Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Политика дужничко-ропског континуитета

Још нијесам чуо ни економисту, ни политичара, који предлаже озбиљан план за враћање дугова и смањење администрације. У том погледу, 101 дан промјене власти у престоном граду Српске, једнак је причама из 1001 ноћи.

понедељак, април 19, 2021 / 14:20

Посебно план уз увјерљиву политичку вољу за бар четворогодишње, досљедно провођење. То је крајње непопуларно. Можда се помиње у опозицији, али на власти обавезно умукне.

Нема никаквог смисла удруживање кроз државне установе, које више од пола буџета троше на сопствене плате и привилегије. Таква држава не треба никоме, па да је хиљаду пута Српска. На моје завађање са свим и сваким због српства, које за мене прије свега значи част, поштење и оригиналност; надовезује се проклетство што нам странци увијек смјењују власт.

И ту стаје сваки наш напредак.

НАТО-висна Република Српска?

Након подвирепског одшрафљивања табле са студентског дома на Палама, СНСД припрема јавност за повлачење одликовања која су му, као мантрање референдума, донијела превагу на изборима више пута. Све оно што је причано о противљењу НАТО – слагало се.

Спољнополитички су паметни и писмени толико, да нам једини савезник са нуклеарним оружјем враћа поклоњену икону. Безочно безобразни у локалу, да им чмарофили ефбиховских партија и идеологија, проповједају данас о независној Српској?

СНСД опет покушава подићи родољубиву тензију кроз спин тоалетног нон-пејпера, без икаквог конкретног рада на независности. Да она буде економски чињенична, а титуларно небитна. Док се Башчаршијски балилук (видјети рјечник Ф. Јахића) отворено спрема и пријети ратом.

Зато, као неко ко је, као једини пут за одржив мир, независност Српске промовисао у јавности док су се гаће тресле од разних Вестендорпа, Ешдауна и Лајчака, морам рећи:

Нијесу грађани Српске баш толико глупи. Може се шта се хоће, али не докле се хоће!

Њихова нова адреса – Сребреница?

Што се националне политике тиче, поетички и идеолошки, након СНСД-ове монетарне љубави ка Чеди Јовановићу, Борису Дежуловићу, Срђану Драгојевићу, Горану Марковићу, Мати Ђаковићу… низ продужавамо са Лорданом Зафрановићем и Милорадом Пуповцем. Ако овим темпом наставимо, ускоро ће се и Влада РС придружити прослави Бљеска и Олује.

Што да не и Поточарског игроказа? Колико видим, СНСД се у Сребреници вратио на фабричка подешавања. Не би то била већа срамота. Због власти су тамо издали српство на начин како су то издиктирали Американци и њихови сателити.

Ово нијесу само пропуштене године, у којима је на међународно правно насиље у Приштини и референдум о независности у Подгорици, Бања Лука гласовима СНСД у Сарајеву подијелила Српску на два дијела предајом Брчког. Удруженим гласовима СДС, ПДП и СНСД уградила Војску Републике Српске међу потрчке НАТО агресора.

Ово је одрођеност од стварног свијета, камоли од геополитике.

Ти то мислиш да идемо на посао и радимо поштено?

Суштинско штеточинство је јалово турбосрбовање са супротним дјеловањем из државних установа. Именују се којекакви послушници, незналице и медиокритети. Помажу се унитаристи и колаборационисти. Једном рјечју СДПовци. Национално достојанство је зато сведено на више пута кориштен предизборни куртон. Сјеме живота у њему се уредно испере спермицидом, већ по затварању биралишта.

Неко сада врховног вожда у социјалдемократском савезу националистичког естрадног наступа, фарба да је СНСД омануо у "свом представљању политике на интернету". Крше силне новце под командом дилетаната, још више се проваљујући. Јер потребна је промјена политике саме. Не њеног "представљања". А то је осиљеним велможама тек непојмљиво.

Бахатост, курчење народним дупетом па лизање сопствене пљувачке, приватним бизнисовањем искључиво уговорима са државом, јахање буџетским парама на авионске шопинг туре и хеликоптером на посао, уз епидемију економске емиграције, бијеле куге и дужничког ропства; чини да им опозиција може бити свако. Гдје год ревизор да пипне, труло је.

Можете поставити обичног дрвеног лутка за кандидата опозиције, народ ће гласати против власти. А окупатори ће помоћи.

Политичко смеће, па пластично цвијеће

Нажалост, немамо ама баш ништа од "сви су исти" закључака. Но, Градски Син Драшко није рекао: Црногорац Радојичић је планирао да Град БЛ задужи за три милиона марака, ја ћу то спријечити!

Напротив! Није стопирао планирано задужење, већ зајаптисао да хоће буџет као и Игоров. А то му не дају зли одборници владајуће већине који немају дјецу. Шмрц. Грађанима се обраћајући оним извјештаченим тоном којим ауторитативно цвркућу учитељице са РТРС при настави на даљину.

Могла је и суза пасти од узбуђења и патетике, али никако месијанске реченице: Бићу штедљивији, нећу красти – треба ми упола пара колико претходнику.

Након сликања кључева службених аутомобила и обећаваних уштеда на томе, дошли смо до стварне економије, гдје је то прорачунски ситниш у кованицама. Прешли на смећарски тероризам.

Он је (осим нелегалан, ненормалан и некултуран) био немогућ без подршке руководства комуналног предузећа. Тај ниво координације и сарадње локалног капиталисте, озбиљнији је симптом губљења дизгина републичке власти од било чега другог.

Онда баш као прекидач струјног кола – промјена. Након смећа, мало пластичног цвијећа. У леду. Прикљученог на 220В.

101 Далматинац Градског Сина

У стотину дана за повоцем, да су се желиле стварне промјене, Градски Син Драшко би окупио чистачице. Али не да се слика са њима, популистички им нереално обећавајући паре из свог (?!) џепа, па им онда дижући коефицијенте из буџета (!!).

Већ да их обавијести да слиједе отпремнине, јер ће град унајмити предузеће које се бави тим послом. Ако не буду добро радили за паре дупло мање од њихових плата, потписаће се уговор са неким другим.

Као што град у прелиберално-капиталистичком нам уређењу не треба да има кафану-Аквану, већ да осигура постојање базена да дјеца са континента знају да пливају и не купају се у ријеци у коју Бања Лука директно излива говна; тако не треба ни да плаћа чистачице, кафе куварице, обезбјеђења, одржавања и слично.

То је толико реално, а непопуларно у овако ретаридраном јавном мнењу које контролишу странци и политичка, себична ђубрад. Светогрдно је рецимо, питање шта су то па тако значајно урадиле Сестре Гајић у животу, да се по њима назива градска награда?

Можда треба носити име по њеним родитељима или некој другој Мајци Храброст, али то је таква Правда за Давида парарелигиозна патетика, да није било одборника који је смио рећи не.

Имам пара, издржавају ме родитељи

Као народ, град, држава; не идемо путем да се откачимо дужничке овисности о страном новцу. Коју плаћамо данком у крви и природним ресурсима. Чак ни на личном примјеру градоначелника.

Одрицањем од плата које му следују (одборничка-посланичка-градоначелничка) сваком са мало соли у глави је послао поруку да се високом политиком бави за џепарац. Самим тим је и под командом интереса оног ко га даје, а не грађана који су га изгласали да ради у њиховом интересу и прима за то предвиђен лични доходак.

Тата Градског Сина можда има новца да му плати, кампању, посматраче и активисте, приватни ПР тим, купи градски одбор странке или обезбиједи стан, храну и превоз; али нема новца за БН ТВ. Посебно нема за силне семинаре и тим билдинге које нашим опозиционим партијама, на начин који је у САД забрањен законом, организују стране фондације. Зашто нама увијек странци финансирају опозицију?

Управо онако како је СНСД тимбилдинговао, обучавао, промовисао и финансирао УСАИД прије другог доласка на власт. И у првом кругу владавине Милорада Додика, а то још само ја понављам, на то мјесто су га устоличили Американци.

Шериф од Нотингема: Је ли самосталност, исто што и независност?

Видимо каквог нам је то добра донијело. Желимо ли да нам се то понови са новим актерима у неком могућем, новом распореду?

Умјесто да за плату унајми стан у комшилуку и пјешке долази на посао, он своју владавину коју је почео из јавног превоза, наставља излазећи из кичасте виле са нелегалном оградом, а возач га довози у ново купљеном (не половном) приватном Лендроверу, који није могао као гимназијалац зарадити поштеним радом за живота свога.

Посттранзиционим постприватизацијским и постздраворазумским методама, кад је народу додијала бахатост владајућих и њихове дјеце која тако живе, латиноамеричким банана-држава системом вриједности, насапунаним популизмом, прави се Робин Худ од једног истог таквог – само јер је обећао да неће бити "као они"?

Важи.

Смјена владарских породица, али не и СДП-свите?

Да ли зато он бира да естрадно напада другу владарску породицу? Расписивањем идиотског тендера од 25.000 КМ за багеристу који ће срушити нелегално изграђену љетну башту кафеа Кајак?

Градски Син који нема примања, у крајње Додиковском маниру, спушта 200 КМ у шешир у Студентском позоришту. Оном које је наступало у предизборној кампањи Под заставом Српске и одабрало пут прикључења Хитлеру. У жељи "само да рата не буде".

Зато ваљда, умјесто именовања Зеленог моста у Мост ВРС и истоимено прекрштавање Улице олимпијских побједника, он се досјетио да за новац и у име Бањолучана одаје почаст Панонском Говнару. У најсвјетлијим традицијама СНСД, помоћница му је била код Хариса Силајџића. Такође на тим тековинама, запосли два врла СДПовца у градску службу.

Једног бившег друга члана, који каже да њен посао није јавна функција, а другог актуелног. Он не само да је бивши помоћник СНСД-министра, социјално крајње неупотребљив и неурачунљив, већ је поручио јавно (осим поклича ја сам говна) да ће се насмијати тек кад Вучић оде у затвор?

Шта се гради, на естради?

Што се онда Драшко отима да предсједнику Србије уручи награду? Јер се сликао са Александром Јерков 2018. године?

Због објелодањивања тих чињеница из биографије, обоје СДП-оваца су се са позиције ситне власти стигли кофрчити и пријетити Фронталу. Остварите пријетње што прије, шмокљани!

Више пута, па и на РТРС, кад нико од дворских аналитичара није смио доћи у програм након шока и страха изазваног побједом опозиције у Бијељини и Бањој Луци, рекао сам да од Градског Сина Драшка највише очекујем у естрадном смислу.

И да нам је то можда и најпотребније. Будући да народ живи од игара, а не од хљеба. Треба нам игара какве стара комуњара и Монтенегрин Игор није хтио играти. Статистике кажу да смо нација претјерано гојазних, а Бања Лука је оком видљиво културно несамопоуздан и самоупљувачки примитиван град.

Није то тешко – али мали је бољи

Није тешко бити бољи, рећи ћете и бићете у праву. Али од разних литијских предизборних обећања, остварење се свело на то да користи облик Бања Лука и српско писмо у дигиталној кореспонденцији. И нормално да је због тога бољи од Игора Радојичића.

Но, ту похвалу од мене не може преузети, док год не врати двоглавог орла на Градску управу, кад већ није могао на Бански двор, селотејпом улијепљеног крова.

Мали је бољи у првих сто дана, ако ништа, ради пробне вожње демократског института смјењивости, ако се власт превише разбахати. Услишио је чак и молбу да се измјени вријеме поласка аутобуса испред фабрике обуће Бема, што је Маринко Умићевић, као једини одборник СНСД који је смио причати јавно о лоповлуку у Аквани, годинама молио.

Ипак, као неко оскудног искуства и образовања, у естради се досјетио крајње малограђанских и јадних мотива, који Бању Луку вуку назад у провинцијализам. Борик је Борик, Бенеш је Бенеш.

Обоје су брендови. Нека подигне дворану за борилачке и екстремне спортове, па је назове по Маријану. Нека да Гимназији име Петар Кочић или Васо Пелагић. Не да мијења име нечему што име има, што је неко други направио и гдје су освајане европске и свјетске титуле.

Хирошимли фонтана реинкарнирана у Парку Младен Стојановић је у реду. Обећање новог градског парка, али ако буде баш јефтин и са минимално стаза и грађевинских интервенција, са оградом и закључавањем ноћу, можда је најбитнији инфраструктурни потез нашег Градског Сина до сада.

Али то је све што се може постићи естрадом.

Критика чистог ума или Идиотократија?

Отпуштање административних радника природним одливом од два одсто годишње (осам до краја мандата), а не запошљавање нових по уговору и подизање плата непотребном особљу, да би себи обезбиједио гласове, оно је што се очекује од њега.

Стезање каиша, а не и прднути и стиснути политика, у покушају да се буде добар са свима и свугдје, кроз енормно пумпање себе у медијима. Резање свих бахатости и растрошности, као што је нпр. расвјета лисицама и зечевима у дијелу улице Старог Вујадина са дрвеним бандерама.

Озбиљна штедња и помоћ привреди, пут су да се Бања Лука позабави средишњим пречистачем отпадних вода, копенхагенизацијом и реконструкцијом саобраћаја у подесност јавног превоза за градске, а не само приградске кориснике.

Најбитније – обећање да ће се нечега прихватити озбиљно, а не да је на челу града као дио предизборне кампање у којој ће се кандидовати за предсједника. Мада, обећао је два пута да ће пливати за Богојављенски Крст, па ништа.

Обећања треба држати, јер се народ прије или касније засити лажи. А српски народ се сурово обрачунава са владарима. Што својим, што туђим.

Основан је страх да ће популистичка патетика, преко референдумског гласања СМС-порукама у реалном времену и за сваку одлуку, постати систем владавине у будућности. Режим у којем се неће читати дебеле књиге, у којем ће се памет оцјењивати бројем лајкова, а који ће се звати идиотократија.



Оставите одговор