Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Лисичанск у украјинском кокошињцу

Заузимањем Лисичанска, тачније Белогоровке 3. јула 2022. године, јединице Народне Милиције Лугањске Народне Републике и Руске Армије, преузеле су потпуну контролу над административним границама некадашње Лугањске области бивше совјетске републике Украјине. Тим чином је, и то допола, испуњена једна од директива Кремља пред почетак спецоперације: заштита људи Донбаса. Нешто се покренуло.

четвртак, јул 7, 2022 / 05:23

Територија коју је оружјем преузела власт Леонида Пасечника у периоду од 24.02.2022. године до данас, осам година је била дио ЛНР само на временској прогнози у дневнику. На исти начин, на који је Косово и Метохија још увијек дио Србије на временској прогнози Радио-телевизије Републике Српске. Више него Србије. Нажалост, Брчко је на нашој карти ван граница стварности, али ово са ЛНР је један од примјера да не треба губити наду. Типичан, уџбенички примјер, када карта из лажне или претенциозне, прерасте у стварну.

Ратне карте кажу да од најављеног повлачења испод Кијева, након непоновљених преговора у Истамбулу, снаге руске коалиције непрестано напредују на подручју Донбаса, гдје су се направиле у очигледном престројавању ка Плану Б. Споро, брзином ручног млина за кафу, али напредују. И један од елемената минималне побједе се указао – заузета је читава Лугањска Народна Република.

Пошто су циљеви постављени тако широко, Русија од самог почетка може и да бира шта је за њу побједа. Уколико до краја љета заузме административне границе бивше Доњецке области, односно избије на границе ДНР које је сама Русија признала као независну државу, ту би се могао тражити сигнал да ли Москва жели преговоре. Ако икада буде показала вољу за истима, то ће бити тада. Тај услов је неопходан, како би се могао прогласити основни успјех ове операције. Макар за унутарруску употребу. Русија је по својим законима ове двије области озваничила као нешто што није Украјина и минимална квадратна километража за спас части руског оружја у омјеру вријеме-новац-пропаганда; јесте да се војно преузме контрола над читавом ДНР. Ако је могуће јуче.

Ту никаквих одступања од плана неће бити и то је нешто што ће се несумњиво десити до краја љета. Могло би се можда и гатати тачно кад. Наравно, уколико би брзина повлачења и предаје украјинских јединица била нешто што би се узело за константу, а то код војске која се слама није баш случај. Од давно најављене украјинске контраофанзиве, која је према ријечима њиховог државног врха требала услиједити баш у ово вријеме, видљива је искључиво употреба далекометне артиљерије по градовима Донбаса и Русије.

Та артиљерија је извојевала и релативну, али медијски свакако прераубовано искориштену побједу за Украјину. Наиме, због дејства далекометне артиљерије и ракетних система са украјинске обале из правца града Измаила на граници са Румунијом, Русија је повукла војну посаду са Змијског острва у Црном мору. То што украјинска страна из истих разлога, односно неодбрањивости од тешке артиљеријске ватре, такође неће моћи поставити никакав гарнизон на мало каменито острво, неће сметати да се поприште доказано лажног наратива из уста лично Владимира Зеленског; не користи опет као велика побједа над Русијом. Објективно, и у војном, и у политичком смислу, потапање крстарице Москва било је далеко веће достигнуће.

Сергеј Шојгу, министар одбране Руске Федерације, израчунао је да је Запад до сада Кијеву испоручио 28.000 тона војног терета. И тај терет сада пада по дубини територије коју контролишу снаге руске коалиције. Од мањег је војног значаја разарање Доњецка, који је сада потпуно пуст град. Са неколико пожара дневно и по пет стотина пројектила дневно убијен му је онај пркосни дух свакодневнице, који ме је изненађивао након што неко погине од дјеловања Оружаних Снага Украјине. На улицама сада нема никога, власти се муче да склоне мртве, закрпе рањене и угасе ватру.

Туче се и Мелитопољ у којем је владао готово потпуни мир, односно Белгород преко међународне и даље од свих признате границе са Русијом. Четири мртва у пограничном граду у Русији, од којих су три избјеглице из Харковске области, односно држављани Украјине, неће допринијети било чему другом до заоштравању медијско-идеолошке ситуације. Рат још увијек не траје довољно дуго, да се довољно велики број људи на планети почне интересовати за његово окончање. У овом тренутку би преговори били благотворни и полезни за људску врсту и словенско братство. Али овај рат се води управо јер су ти идеали игнорисани. Запад јединствено наставља да омаловажава Русију, одосно потпуно одбацује било какве њене стратешке интересе. Посебно у Украјини. То је понашање које је управо и довело до овако тешке и скупе одлуке Москве, гдје се Запад очигледно нада да ће Русији у неком тренутку нестати крстарећих ракета, које су њена стратешка премоћ.

Паралелно са ратом у степама Велике руске низије, копају се ровови и за економски рат у предстојећој зими. Њемачка први пут од 1991. године региструје спољнотрговински дефицит и зима 2022/2023. ће непогрешиво показати ко је јачи. Да ли се Евросојузу исплати настављати рат са Русијом за рачун Сједињених Америчких Ентитета или ће Русија почети емитовати симптоме слабости због недостатка резервних дијелова након тридесетогодишњег повезивања свог тржишта са "слободном свјетском трговином". Економско-дипломатски рат је и даље динамичнији од оног на терену. Турска, која са љубављу и дугорочним опредјељењем сједи на двије столице, задржала је руски трговачки брод за који Украјина тврди да вози њену пшеницу. Таквих ситуација ће бити све више и више. Русија би могла на литванску блокаду њене ексклаве Калињинград, да забрани било какав увоз и извоз преко балтичких земаља.

И политичке замисли и дјеловања, постају све егзотичнија за увријежени, одмјерени дипломатски тон. Вјачеслав Володин, предсједавајући Думе, изнио је сасвим озбиљно мисао да ће Сједињени Амерички Ентитети морати свијету да исплате одштету због епидемије Ковид-19. То је засновао на томе да Џефри Сакс, предсједник комисије медицинског часописа Лансет и професор универзитета Колумбија, на конференцији за штаму у Шпанији, тврди да само Вашингтон посједује технологију за производњу вируса те да је Сарс-Ков-2 изашао из америчке лабораторије.

Све ово говори да смо у времену када долази до коријенитих промјена које могу измијенити архитектуру свијета за дуго вријеме. Нажалост, мало тога чинимо да одредимо стратешку позицију Републике Српске. У том времену, један дио политичке сцене је изабрао да се јавно сврста уз окупациону управу оличену у нелегалном и непријатељском Нијемцу, Кристијану Шмиту и његовом ОХР-оркестру. Већ изазива ментални умор толика количина немогућности да се српски политички чиниоци договоре око кључних ствари, које већ без икаке патетике угрожавају наш опстанак у будућности.

Све су нишанске справе подешене за изборни окршај. Нажалост, он већ сад показује да неће донијети ништа ново. Нити имена, нити политике. Посебно је погубно што на политичком тржишту Српске нема никаквих нових замисли, а посебно дуго нико није изашао са неким стратешким економским мјерама, које нијесу чисти краткорочни популизам.

Једино што је ново, јесте да се нови показују као стари. У пракси смо ових дана у Бањој Луци увидјели да чак и у нашем наказном политичком систему окупиране земље, у којој страни фактор диктира све кључне процесе, предизборна обећања долазе на наплату кроз реинкарнацију Парк је наш наратива. Тако Градски Син Драшко први пут куса кисело грожђе свог минулога рада. Треба испуњавати неиспуњиво.

Тражи да га се не снима када треба ријешити проблем недостатка питке воде, а паук служба која није под командом Игора Радојичића, диже аутомобил опозиционог посланика из Херцеговине. Оног који је до те мјере био везао своју судбину, да је завршни митинг провео у Бањој Луци, умјесто тамо гдје може направити резултат на локалним изборима.

Најтеже за сварити, ипак, јесте да оправдана критика предизборног лагања, оштро одудара од изостанка критике због повијања кичме и љубљења скута окупатору Шмиту. А тај батица је истински Лисичанск у српском кокошињцу.



Оставите одговор