Аеродромска посла: Хватање даха преко ваздушне Србије

Поучени предходним лошим искуствима субвенционисања летова авио-превозницима на Аеродрому Бања Лука вјерују само у комерцијалне летове.

Послали смо неколико питања према ваздушној луци у Маховљанима. Са јединог мјеста у Српској које има писту и контролни торањ за летове, стигли су нам детаљни одговори из веома предусретљиве и професионалне службе за односе са јавношћу.

Прво, и најактуелније – у јавности је најављено, а јуче и објављено да ће српска компанија ЕР Србија пустити у продају карте за пет нових дестинација међу којима је и Бања Лука. Повратна карта ће током овог промотивног периода коштати 79 евра.

– За нас је ова авио линија била веома значајна, јер путницима омогућава трансфере у већину европских центара и шире. Што се тиче чијене карата, њих формирају авио-превозници – речено је на Аеродрому.

У јавности се недавно доста причало о могућој али нереализованој сарадњи компаније ВизЕир и Аеродрома Бања Лука. Да ли је тачно да ова компанија захтијева субвенције за успостављање лета и о којем се тачно износу ради? Испоставило се, такође, да проблем представља скупо гориво. Да ли ће тај проблем бити ускоро ријешен и да ли је било потребно да се он ријеши раније?

Преговори са авио-компанијом Виз Ер су трајали неколико мјесеци. Технички, оперативни и финансијски услови су углавнини усаглашени. Цијена горива је једина ставка која није била прихватљива овом авио-превознику. Разумљива одлука обзиром на чињеницу да цијена горива на нашем аеродрому износи 1.89 еура по кг што је најскупље гориво у регији и шире. Захтјев Виз Ера је био снизити цијену горива како би била конкурентна окружењу на око 1.00 еуро по кг. Аеродром није био у могућности испунити овај захтјев јер је тренутна цијена оптерећена царинским даџбинама. Двије су могућности рјешавања проблема високе цијене горива:

1. Да аеродром (Министарство саобраћаја и веза РС) плати разлику цијене горива до цијене прихватљиве компанији Виз Ер; то је једини разлог прича о „субвенцији“;

2. Да управа аеродрома пронађе начин којим би трајно снизила цијену горива чиме би се отворила могућност за наставак преговора са авио-превозником Виз Ер, за преговоре са заинтересованим потенцијалним авио-превозницима, као и онима који тренутно користе услуге Међународног Аеродрома Бања Лука.

Да субвенција није рјешење проблема поучени смо претходним лошим искуствима. Стога се управа аеродрома одлучила за другу могућност рјешавања проблема високе цијене горива, као и из простог недостатка средстава за субвенцију разлике цијене горива.

Једина могућност у рјешавању високе цијене горива лежи у могућности активације царинског складишта горива на Међународном Аеродрому Бања Лука. Складиштењем под царинским надзором растерећујемо цијену горива за 17%ПДВ, 10% царине и 30 фенинга по литри акцизе. Да бисмо активирали царинско складиште горива и тиме снизили цијену горива покренута је процедура код Управе за индиректно опорезивање за добијање таквог одобрења. (Добијање дозволе очекујемо ускоро, док смањење цијене горива очекујемо за најдаље 60 дана тј до завршетка међународног тендера и набавке горива под новим околностима)

На Аеродрому кажу да је ово први пут да се предузимају кораци у рјешавању проблема високе цијене горива који Међународни Аеродром Бања Лука прати већ дуги низ година. Поред стандардних услова које авио-превозници захтјевају у преговорима за сарадњу, цијена горива је једна од важнијих ставки.

– Уколико бисмо имали нижу цијену горива то би свакако допринијело евентуалним преговорима о сарадњи са потенцијалним заинтересованим компанијама, као и са компанијама које тренутно користе услуге Међународног Аеродрома Бања Лука. Такође, након завршетка процедура активације царинског складишта горива и постизањем ниже цијене горива очекујемо наставак преговора са авио-превозником Виз Ер.

Прије три године када је Адрија Еирвјез започињала летове са нашег аеродрома "основано и са сигурношћу" тада се рачунало да се потребе тржишта за комерцијалном ваздушним превозом са Аеродрома Бања Лука процјењују на око 50.000 путника на годишњем нивоу и у условима визног режима, а камоли безвизног који је услиједио касније. Колике су стварно те потребе?

Нисмо у могућности процијенити стварне потребе нашег тржишта јер истраживања нису урађена па не располажемо конкретним информација. Оно што можемо закључити из наших интерних истраживања базираних на прикупљању података о продатим авио-картама у нашој туристичкој агенцији Арс Турс као и осталим туристичким агенцијама у Републици Српској које се баве продајом авио карата, потребе тржишта премашују 50.000 путника на годишњем нивоу. Такође морамо додати да се тржишта могу диференцирати, односно потребе дијаспоре су другачије од туристичких потреба тржишта, односно пословних, економских или привредних, као и да је Бања Лука само дио тржишта, оно је много шире и подразумјева готово цијелу регију бише државе.

Дакле без детаљног истраживања тржишта, за које су потребна средства, није могуће одредити конкретне потребе тржишта.

Колико новца годишње је потребно да би Аеродром функционисао?

Постоје свјетски ваздухопловни стандарди, правила и прописи и у складу са њима се морају понашати сви учесници у ваздушном саобраћају: аеродроми, авио-превозници, ваздухопловне власти, остали. Аеродроми морају задовољити више различитих услова: техничких, опрема, ограда, обуке кадрова, итд, да би добили цертификате односно дозволу за рад од надлежних ваздухопловних власти. Цертификати се периодично обнављају, у зависности од сегмента посла. Међународни Аеродром Бања Лука спада у ред мањих аеродрома и задовољава све ваздухопловне стандарде у том смислу. Велика средства су потребна за одржавање и обнављање инфраструктуре, те цертификовање средстава и кадрова. Та средства ми тренутно, са приходима од основне дјелатности, не можемо издвојити. Стога је Влада Републике Српске донијела одлуку о гранту за предузеће Аеродроми РС, а.д., Међународни Аеродром Бања Лука за 2013.годину у износу од 1.900.000 КМ са циљем одржавања аеродрома.

Постоји ли неки реалан модел како да Аеродром постане успјешан, са линијама и летовима који ће бити релативно попуњени, економични и не претјерано скупи ?

Издвајамо основне стратешке правце Међународног Аеродрома Бања Лука;

• Развој авио-карга на нашем аеродрому гдје имамо за циљ постати значајан центар у том смислу;

За изградњу и стављање у функцију карго складишта су потребна значајна финансијска средства, цертификован кадар као и вријеме. Потребно је урадити детаљно истраживање тржишта на основу којег би се израдила Студија изводљивости која би дефинисала сврху оваквог пројекта као и капацитете који су потребни . Процедура изградње подразумјева инвестирање у пројектну документацију , административне и грађевинске дозволе, затим градња објеката, инфраструктуре, набавка опреме те обука кадрова; преговоре са карго авио-превозницима о сарадњи. Ми смо веома заинтересовани за овакав пројекат који смо дефинисали као дугорочни стратешки циљ. У складу са нашим могућностима урадили смо оквирну процјену тржишта руководећи се јавним статистичким подацима релевантних институција Републике Српске: привредне коморе РС, Владе РС и њених министарстава, извозних предузећа као и пољопривредних произвођача. Такође смо се ослонили на искуства и капацитете аеродрома у окружењу која пружају услуге карго превоза. На основу прикупљених података ми смо крајем 2012. године израдили Идејно рјешење карго центра на Међународном Аеродрому Бања Лука а циљ је био анимирати инвеститоре.

• Желимо да достигнемо ниво средње развијеног аеродрома што би подразумјевало свакодневан путнички саобраћај ка једном од фреквентнијих аеродрома у Европи који би нашим путницима нудио могућност избора тј несметан трансфер у што више свјетских дестинација. Поучени предходним лошим искуствима субвенционисања летова авио-превозницима које за резултат имају трајање авио-саобраћаја у трајању субвенција, одлучили смо да успостављамо саобраћај само на комерцијалној основи. Што значи усаглашавање захтјева са авио-превозницима те успостављањедугорочних редовних линија, са циљевима:
– Успостављање редовног авио-саобраћаја,
– Маркетиншке активности; подизање нивоа услуге на аеродрому, истраживање тржишта, омогућити становништву редован авио-саобраћај, пружање могућности путницима осјећаја сигурности у редован аво-саобраћај са нашег аеродрома,
-Дугорочни приходи од основне дјелатности Међународног Аеродрома Бања Лука а то је пружање услуга у ваздушном саобраћају.

У такозваној "Политици задуживања РС" наводио се кредит и улагање од 10,5 милиона КМ у бањалучки Аеродром. Да ли вам је познато, хоће ли се то и остварити, те да ли је то потребно?

Свако улагање у аеродром је добродошло, имајући у виду чињеницу да у инфраструктуру, осим санације полетно-слетне стазе, није улагано готово 15 година. Много је сегмената које треба унаприједити. О кредитима и политици задуживања РС одлучује Влада РС.