Милан Благојевић

Милан Благојевић: Одговор Борељу

Господин Жозеп је безуспјешно својом колумном желио оставити утисак наводно непристрасног посматрача овдашњих неприлика, јер је иза те танке фасаде прозирна његова осуда Републике Српске и њеног легитимног настојања да одбрани себе, свој уставни интегритет од бројних атака супротних Уставу БиХ.

Високи представник Европске уније (ЕУ) Жозеп Борељ огласио се колумном под насловом "Вођство нису игре и политичко хазардерство", која је 3. децембра ове године објављена у "Независним новинама".

Стога не могу, а да не подсјетим Жозепа на неке ствари пред којима он и морално и правно неосновано не само што затвара очи, већ нас још жели убиједити да неправо треба бити право. У биографији господина Бореља доступној на Википедији пише да је шпански и каталонски политичар који је, прије него што ће постати министар спољних послова ЕУ, био предсједник Европског парламента од 20. јула 2004. до јануара 2007. године. Ова цртица из његове биографије веома је важна, с обзиром на то да он у својој колумни тако отворено жели прибавити легалитет и легитимитет противправној одлуци Валентина Инцка из јула ове године, којом је на криминалан начин, злоупотребом овлашћења високог представника у БиХ, Инцко наметнуо тзв. "закон о забрани негирања геноцида".

Господине Борељ, да ли знате, а требало би да знате, да не постоји ниједан правни извор у међународном праву, праву ЕУ и унутрашњем праву дејтонске БиХ који овлашћује високог представника у БиХ да једној сувереној држави, чланици Уједињених нација, намеће своје приватне законе.

Замислите, господине Борељ, да је Вама, док сте обављали функцију предсједника Европског парламента, дошао неки појединац који Европском парламенту, а тиме и Вашој Шпанији и Каталонији, каже да ће закон бити његова воља, иако га ниједан пропис ЕУ и Ваше Шпаније на то не овлашћује.

Сигуран сам да бисте се у том случају, кад је Ваша кожа у питању, као шеф парламента, а сада и као шеф дипломатије ЕУ, осјећали понижено и били бисте спремни да се до посљедњег атома снаге борите и изборите против такве тираније.

Ако је тако, а јесте и треба да буде тако, па зашто за нас овдје у БиХ, господине Борељ, важе друга правила. Јер, у Вашој колумни написасте како се наводно "одлука бившег високог представника Валентина Инцка да искористи бонска овлашћења како би криминализовао негирање геноцида не тиче колективне кривице и није напад на РС, него се тиче достојанства свих жртава".

Господине Борељ, остављајући сада по страни да оно "РС" у наведеном цитату говори, мени барем, како овај текст нисте писали Ви, већ сарајевска политичка кухиња која никада не може да превали преко језика Република Српска, морам Вас питати да ли сте, прије него што ћете потписати наведену колумну и овај цитат из ње, прочитали Дејтонски споразум и тзв. Бонске закључке из децембра 1997. године? Рекао бих да нисте и да Вас то не интересује. А да јесте, видјели бисте да у Дејтонском споразуму, као ни у тексту тзв. Бонских закључака, ни на једном мјесту није написана ријеч закон као могућност коју, на крају 20. и сада у 21. вијеку, нигдје на свијету нема, нити може имати било који појединац, да намеће своје приватне законе сувереној држави, њеним грађанима и институцијама.

Осим тога, да сте их прочитали, видјели бисте да тзв. Бонски закључци нису закључци, како њихов назив вара већину читалаца, већ се у правном погледу ради о међународном споразуму који су те 1997. године између себе у писаном облику закључили САД, Канада, Велика Британија, СР Њемачка, Француска, Турска, Јапан и друге државе, правно неосновано се назвавши тзв. Савјетом за примјену мира у БиХ, упркос томе што постојање таквог тијела није дозвољено ниједним извором међународног права. Због тога те државе нису имале право да ишта наређују БиХ као сувереној држави, чланици Уједињених нација, нити да било кога трећег, па ни појединца званог високи представник у БиХ, овлашћују да може било шта наметати као правни акт у БиХ, а камоли као устав или закон.

Господине Борељ, Ви сте сада високи представник ЕУ за спољну политику па у том својству треба да знате да је Повељом Уједињених нација као највишим општим правним актом те свјетске организације прописано, снагом императивне норме општег међународног права, да се Организација Уједињених нација (чији члан је БиХ) темељи на "начелу суверене једнакости свих својих чланова и да, досљедно томе, ништа у Повељи УН-а не овлашћује Уједињене нације да се мијешају у послове који по својој суштини спадају у унутрашњу надлежност државе" (члан 2. став 1. тачка 7. Повеље УН-а).

Када УН немају право да се мијешају у ове послове једне државе, онда то тим више немају нити могу имати ЕУ и оне државе чланице тзв. Савјета за примјену мира у БиХ. Стога је толико јасно да такву могућност никако, ни под каквим изговором, не може имати било који појединац. Зато је, умјесто што се морално и правно неосновано упињете да одбраните криминал високог представника, неопходно да Ви и ЕУ што прије инсистирате на поништењу тог Инцковог тзв. закона, јер је он злоупотреба овлашћење од стране појединца и као такав је антицивилизацијски чин.

Господине Борељ, кажете у колумни да је "уставна реформа у БиХ хитан приоритет" и да је њен циљ "уклонити дискриминацију из Устава БиХ у вези с Предсједништвом БиХ и Домом народа БиХ". И на овом мјесту Ви водите политику двоструких аршина, једну која важи за државе чланице ЕУ, а другу коју бисте наметнули БиХ.

Скрећем Вам пажњу на Републику Кипар, чланицу ЕУ. У Уставу Кипра је прописано да је предсједник те државе Грк, кога бира грчка изборна заједница, а потпредсједник Кипра је Турчин и бира га турска изборна заједница. Савјет министара Кипра такође чине министри Грци и Турци, и то 70% Грци, а 30% Турци, на ком принципу је организован и функционише и Парламент Кипра. Како видите, ЕУ то прихвата, јер је свјесна да није Кипар држава каква јесте зато што има Устав какав има, већ је Устав Кипра такав зато што је Кипар држава каква јесте и каква једино може бити. Исто је, господине Борељ, и са Уставом Белгије и тамошњим регионима, односно фламанском (Дутцхспеакинг), валонском (Френцхспеакинг) и њемачком (Германспеакинг) заједницом.

Па кад је тако, зашто, Жозеп, нама причате друге приче, кад је и овдје код нас БиХ таква не зато што има Устав какав има, већ је тај Устав такав зато што је БиХ таква каква јесте и каква једино може бити.

У крајњем, и у Вашој Шпанији, чланом 2. њеног Устава, гарантован је уставни статус и надлежности шпанских региона, а то значи и Ваше Каталоније. То значи да ништа што је тим Уставом дато као надлежност, односно својина регионима, држава Шпанија неће узети од њих. Нема стога не само шпански Парламент, већ ни Уставни суд Шпаније право да одузима шпанским регионима оно што је њихово. Штавише, Уставни суд Шпаније развио је јуриспруденцију на основу које је одбио могућност захтијевања да се, ради транспоновања права ЕУ у шпански правни систем, омогући централној државној власти да својим прописима закрочује у уставне надлежности њених покрајина.

Поред тога, Ви знате и за постојање шпанске институције која се зове Међувладин комитет за послове ЕУ (Цонференциа пара Ассунтос Релационадос цон лас Цомунидадес Еуропеас), основане 1988. године. Она је добила и законски статус на основу Закона број 2/1997. У оквиру тог комитета састају се највиши званичници државне администрације са политичким представницима 17 шпанских покрајина ради расправљања о питањима везаним за ЕУ. Овај систем, узимајући у обзир и већ споменуту јурсипруденцију Уставног суда Шпаније, води рачуна о питањима из искључиве надлежности покрајина и штити их, јер ако покрајине о одређеном питању из те надлежности имају заједничку политику, таква политика мора бити заступана и у Бриселу, без обзира што се са њом не слаже централна влада.

Код нас овдје, Уставни суд БиХ не ради оно што ради Уставни суд Шпаније. Умјесто тога, Уставни суд БиХ отима надлежности и имовину Републике Српске. Вјерујте ми, господине Борељ, када Вам ово кажем. Јер, Уставни суд БиХ у својој одлуци, број У 1/11 од 13. јула 2012. године, у ставу 63. најприје исправно констатује да "Устав Босне и Херцеговине не садржи ниједну одредбу која се односи на државну имовину".

Из овога несумњиво произлази да према том Уставу БиХ нема своју државну имовину и да умјесто ње постоји само имовина ентитета, јер је Уставом БиХ прописано да све владине (тј. државне) функције које тим уставом нису изричито дате БиХ јесу надлежности ентитета. Али онда Уставни суд БиХ не суди према нормама Устава БиХ, већ злоупотребљавајући уставносудску функцију створи своју норму у ставу 73. наведене одлуке од 13. јула 2012. године, казавши да упркос реченом постоји државна имовина и да она наводно "рефлектира државност, суверенитет и територијални интегритет БиХ".

Видите, господине Жозеп, овакве злоупотребе једног уставног суда сигурно не би биле дозвољене у Вашој Шпанији и тамо бисте, сигуран сам, имали разумијевање, као што и требате имати, за борбу Ваше Каталоније против такве узурпације јавне власти. Зато умјесто свега онога што је написано у колумни коју сте Ви потписали, требате имати разумијевање и поштовање и према Републици Српској, најприје тако што њено име нећете никада писати као "РС", већ његовим пуним називом, а затим и тиме што ћете поштовати њену правно утемељену борбу за свој уставноправни положај и имовину који јој припадају према Уставу БиХ. Република Српска се само за то бори.