Академик Никола Хајдин трећи пут предсједник САНУ
На данашњој изборној скупштини Српске академије наука и умјетности за предсједника те институције поново је изабран академик Никола Хајдин, који је и у претходна два мандата обављао ту функцију.Хајдин је од 119 чланова који су гласали, добио 81 глас. На мјесто потпредсједника за природне науке чланови САНУ су поново изабрали академика Љубисава Ракића и то […]
На данашњој изборној скупштини Српске академије наука и умјетности за предсједника те институције поново је изабран академик Никола Хајдин, који је и у претходна два мандата обављао ту функцију.Хајдин је од 119 чланова који су гласали, добио 81 глас. На мјесто потпредсједника за природне науке чланови САНУ су поново изабрали академика Љубисава Ракића и то са 87 гласова, док је за потпредсједника за друштвене науке са 75 гласова изабран Никола Тасић, досадашњи вршилац те дужности.
Генерални секретар и у наредне четири године биће академик Димитрије Стефановић који је добио 89 гласова.
Хајдин: САНУ да добије већи значај и утицај
Академик Никола Хајдин, након поновног избора за предсједника Српске академије наука и умјетности, изразио је очекивање да ће Академија убудуће добити већи значај у друштву и да ће као највиша научна установа промовисати Србију као јаку научну базу.
Хајдин је захвалио сарадницима на великом одзиву, што према његовом мишљењу показује да Академија води итекако рачуна о томе како гласа и како решава питања свог руководства.
Он је изразио наду да ће утицај Академије убудуће бити још већи и подсјетио да као највиша научна установа српског народа, САНУ има основни задатак да развија науку, проноси је кроз друштво, васпитава млађе генерације и представља Србију као јаку научну базу.
Поводом оптужби појединих чланова да Академија није довољно укључена и не оглашава се када су у питању значајна друштвена и политичка дешавања у земљи, Хајдин је рекао да се труде у интересу српског народа да пруже најбоље, али да Академија не постоји због политике.
"Према закону, дужност САНУ је да развија науку и уметност, а политика не припада Академији", нагласио је Хајдин у разговору са новинарима и изразио очекивање да ће се састав САНУ следећим избором нових чланова подмладити.
На данашњој изборној скупштини, којој је од 147 редовних и дописних чланова присуствовало 119, за Хајдина, као јединог кандидата за предсједника САНУ, гласао је 81 члан, против је било 29, док је девет листића било неважеће.
На место потпредсједника за природне науке поново је изабран академик Љубисав Ракић са 87 гласова за и 27 против, а досадашњи потпредседник Академије за друштвене науке академик Никола Тасић са добијених 75 гласова (против 38) и у следећем мандату ће обављати ту функцију.
Академик Димитрије Стефановић и у наредне четири године биће на мјесту генералног секретара САНУ, пошто је за њега гласало 89 чланова, док је против било 25.
Из радног састава САНУ изузето је 10 чланова који због боравка у иностранству или болести нису учествовали више од годину дана у раду Академије, а за избор је било потребно да сваки од чланова добије по 69 гласова.
Прије гласања академик Дејан Поповић прочитао је имена 24 академика који су јавним потписом подржали избор Николе Хајдина, међу којима су Драгомир Виторовић, Матија Бећковић, Предраг Палавестра, Зоран Максимовић, Љубисав Ракић, Никша Стипчевић, Љубомир Симовић, Никола Коњевић, Светомир Арсић Басара, Александар Маричић и други.