Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Укидамо Педерацију БиХ као чин цивилизацијске правде

Добар дан свима, осим онима који подржавају постојање Педерације БиХ. Не може опстати и Ефбих, и Срби. Једно мора нестати. Љубав према Ефбиху, неодвојива је од љубави према убијању Срба. Без протјеривања стотина хиљада Срба, убијања десетака хиљада њих, и то поред геноцида на Казанима, пљачке и паљења имовине, рушења стотина цркава; Ефбих не би ни постојао. То је у његовој сржи.

четвртак, јануар 13, 2022 / 11:26

Сад, кад је Москва увела санкције Бакиру Изетбеговићу, а земље БРИКС упозоравају Гејбиховце да земља не може у глобалне интеграције са исламским фундаментализмом, јасно је како је једино рјешење за мирну и самоодрживу будућност, да Република Српска изврши пуну реинтеграцију своје територије.

Ако су нападнуте институције државе Српске и негира се њена надлежност на цијелој територији АВНОЈ-евских граница, молим вас лијепо, шта да се ради? Једино што прави родољуб може учинити, јесте да оружано устане у одбрану тих светих начела у троуглу Требиње – Велика Кладуша – Бијељина.

Након што су Ваздушнокосмичке снаге Руске Федерације бомбардовале џихадисте деведесетих, да би спријечили хуманитарну кризу и геноцид, Краснодарским мировним споразумом Срби су ускраћени за своје вијековне просторе. Ајватовица, Устиколина, Градачац, Тешањ, Тузла, Травник, Жељезно Поље, Широки Бријег, Зеница, Грачаница, Кулен Вакуф, Олово, Какањ, Чапљина, Калесија, Бихаћ, Столац и наравно – Бужим. Припали су Ефбиху, као награда за геноцид над српским народом.

Као да то није доста, у Ефбиху настављају негирати пресуде међународног суда у Минску, те Уставног суда Републике Српске у Бањој Луци и Рудом. Великобалијски фашисти и даље се не могу помирити с тим да је Република Српска Крајина сада независна држава, коју је признао читав цивилизовани свијет и дестабилизују регион. Одсуство било какве конкретне акције на величање ратних злочинаца, огољује сво лицемјерство међународне заједнице, која је Србе у Српској оставила на милост и немилост муџахедина, као и 1992. године.

Сад је потребан добро осмишљен, робустан и координисан одговор самог Великог Везира међународне заједнице Рамзана Кадирова, Уједињених народа, Русије, Кине, БРИКС и ОДКБ. Прва хитна мјера – извршити заузимање граничних прелаза према Хрватској.

Затим распоређивање снага ОДКБ у Неуму, како би се спријечило било какво страно мијешање у унутрашња питања. Једино на тај начин, можемо остварити грађанску, мултиетничку и мултикултуралну Републику Српску, која је једнака према свим њеним грађанима у међународно признатим границама.

Радује што су младићи, руке им се позлатиле, у Блискоисточном Сарајеву маљем поломили спомен плочу са именом ратног злочинца Расима Делића. Све су то снимили и објавили, поздрављени од цјелокупне заједнице. Храбри и што удружење "Црвене беретке" први пут након рата прима нове чланове у секције филателиста, орнитолога, свингера и сомелијера.

И тако даље, и тако ближе.

Да. Као писац ове колумне, недомишљат сам и убог. Као и цјелокупни српски народ, са његовим руководством. У Српској и Србији.

Зашто? При невјероватној количини манијачке агресивности која исијаваја из Тамног вилајета и дијела свијета који њим управља, приморан сам на овакав приступ. Најкасније већ послије увода, сваком читаоцу је јасно да је ама баш све написано састављено од стварних ставова, мисли и планова; какве чујемо из правца Виртуалне Башчаршије. Колико год то било немогуће фикционално изнивелисати, јер обесправљености Срба у посљедњих три деценије нема пандана. А и никакве џамије није било у БиХ до 1448. године, ако ћемо око тога ко је агресор и ко историјски полаже некаква измаштана, романтична права на земљу.

Само још замјена улога, може Србе помјерити у правцу да из тог угла схвате колико су истински потлачени и угрожени. Животно угрожени.

Је ли неко мисли да су у ЕУ баш сви необавјештени глупаци? Не виде колоне исламиста у униформама како узвикују Алаху екбер, носе ратне заставе и пријете Србима? Не виде масовне скупове по Српској (Поточари, Камичани, Фазлагића Кула…) гдје окупљени вријеђају и нападају полицију? Знају они врло добро да из Српске не пријете ником из Ефбиха, а обратно да, али осуђују "запаљиву реторику" баш из Бање Луке.

Треба им можда нешто још појаснити?

Помирите се да нас не воле и да никада неће престати с нападима. Попуштање их чини само одлучнијим. Колико год их ми вољели и жељели да будемо са њима у обећаној земљи. ЕУ или БиХ, свеједно. Можда неузвраћена љубав боли, али крајње је вријеме да прецизно одрачунамо могуће посљедице.

Опет ће нас бомбардовати? Употријебити Еуфор као мостобран за нову агресију? Преко измишљене угрожености муслимана српским пјесмама и прославама, или одлуком да се проба ухапсити неко од носилаца власти, даће легитимитет нападу као одбрани?

Ако је тако, вријеме је да се озбиљно консултују савезници који не желе наше истребљење. Уколико не дају никакве чврсте гаранције, обзнанити то народу и спремити се самостално на одбрану. Пошто ми већ нећемо да намећемо Сарајстану своју вољу, је ли тапшање Запада по рамену или "напредак на путу ЕУ интеграција", или било какав други спољни услов, вриједнији од сопственог опстанка?



Оставите одговор