Aгенција за банкарство: Просјечна задуженост 1.664 КМ

Кредитна задуженост по глави становника Републике Српке за првих девет мјесеци прошле године износила је 1.664 КМ, док су укупни пласмани грађанима износили 2,3 милиона марака, подаци су Агенције за банкарство Републике Српске. У истом периоду, банкарски сектор грађанима је пласирао 2,1 милион КМ, што је око 1,4 КМ по становнику Српске, пише "Фокус". Сектор […]

четвртак, јануар 26, 2012 / 11:37

Кредитна задуженост по глави становника Републике Српке за првих девет мјесеци прошле године износила је 1.664 КМ, док су укупни пласмани грађанима износили 2,3 милиона марака, подаци су Агенције за банкарство Републике Српске.

У истом периоду, банкарски сектор грађанима је пласирао 2,1 милион КМ, што је око 1,4 КМ по становнику Српске, пише "Фокус".

Сектор микрокредитних организација у Републици Српској за првих девет мјесеци прошле године пласирао је становништву 264,8 милиона КМ или 185 КМ по становнику. У 2008. тај износ био је 308 КМ по становнику, 2009. године 266 КМ по становнику, а 2010. године 212 КМ.

Даваоци лизинга, у истом периоду, имају укупна потраживања од становништва, по основу финансијског лизинга, у износу од 7,9 милиона КМ или 5,5 КМ по становнику.

Задуженост становника у 2008. години износила је 1.801 КМ, у 2009. години 1.664 КМ, а 2010. години задуженост по глави становника Српске била је 1.624 КМ. Радован Бајић, директор НЛБ Развојне банке АД Бањалука, каже да је потражња за кредитима грађана у прошлој години била уобичајена, те да се није разликовала значајно од претходних година.

"Констатовали смо да је била нешто мања потражња за стамбеним кредитима. Оно што је било у посљедњих неколико година доминантно, мислећи на ове кредите, сада је дошло до пада и мање тражње", истиче Бајић.

Он каже да се не може конкретизовати, због чега је мања потражња за овим кредитима, али претпоставља да је у питању забринутост становништва због економске кризе или су можда већ задовољене потребе у највећој могућој мјери.

"Видимо да на тржишту у понуди има више станова, него што је потражња за њима. Што се тиче других кредита, оних опште намјене, ту је ситуација такође уобичајена, те је на нивоу досадашњих. Дошло је до мањег пораста укупног нивоа кредита према становништву, бар када се говори о нашој банци", наводи Бајић.

У другим банкама објашњавају да грађани због задужености у све већој мјери посежу за обједињавањем кредита.

Божана Радошевић, стручна сарадница за економска питања у Савезу синдиката РС, каже да податак о задужености сваког запосленог у Републици Српској и БиХ у току прошле године био између 1.500 КМ и 1.600 марака, што указује да су примања радника недовољна да би изашли на крај са основним животним потребама у условима када трошкови потрошачке корпе свакодневно расту.

Економисти кажу да се грађани краткорочно највише задужују по кредитним картицама и како би финансирали минусе који се појављују по различитим основама, док се дугорочно највише задужују за стамбене кредите и за куповину аутомобила. Фирме се краткорочно највише задужују да би финансирале обртна средства, а дугорочно ради инвестиција.



Оставите одговор