Откриће чешког археолога: Словени писали прије глагољице

"Наши сарадници су на мјесту ископавања открили ребро древне животиње, на коме је било урезано седам знакова старогерманског рунског писма. Руне се обично доводе у везу са германском митологијом. Наш проналазак доказује да су Словени, по свему судећи, још прије него што су овладали глагољицом, били у контакту са рунама које су могли користити, на примјер, за прорачуне или предвиђања”, рекао је Махачек.

Руне се сматрају писмом древних Германа, које је било у употреби првих 12 вијекова наше ере. Руне су се уклесивале или усијецале у дрво, кости или камен. Касније их је код народа Сјеверне Европе потиснула латиница.

"До сад се сматрало да је први словенски алфабет била глагољица, коју је установио византијски мисионар Ћирило у деветом вијеку. Наш проналазак практично доводи у питање ту идеју”, истиче Махачек.
Он сматра да је сребро које је пронађено нека врста средства за учење којим су се служили стари Словени.

Такође сматра да тај проналазак побуђује сумњу у културну различитост између германског и словенског дијела Европе. Археолози претпостављају да би проналазак могао датирати између 624. и 659. године наше ере.

Према ријечима Махачека, проналазак кости са рунама мијења некадашње представе о сеоби народа. Племена германских Лангобарда, према његовом мишљењу, вјероватно нису напустили територију Централне Европе одједном и у потпуности. Како каже, највјероватније се дио тих племена измијешао са Словенима који су ту дошли и утицали су једни на друге.

"Очигледно је да је долазило до таквих контаката, а питање је каквог су карактера били. Људи германског поријекла, на примјер, они који су уклесали руине на пронађеној кости, могли су живјети међу Словенима. И сами Словени су могли учити од Германа и усвајати њихово знање”, констатује Махачек.

У раду чешких археолога учествовале су и њихове колеге из Аустрије, Швајцарске и Аустралије.