Ад Финес: Археолошки извјештај из Маховљана

У данашњим Маховљанима, на путу од Лакташа ка Градишци, археолози су открили трагове римског насеља, који упућују на остатке путне станице Ад Финес.

Она је уцртана на једном од најстаријих картографских приказа из римског периода – чувеној Табули Појтингеријани, око 24 километра јужно од Сервициума, односно данашње Градишке.

Научници су најчешће ову "путну станицу" тражили на простору данашњих Маховљана, јер је са лијеве стране старе цесте Бања Лука-Градишка, некад пролазила римска цеста, што потврђују римски остаци на овој дионици. Често се расправљало да ли је римска путна станица Ад Финес граница између провинције Далмације и Паноније, али се данас предпоставља да је та граница ишла ипак нешто јужније, те да је ово била нека врста етнографске границе између Осеријата и Мезеја.

Граница Осеријата и Мезеја

У сваком случају "Ад Финес" може да се преведе као "код границе" или "пред границом", те на основун тога можемо рећи да јесте ријеч о граници, а које је тумачење заправо тачно показат ће даља истраживања.

Прегледом терена и сондажним археолошким истраживањима на њиви породице Ђумишић у Маховљанима, археолози Завичајног музеја Градишка – Милан Ђурђевић и Бојан Вујиновић, пронашли су велики број покретног археолошког материјала.

Људи на овом имању константно изоравају велики број римског материјала, међу којима је најзанимљивије круниште стеле и четвртаста усадна кутија за стелу. Круниште је рађено од кречњака са приказом лавова, који су веома чест мотив на територији некадашњег римског царстава. Оне се појављују од 1. до краја 4. вијека, али је овдје ријеч од локалној производњи, највјероватније из периода 3. или 4. вијека.

Ово круниште стеле упућује да се на овом имању крије римско гробље, јер стеле углавном представљају надгробне или епиграфске споменике, али овакво круниште вјероватно упућује да је ипак ријеч о некрополи, односно гробљу. На поменутом имању пронађена је и усадна кутија за стелу, веома правилно исклесана – прича Вујиновић.

Газда није шкртица

Газда поменутог имања дао нам је и две римске кованица, пронађене током орања. Једна од њих је тешко читљива, док друга потиче из периода 4. вијека и ради се о новцу Јулијана Апостате, који је владао од 361. до 363. године.

Овај новац кован је на тридесету годишњицу неке пригоде, можда чак и 30 година од оснивања Константинопоља. Услијед ових налаза археолози су извршили сондажна археолошка истраживања, која су дала значајан археолошки материјал, који је упућивао на период 3. и 4. вијека.

Пронађен је већи број римских кованица из периода 3. и 4. вијека, а посебно се издвајају кованице 4. вијека цара Константина, Валентинијана 1., Јулијана Апостате, Грацијана итд. Пронађен је и један оловни тег, кружне засјечене форме, са уцртаним римским бројем 12, који означава његову грамажу.

Највјероватније је кориштен током израде кованица. Археолошким истраживањем пронађен је и кључ из периода 3. или 4. вијека, који упућује да је на овом локалитету највјероватније било римско насеље – вилла рустица.

Издваја се и већи број жељезних клинова, мањих тегова од олова, жељезних алки, фрагмената керамичких посуда, римска опека, као и пар фрагмената шупље цигле хипокауста, која упућује да су још у поменутом периоду користили централно гријање – прича Вујиновић.

Комплетан пронађени материјал упућује на остатке римског насеља и постоји велика могућност да се ради о траговима римске путне станице Ад Финес. С обзиром на то да су пробна истраживања дала веома позитивне резултате, надамо се да ћемо већ следеће године имати истраживања доста већег обима и са више сигурности константовати о чему се заправо ради.

(Фронтал се не обзире на тржишну исплативост објаве текстова везаних за науку и културу, тако да са нестрпљењем очекујемо нови извјештај о налазима у Маховљанима.)