Дани(ј)ел Симић
Дани(ј)ел Симић: Љубљење папуче туристи, господину или високом представнику?
У новембру прошле 2021. године, грађанин Савеза Ентитета Њемачке Кристијан Шмит, након што је обишао и посљедње удружење за хеклање антисрпства у Тамном Вилајету, одлучио је да искористи безвизни режим и посјети Бању Луку. Ни Бакир Изетбеговић није имао усиљенији и натегнутијији излет у Српску, за публику код куће у Сарајстану. Аутсајдер Шмит се вратио у јуну 2022. и поништио закључке Народне скупштине Републике Српске против себе сама.
У средњем вијеку, 1234. године, земљак и претходник на откоманди из Њемачке у Босну, сам је затражио премјештај. Савременик је изабрао другачији приступ. Туриста Шмит је покорио највећи град Српске, кад се по доласку у хотелске књиге уписао као Грађанин Шмит. Те као напомену својеручно назначио да плаћа само дневни боравак. Пред ефбиховским новинарима, прешавши праг Управе за индиректно опорезивање и Агенције за лијекове и медицинска средства БиХ, он доживљава преображај у суперхероја чија титула је "Високи представник међународне заједнице".
У плавим хеланкицама и жутим гумењацима, он је у Бањој Луци извршио смотру свих својих Невладинића, јер се нико коме је стало до избора, није зимус састао са њим. Избауљали су испод камења само акрепи и стоноге колаборационистичке квазиаристократије Невладинића. Јер, Шмиткова супермоћ је зрачење донацијама. Његова аура емитује и обичном човјеку нечујан звук кованица евра, који се може снимити само микрофонима из суднице у Хагу.
Српски политичари су тада у јединственом фронту одолили лепршавој ћарлијавости његовог плашта са заставом ЕУ и грбом НАТО на грудима. Шмитов протокол и људи који су се састали с њим лани, боље су оголили сво антисрпство ОХР, него да је неко за то ангажовао агенцију за односе с јавношћу. У матриксу "с ким си – так’и си"; што се народа Српске тиче, окупациона канцеларија НАТО и њен међународно нелегални заповједник су имали много више штете, него користи од те екскурзије. Зато је, за сваки случај, тада прво сјавио Сарајево филм фестивал, па тек онда походио Управу за индиректно опорезивање, која се налази у тамо некој Бањој Луци, до које из правца Сарајева нема ни један путоказ. Морају се знати приоритети.
А приоритети су такви, да преко ноћи нестану све "заједничке институције" Дејтонске БиХ, ама баш ништа не би промијенило у функционалности Српске и Ефбиха. Нити би то неко, осим преко вишка новца у ентитетским буџетима, уопште примјетио. То је стварност. Стога се прешло на традиционални рецепт закухавања паралелне стварности. У њој је Брисел ултимативни суперего, којем се не смије противурјечити због "добробити наше дјеце", те требамо правити "функционалну државу" онако како нам они пропишу. Дјецу вам, тако, при покушајима притиска спомињу само мафијаши или представници ЕУ.
На тај начин је, за потребе теленаркотичних људи у Ефбиху, Кристијан Шмит хиротонисан као антропоморфно божанство за територију Републике Српске. Али у Српској је (био и остао) нико и ништа. Не само зато што је Русија, прије тачно годину дана, уложила вето у Уједињеним народима на именовање новог Земаљског Поглавара. Уз подршку Кине, пола мјесеца касније изашла са резолуцијом која је предвиђала укидање ОХР до 31. јула 2022. године. Просто је ОХР за Србе и Српску непријатељска организација. У народном предању, са њом искључиво сарађују политичари због својих позиција.
Тако Градски Син Драшко 26.05. текуће године прима друга Кристијана, не наводећи му титулу као што је био случај са Порфиријем и Вучићем у Србији, те тврдећи да и даље поштује одлуке НСРС. На коментаре у јавности да је тим (испоставиће се ледоломним пробним балоном) забијен нож у леђа кандидатури Јелене Тривић, ПДП је групно изашао 09.06. са тврдњом да је владајућа коалиција у Савјету министара на челу са Зораном Тегелтијом, усвајајући одлуку Шмита о финансирању избора, управо прекршила одлуке скупштине. Два дана касније, Милорад Додик на свом новоотвореном налогу на Твитеру, окомљује се да је Мирко Шаровић изјавом како Шмит "користи своја овлаштења" признао нелегалног представника; нешто касније као озваничени кандидат за српског члана предсједништва БиХ.
За вријеме међусобног опањкавања ко је бољи издајник, ништа мање важно за припрему свега што слиједи, организован је, између осталог и за буџетски новац Српске, концерт башчаршијске турбо-фолк циркуске атракције по имену Дубиоза колектив. Некада познати по антисрпском друштвеном ангажовању, емитовању снимака из Сребренице на фестивалу Егзит у Новом Саду, они су у највећем граду Српске без икакве реакције јавности развили "неполитички" транспарент по којем БиХ треба вратити на Евровизију. Што је за сада могуће једино ако се политички капитулира и Радио-телевизија Републике Српске почне уплаћивати нелегални харач ФТВ2 (БХРТ).
При том је мини узорак фестивалске заједнице (ОК фест, уз Гарден фест и Ша фест из Приједора), уједињено пљунула на закључке исте те НСРС од 15. септембра 2021. године, када само заједно са Србијом донијели Закон о писму и језику са посебним потребама. Не само да се користи латиница и енглески правопис; већ и Ша фест, који је основан са ћириличним логотипом, мијења тај логотип у латинични, као путоказ српској омладини у идеолошко-културолошкој будућности. А то је све дугорочно погубније, али и значајније за ширу популацију од оног што је услиједило.
Док је глогов колац забијан у срце или мртвачки ковчег "српског јединства", могли су се чути предратни стихови сарајевске рок сцене "Бацила је све низ ријеку". Јелена Тривић, као "пожарни за српство" у националној политици прилично стерилне ПДП, врши са Браниславом Бореновићем ново предизборно самоповријеђивање; обављајући мучну и политички катастрофалну капитулацију. Непосредно након што је Милорад Додик емитовао нову фотографију са никад међу Србима популарнијим Владимиром Путином; а чак се и Мирко Шаровић оградио од пута у Брисел и између редова се успротивио санкцијама Русији, руководство ПДП бира да легне на руду и самоидентификује се бирачима као играч Њемачке, односно ЕУ, САД и НАТО. Таква титула можда значи бирачима обе конфесије у Ефбиху, у Српској је то самоубиство на одгођено плаћање.
Тривићка је сретеније са нелегалним окупационим намјесником коментарисала конструкцијама: "и прије сам говорила да с њим треба разговарати", "раније су се састали предсједник Србије и патријарх српски", "зовем га господин Шмит", "он је реалитет у БиХ јер иза њега стоје озбиљне земље" и "нигдје у закључцима не пише да се са њим не треба разговарати". Оправдања су тачно каква су се могла и предвидити, али од њих користи неће имати ни српски народ, ни ПДП. Ништа од тога што су с њим ћакулали, није било нешто што се није могло послати као посланица званичним документом преко средстава јавног информисања.
Самоповријеђивање опозиције власт редовно слиједи, па су се појавиле изјаве да је Додик звао Шмита да беру јабуке. Уколико власт схвати ово као прилику да и они издају јавно, не само закључке НСРС, већ генерално српски народ и његова права по међународним законима, као што је случај са мисијом Алтеа, неутралисаће и ову симболичну предност коју им је сам ПДП намјестио.
Уколико су разлози ПДП финансијске природе, то још више говори у прилог мом вишедеценијском лобирању да се донесе Закон о страним агентима. Јер сви они страни агенти који су се у првој тури састали са Шмитом, састали су се и са градоначелником Бање Луке, или су активно укључени у његов тим. У тридесетој годишњици оснивања Српске, пробоја Коридора 92, спасавања остале дјеце судбине 12 беба; довели смо се на то да је битнија вијест одлука суда о абортусу у САД (о чему Невладинићи ћуте); односно да ли је окупациони намјесник туриста, господин или високи представник?
Титула не мијења његову непријатељску и нелегалну природу и свако ко се с њим састане је издајник.