Агрос(з)но 2011

Били смо на сајму пољопривреде Агрос 2011 у Бањој Луци.

Пише: Сузана Маџарић

Много више се о овој теми причало 7. септембра, када је Предсједник Владе Републике Српске Александар Џомбић отворио сајам. То је један од разлога што смо одлучили да не слиједимо стадо и избјегнемо високе званице, да бисмо очима малога човјека видјели Агрос 2011.

Субота, нерадни дан и запутили смо се спремни на гужву и гангулу но дочекала нас је готово празна хала, уз очигледан изостанак посјетилаца (неки од излагача су нам потврдили да је тако било свих дана сајма), било је лако уочити да је и одређени број излагача већ напустио додјељене им штандове, зашто закључите сами.

Фотографија на насловној је призор штанда који нас је дочекао одмах по уласку на сајам, доказ озбиљности и врхунских организационих способности. Уз напомену да нас је господин који продаје карте упутио на споредну капију, узевши двије од понуђене четири марке – без да вам понуди карту!

Предсједник Владе на отварању је рекао да чињеница да се овај сајам одржава 15. пут довољно говори о оправданој потреби ове манифестације како за пољопривредне произвођаче из РС, тако и из иностранства. Додавши да пољопривреда мора бити стратешка одредница развоја друштва РС и да континуирано улагање у пољопривреду посредством субвенција и других подстицаја представља директну подршку Владе, да би пољопривредници постали значајан замајац привредног развоја Српске.

Не би било лоше да нам по затварању кажу колико је то уговора склопљено и колика је њихова укупна вриједност, па да видимо шта од замајца можемо очекивати.

Довољно је било видјети штанд министарства и угодно кафенисање присутних, па да нам буде јасно шта од истог можемо очекивати. То је требао бити репрезентативан штанд, који поред брошура (текст би могао стати на мање од двије А4 стране), треба да омогући посјетиоцима контакт са запосленима у министарству, да им приближе начине субвенционисања и подстицаја, дакле, домаћински!

И даље ми није јасно гдје се то скрило тих најављених 100 излагача! Али могу тврдити да је овај сајам био на много вишем нивоу прије 6-7 година, а и то је један од показатеља стања у привреди и пољопривреди.

Када желите на споредни улаз да напустите изложбени простор да бисте погледали домаће животиње, смјештене на платоу поред хале имате прилику да видите гомилу грађевинског отпада, вјероватно кусур након прављења штандова разбацан без икаквог реда – јако лијеп призор за озбиљне и пословне људе, нарочито ако не долазе из Републике нам.

А и вани слично томе, грађевински материјал који се иначе продаје на локацији сајма бахато помјерен у страну, без труда да се одвоји барем неком привременом преградом у виду платна или непрозирне ограде.

Уз заиста скроман број представника животињског свијета, њихова љепота заслужује да их видите барем путем ових фотографија.

Чак смо видјели двоје клинаца и баш су се обрадовали понију.

Буша са Мањаче, поред телета су одрасли примјерци.

Барем су неки уживали!

И шта рећи о земљи у којој добре идеје и не вриједе баш много, а једна од њих је удружења РАДА (Удружење агронома и туризмолога Републике Српске): штампање брошуре са 10 приједлога пројеката младих инжењера пољопривреде уз наду да ће бити заинтересованих да их подрже.

Симптоматично је и то да се јавио јако мали број младих агронома, а незапослених их има заиста пуно – што пуно говори о активизму младих људи. Друго, још није било контаката за реализацију неког од приједлога, тако да се морамо записати да ли је новац уложен у штампу, припрему и разраду идеје било боље дати некоме од заинтересованих да реализујемо барем једну добру идеју – рећи ћете није транспарентно, а шта у овој земљи јесте?

На крају треба похвалити излагаче који су се заиста потрудили око изгледа својих штандова и пожељети им успјех у послу.