Ките се српским перјем: Десант Ефбиховаца на Дрвар

Занимљиво је како сарајевоцентрични Савези антифашиста и бораца НОР БиХ,, дакле тековине једнопартијског диктаторског друштва и његов вјерни чувар, данас успјешно обједињују Школу демократије које финансирају капиталисти и окупатори из ЕУ, те сјећање на устанак Срба због Покоља над њима од стране НДХ, Њемачке и Италије. Обоје као нешто што припада њима…

понедељак, јул 26, 2021 / 15:17

Вијест почиње овако:

Савез антифашиста и бораца НОР-а Босне и Херцеговине у партнерству са Општином Дрвар у уторак, 27. јула 2021. године са почетком у 11,00 сати у Дрвару организује Централну манифестацију обиљежавања 80. годишњице устанка народа Босне и Херцеговине.

10.07.2021. вијест са исте адресе је гласила овако:

Данас завршава Школа демократије, која је организована у оквиру великог међународног пројекта Европско антифашистичко насљеђе. Пројекат заједно реализују антифашистички савези из Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.

Пројекат је финансиран од Европске уније из програма Европа за грађане. Школа демократије намијењена је младим људима с циљем упознавања са антифашистичким насљеђем као битним сегментом изградње грађанског демократског друштва.

У вишедневном трајању и са низом занимљивих предавања, полазници су били млади антифашисти, уживо из Сарајева, а путем зоом апликације и они из Босне и Херцеговине, али и сусједних земаља, а предавачи значајни универзитетски професори, интелектуалци. Интерес младих људи за све понуђене теме био је изван очекивања.

Антифашисти досљедно баштине само тековину Закона о забрани ћирилице из времена Независне Државе Хрватске

Они данас нису ништа друго него обични Невладинићи, колаборатори са окупатором, које би и тај и такав Јосип Броз стрељао као издајнике. Једино што је заједничко за ова два саопштења, јесте да су писана искључиво латиницом и да је их је Фронтал.РС пресловио на српско писмо.

Азбукоубиство је најдосљеднија традиција ових старих квазиантифашиста и квазиљевичара. Ови чувари Тита и партије, неће се огласити на одлуку изданка Источнога Рајка, Валентина Инцка, земљака Адолфа Хитлера, да 80 година од српског устанка уведе вербални деликт. Просто, су они и живјели у времену вербалног деликта и диктатуре, па им је то сасвим природно.

Јесте да се у то не уклапа школа демократије, али сасвим се уклапа антисрпски карактер режима Анте Павелића са режимом његовог сународника Јосипа Броза Тита. Сада они користе термин "српањ" који се раније у СР БиХ није користио, а њихови историјски подаци су такви да се не може избјећи да су то устанци Срба против Хрвата и њихових спонзора из Њемачке и Италије, односно западне Европе; који су исте те Србе побили и протјерали из Дрвара и 1995. године.

Но, од те приче нема ништа, па се о стварном карактеру српског устанка против НДХ и Трећег рајха из овог њиховог саопштења које даље дајемо у цјелости (са све поднасловима) може закључити само читањем између редова:

Дан устанка народа БиХ обиљежава се на годишњицу оружане акције коју су 27. ВИИ 1941. године извели герилски одреди Босанске крајине. Они су тада, уз помоћ сељака из околних мјеста, напали и заузели Дрвар и Босанско Грахово, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце и разбили неколико мањих одреда усташа, жандара и домобрана који су покушали да продру у Дрвар.

Касније је почетком августа народни устанак, под руководством Покрајинског комитета Комунистичке партије Југославије за Босну и Херцеговину, добио масовне размјере и проширио се на источну Босну и Херцеговину.

Злочини који су предходили устанку

Концем маја и почетком јуна 1941. године, у Дрвар су стигла два транспорта прогнаника. У првом је било око тристо особа, из околине Бихаћа и пограничних насеља Лике, жена дјеце и изнемоглих стараца, јер су усташе одрасле и способне мушкарце издвојиле и побиле. У другом је било око 350 Словенаца из околине Марибора одакле су принудно исељавани. Убрзо потом, усташе су започеле терор и у самом Дрвару.

13-14. ВИ. 1941, похватана је већа група српских мушкараца у Дрвару одакле је спроведена у усташки затвор у Босанском Петровцу. Након мучења у затвору, усташе су највећи број ухапшеника одвели на стратиште код Рисовачке пећине, гдје су их погубили 18. јуна 1941. НДХ извори помињу убојство од 25 до 32 Срба на локацији Рисовачке јаме.

  1. ВИ. 1941. ухапшено је око 60 српских мушкараца у Дрвару. Ухапшеници су спроведени у усташки затвор у Бихаћу, одакле су крајем липња 1941. одведени на стратиште на Гаравицама гдје су убијени.

У другој половини српња 1941. године, у село Очијево код Дрвара су дошле усташе, покупиле групу људи које су могле ухапсити, и отјерале у Кулен Вакуф. У затвору је било још много људи из других села. Напосљетку су их дотјерали близу села Борићевац до тамошње јаме гдје су побијени.
Организација устанка
С обзиром на ово све масовније убијање цивила одлучено је да се приступи формирању устаничких одреда. Формирање герилских одреда вршено је у највећој тајности. Усташка власт је наслућивала да се око Дрвара нешто догађа и покушала је да то осујети. 23. српња упутила је неколико стотина писаних позива виђенијим људима из Дрвара и околних села да се одмах јаве. У страху од хапшења, у Дрвару су радници напустили творнице и у њих се више нису враћали. Сљедећег дана усташке патроле су на улицама похапсиле 30 људи, отјерали у Кулен Вакуф и побили.

  1. ВИИ. 1941. на Каменици, Црвљивици и Јаворју (код Дрвара) Штаб герилских одреда за срез Босанско Грахово и околину формирао је герилске одреде. Из Дрвара и околних села формирано је 9 таквих јединица са око 800 бораца. У широј околини Дрвара формирано је више герилских одреда: Каменички, Јаворје, Црљивичко-заглавички, Бобољуско-цвјетнички, Трубарски, Мокроношки и Тичевски, а на граховском подручју Граховско-ресановски одред. Герилски одреди су били различитог бројног стања што је зависило од величине терена са кога су попуњавани и оружја са којим се располагало. Њихов првобитни задатак био је спрјечавање усташама улазак у села, одвођење људи и пљачкање имовине.

Устанак

Напад на Дрвар је био брижљиво припреман и детаљно разрађен. Свим герилским одредима са подручја Дрвар-Босанско Грахово-Срб издато је наређење да 27. јула у зору изврше напад на усташке посаде у Дрвару, Оштрељу, Прекаји, Трубару, Мартин Броду, Грахову и Србу.

Напад устаника на гарнизон у Дрвару дочекан је јаком митраљеском и пушчаном ватром и ручним бомбама. Жестока борба вођена је цјели дан. Само у борбама за Дрвар и Оштрељ погинуло је 14 дрварских бораца. До краја дана герилски одреди, под руководством Штаба герилских одреда за срез Босанско Грахово и околину, праћени стотинама сељака, заузели су Босанско Грахово и Дрвар, који је бранила 3. чета 1. батаљона домобранског 10. пјешадијског пука, уништили жандармеријске станице Оштрељ, Манастир Рмањ, Потоке, Грковце, заузели двадесетак жељезничких станица и разбили неколико мањих одреда усташа, жандарма и домобрана који су покушали да од Срнетице, дуж жељезничке пруге, продру у Дрвар.

Дрварска република

У ослобођеном Дрвару је убрзо потом формирана Дрварска бригада, прва бригада Народно ослободилачке војске Југославије.

Дрвар је до краја рата остао важно партизанско упориште те је чак 2/3 трајања Другог свјетског рата у Југославији остао слободан град. Из Дрвара и срезова који су му гравитирали, формиране су војне јединице које су се бориле широм тадашње Југославије, и формирани први органи народне власти у БиХ из којих се развио ЗАВНОБИХ.

Због сјећања на ове херојске и славне дане важно је овога 27. јула доћи и бити у Дрвару. Позивамо грађане Босне и Херцеговине на маован долазак у Дрвар. Дођимо и јединствено дигнимо глас у име слободе, једнакости и социјалне правде. Дрвар је право мјесто са којег се треба чути наш глас. Тмо гдје је пукла прва устаничка пушка против фашизма, нека пукне и наш глас против свих облика неофашизма. Долазак у Дрвар, глас је за БиХ.

Покажимо да нас има.

Покажимо да волимо своју домовину, али и свима рецимо да у нашим венама тече крв устаника из 1941.

Смрт фашизму-слобода народу!



Оставите одговор