватска академија наука и умјетности, Матица хрватске и Национална књижница направљен је на основу примјерка који је у Националној библиотеци у Паризу.

Главна уредница издања Аница Назор каже да је Хрватски ћирилични молитвеник за хрватску јавност откривен тек 1932. године, а шест година касније је Српска академија наука и умјетности објавила текст и сматрало се да је Молитвеник српски.

Од тада се научници споре коме је Молитвеник био намијењен, па хрватски корпус тврди да је прије свега био рађен за дубровачке католике, а не за Србе. Као аргумент се узима да није штампан српским словима, ни црквеним језиком, већ народним, а да садржаја из Молитвеника нема у православној цркви. Такође један од аргумената хрватске стране да је ријеч о хрватском молитвенику је и тврдња угледног научника Стјепана Ившића који је утврдио да је Хрватски ћирилични молитвеник „млађи брат“ хрватског латиничног молитвеника из 1400. године.

Да Хрвати, бар када је ријеч о научницима, не дају ћирилицу, за разлику од вуковарског штаба за одбрану „ко зна чега“ је и тврдња академика Стјепана Дамјановића, потпредседника Матице хрватске како је ћирилица дубоко у традицији Хрватске, од Хумачке плоче, преко Повеље Кулина бана, све до Пољичког статута. У Пољицама су тако ћирилицу још називали и глагољицом. „Хрватска не смије да занемари своју ћириличну баштину“ каже академик Дамјановић.

„Хрватски народ је величанствен у својој варијабилности“ каже главни секретар ХАЗУ академик Павао Рудан, истакнувши хрватску културну трописменост и тројезичност, те да је ћирилица уз глагољицу дио баштине коју су Хрвати примили од светих Ћирила и Метода.

У загребачкој Националној и универзитетској књижници чувају се и вриједни ћирилични рукописи, а факсимил Хрватског ћириличног молитвеника само је дио онога чиме Хрвати желе да докажу како је ћирилица и писмо којим се користило у прошлости и на овим просторима.