Адис од Бундестага открива планове Њемачке који миришу на Други свјетски рат, рат уопште

Члан њемачког СПД-а и повјереник Бундестага за Западни Балкан Адис Ахметовић у интервју за њемачки РНД казао је да је мир угрожен и на простору Западног Балкана.

недеља, 6 марта, 2022 / 06:39

Говорећи о рату у Босни и Херцеговини рекао је да су слике из Кијева идентичне онима из ратног Сарајева те да је одмах позвао да се оружје отпреми у Украјину и да се руске банке искључе из Свифт система.

"Није далеко од избијања војног сукоба и у Босни и Херцеговини. Потребна је само једна одлука. Десило би се нешто слично као са Украјином да ауторитарни шеф државе попут Путина призна Републику Српску као аутономну народну републику. Мир је такођер у опасности на Западном Балкану", рекао је Ахметовић

На питање како би се такав рат могао спријечити Ахметовић је казао да би БиХ требала постати кандидат за приступање Европској унији.

"То би био снажан политички сигнал. Војно присуство је такођер потребно ради одвраћања: војна мисија ЕУ у Босни и Херцеговини тренутно има само 600 војника. Њемачка је напустила мисију прије десет година. Њемачка би требала поново учествовати у ЕУФОР-у – такођер војно", сматра Ахметовић.

Говорио је и о томе како је било живјети као избјеглица у Њемачкој.

"Моји родитељи су дошли у Њемачку 1992. године, ја сам рођен 1993. године. Деведесетих година миграциона политика није била толико напредна као данас. Свака три мјесеца моја породица је морала да брине хоће ли им бити дозвољено да остану. Као дијете су ме увијек извлачили из обданишта ради састанака у канцеларији, и морао сам чекати три сата са родитељима да видим да ли ће нам одобрити останак. Нешто прије Божића 1997. стигла је најава да се требамо припремити за депортацију, 1998. године најава се обистинила. Наравно да је то било страшно", рекао је Ахметовић.

Додао је да је адвокат Маттхиас Миерсцх, члан СПД-а у Бундестагу, заступао његову породицу и омогућио им да остану у Њемачкој.

"Савезна влада мора помоћи државама и опћинама у интеграцији. Ово ће нас заокупити наредних неколико мјесеци. Људи се неће једноставно вратити, градове у Украјини уништавају руске бомбе, а атмосфера је такође затрована. Дакле, политика интеграције мора бити усмјерена на то да људи највјероватније остану овдје", рекао је Ахметовић.

Истакао је да се људи који стигну у Њемачку признају као ратне избјеглице.

"Не морају поднијети захтјев за азил и овдје могу остати најмање годину дана. Имате здравствено осигурање и можете се запослити. Овај статус се може продужити до три године. Не очекујем да ће доћи до таласа депортација као што је био посље југословенског рата", рекао је Ахметовић.

Коментарисао је и свој однос према Герхарду Сцхродеру, пријатељу Владимира Путина, за којег је раније говорио да му је узор.

"Тада сам мислио на његов изузетан животни пут. Као син самохране мајке, постигао је велики друштвени напредак. Али за мене нема расправе: Герхард Сцхродер мора одмах да одустане од својих позиција у руским државним компанијама. Ово није само морално већ и политичко питање. Као бивши канцелар, он се залаже за либерално-демократске вредности, док је Путин ратни злочинац. То се не уклапа"; закључио је Ахметовић.